[Katica]

Prepodobnomučenica Teodosija Tirska




11. jun / 29 maj

Prepodobnomučenica Teodosija Tirska
Sveta mučenica Teodosija Tirska. U vreme cara Maksimijana u Kesariji Palestinskoj stajahu jednoga dana mnogi hrišćani vezani pred pretorijom. Pristupi im ova blagočestiva devica Teodosija i blažaše ih i hrabraše za smrt mučeničku.

Vojnici čuvši šta ona govori, odvedu i nju pred sudiju. Razjaren sudija naredi, te joj obesiše kamen o vrat i baciše je u dubinu morsku. No angeli Božji iznesu je živu na obalu. Kada se ona javi opet sudiji, ovaj naredi te je posekoše.

Iduće noći javi se Teodosija svojim roditeljima, sva u prevelikom nebeskom sjaju, okružena mnogim drugim spasenim devojkama, i reče: “Vidite li, kolika je slava i blagodat Hrista moga, koje ste me hteli lišiti?” A to reče roditeljima zato što je oni odvraćahu od ispovedanja Hrista i mučeništva. Česno postrada i proslavi se 308. godine.

****************************************
Spomen Prvog vaseljenskog sabora
Spomen i pohvala Svetim Ocima Prvog vaseljenskog sabora vrši se u nedelju pred Duhove, ili u VII nedelju po Vaskrsu. Ovaj Sabor bi održan u Nikeji 325. godine u vreme svetog cara Konstantina Velikog. Ovaj Sabor sazvan beše da otkloni zabunu, koju svojim krivim učenjem stvorio beše Arije, sveštenik aleksandrijski.

On je, naime, rasprostirao učenje, kao da je Hristos u vremenu stvoren od Boga, i da nije prevečni Sin Božji, ravan po bitnosti Bogu Ocu. Na ovom Saboru učestvovalo je trista osamnaest Svetih Otaca. Sabor je osudio učenje Arijevo i Arija predao anatemi, pošto nije hteo da se pokaje. Još je Sabor konačno utvrdio Simvol Vere, koji je docnije dopunjen na Drugom vaseljenskom saboru.

Na Prvom vaseljenskom saboru bili su mnogi znameniti svetitelji, među kojima su se naročito isticali: sveti Nikolaj Mirlikijski, sveti Spiridon, sveti Atanasije, sveti Ahil, sveti Pafnutije, sveti Jakov Nisivijski, Makarije Jerusalimski, Aleksandar Aleksandrijski, Jevstatije Antiohijski, Jevsevije Kesarijski, Mitrofan Carigradski, Jovan Persijski, Aristak Jermenski i drugi mnogi sa Istoka.

Sa Zapada pak prisustvovali su: Osije Kordovski, Teofil Gotski, Cecilijan Kartaginski i drugi. Glavni posao ovoga Sabora, dakle, bio je utvrđenje Simvola Vere. No, osim toga, Sabor je utvrdio i vreme praznovanja Vaskrsa. Rešio pitanje Meletijevog raskola. I najzad, propisao je dvadeset kanona.

Prepodobna mučenica Teodosija
Rođena po molitvi njene matere svete mučenice Atanasije, koja joj se javi i reče, da će roditi. Roditelji je posvete Bogu, i rano je dadu u ženski manastir. Po smrti roditelja ona od ogromnog imanja poruči u zlatara tri ikone:

Spasitelja, Bogorodice i svete Anastasije, a ostalo sve razdade siromasima. Postrada u vreme opakoga cara Lava Isavrjanina, ikonogonitelja, i primi dvogubi venac: devičanski i mučenički, 730. godine.

Sveti Aleksandar, episkop aleksandrijski
Prvi poveo borbu protiv Arija. Upokojio se 326. godine.

Sveti Jovan Jurodivi, Ustjužski čudotvorac.

Sveti mučenik Nan (Jovan) Solunski
Postradao za veru od Turaka 1802. godine u Smirni.

Sveti mučenik Andrej Hioski
Postradao za veru od Turaka 1465. godine u Carigradu.

Pad Carigrada
Zbog grehova ljudskih popusti Bog ljutu bedu na prestonicu Hrišćanstva. Sultan Muhamed II pokori Carigrad 29. maja 1453. godine i pogubi cara Konstantina XI.

[Katica]

Prepodobni Isakije Dalmatski, Sveta Makrina




12 jun / 30 maj

Prepodobni Isakije ispovednik
U vreme cara Valenta bi veliko gonjenje Pravoslavlja od strane arijana, koje i sam car pomagaše. Čuvši za ovo gonjenje, Isakije, pustinjak negde na Istoku, ostavi pustinju i dođe u Carigrad da hrabri pravoverne i da izobličava jeretike. Baš u to vreme pođe car Valent s vojskom na sever protiv Gota, koji se od Dunava spuštahu ka Trakiji.

Isakije izađe pred cara i reče mu: “Care, otvori crkve pravovernim, i Bog će blagosloviti put tvoj!” No car se ogluši o starca i produži put svoj. Sutradan opet istrča Isakije pred cara i opet mu ponovi opomenu svoju, i umalo car ne posluša starca, da ga u tom ne spreči neki njegov savetnik pripadnik Arijeve jeresi. Treći dan istrča Isakije pred cara, uhvati konja carevog za uzdu i moljaše cara, da da slobodu Crkvi Božjoj, i prećaše kaznom Božjom, ako se usprotivi molbi njegovoj.

Razjaren car naredi te starca baciše u neku propast od blata i trnja. No angela tri javiše se i izvukoše starca iz propasti. Četvrti dan izađe Isakije pred cara i proreče mu groznu smrt, ako ne da slobodu pravoslavnim: “Govorim ti, care, odvešćeš vojsku na varvare, no nećeš odoleti varvarima, pobeći ćeš ispred njih, ali ćeš biti uhvaćen i živ sažežen”.

Tako se sve i zbi. Varvari isekoše grčku vojsku kao travu, a car pobeže sa onim svojim savetnikom, arijancem, i sakri se u jednu košaru. Varvari stigoše na to mesto, i saznavši gde je car, opkoliše košaru, i zapališe je, i izgori car Valent sa savetnikom svojim. Potom se zacari car Teodosije Veliki, koji ču za Isakija i njegovo ispunjeno proročanstvo.

Prizva ga car k sebi i pokloni mu se. Pošto se mir zacari u Crkvi, i arijanci bejahu prognani, htede se Isakije vratiti u svoju pustinju, ali bi umoljen te osta u Carigradu. Neki velmoža Saturnin sagradi mu obitelj gde se starac do smrti podvizavaše, čineći mnoga čudesa. Obitelj se napuni monasima i postade velikim manastirom. Pred smrt Isakije odredi za igumana Dalmata, učenika svoga, po kome se ta obitelj docnije i nazva dalmatska. I preseli se bogougodni starac Isakije oko 383. godine u večnost, da se naslađuje gledanjem lica Božjeg.

********** ***********
Sveta Makrina
Baba svetog Vasilija Velikog. Beše divna po umu i blagočešću svome. Učenica svetog Grigorija Neokesarijskog čudotvorca. U vreme Dioklecijana napustila dom svoj, i sa svojim mužem, Vasilijem, krila se po šumama i pustinjama.

Njihovo imanje bude konfiskovano, no oni nisu za tim žalili. Lišeni svega osim ljubavi prema Bogu oni se nastane u jednoj prastaroj šumi, gde provedu sedam godina. Po Božjem Promislu koze su se spuštale s planine i davale se njima, i tako su se hranili. Skončali su oboje mirno u IV veku posle premnogih stradanja za veru Hristovu.

[Katica]

Sveti apostol Jerma, Sveti mučenik Ermije i Sveti mučenik Filosof




13. jun / 31.maj

Sveti apostol Jerma
Sveti apostol Jerma bi jedan od Sedamdesetorice. Spomenut u poslanici apostola Pavla k Rimljanima (Rm 16, 14). Rodom je bio Grk, no živeo je dugo u Rimu. Bio je episkop u Filipopolju, i završio je svoj život mučenički. Sastavio je vrlo poučnu knjigu Pastir prema otkrovenjima angela Božjeg.

Jerma je bio bogat čovek, no zbog greha svojih i svojih sinova padne u krajnju siromaštinu. Jednom na molitvi javi mu se čovek u beloj odeći i sa štapom u ruci, i reče mu da je on angel pokajanja, koji je njemu poslat do kraja života njegovog (Jerminog). I dade mu angel dvanaest zapovesti: 1. verovati u Boga; 2. živeti u prostoti i nevinosti, ne zlostavljati i davati milostinju svakom ko prosi; 3. ljubiti istinu i izbegavati laž; 4. čuvati celomudrenost u pomislima; 5. učiti se trpljenju i velikodušnosti; 6. znati da uza svakog čoveka pristavljen je po jedan dobar i po jedan zao duh; 7. bojati se Boga i ne bojati se đavola; 8. činiti svako dobro i uzdržavati se od svakog zla dela; 9. moliti se Bogu iz dubine duše s verom da će se molitva naša uslišiti; 10. čuvati se od tuge, kao sestre sumnje i gneva; 11. ispitivati istinita i lažna proročanstva; 12. čuvati se od svake zle želje.

******************************
Sveti mučenik Ermije
Ostareo kao vojnik carski i u starosti postradao za Cara Hrista. Pošto ga zli sudija uzalud odvraćaše od vere Hristove i savetovaše da prinese žrtve idolima, naredi te mu kamenjem izbiše zube i nožem kožu s lica oderaše. Potom ga baciše u ognjenu peć, no on usta, sačuvan blagodaću Božjom. Potom ispi najljući otrov, koji mu dade neki volh po naredbi sudije, no taj otrov mu ništa ne nahudi.

Videći to volh, toliko se iznenadi da javno ispovedi Hrista, zbog čega bi odmah mačem posečen. Potom Ermiju iskopaše oba oka, no on ne žaleći uzviknu ka sudiji: “Uzmi sebi ove oči telesne, koje gledaju sujetu sveta, ja imam oči srca, kojima jasno vidim svetlost istinitu”. Potom bi strmoglav za noge obešen, no oni koji mu to učiniše, oslepeše i teturahu se oko njega. Sveti Ermije prizva ih k sebi, stavi svoje ruke na njih i molitvom ka Gospodu povrati im vid. Videći sve ovo sudija, razjari se kao lav, pa izvadi nož i odseče glavu Božjem čoveku. Hrišćani potajno uzeše telo Ermijevo i česno sahraniše. Njegove mošti davahu iscelenje svim bolnim i nevoljnim. Postrada sveti Ermije 166. godine za vreme cara Antonina.

***************************************
Sveti mučenik Filosof
Ovaj Hristov mučenik beše rodom iz okoline Aleksandrije. U vreme gonjenja hrišćana Filosof sveti ne hte se odreći Hrista Gospoda pred knezovima i sudijama neznabožnim. Zbog toga udariše ga neznabošci na ljute muke. Pošto bi mučen raznim mukama, metnuše ga najzad u meku postelju i vezaše mu i noge i ruke, i pustiše k njemu ženu razvratnu, da ga na greh navede. Kada sveti Filosof oseti, da se u njemu budi pohot od prikosnovenja ženskih ruku, on steže zubima jezik svoj, preseče ga i ispljunu u lice razvratnici. Od toga se u njemu pohot ugasi, a bludna žena toliko užasnu, da odmah pobeže od njega. Potom bi posečen mačem oko 252. godine u svojim mladim godinama, i preseli se u Carstvo večne mladosti.

[Katica]

Sveti mučenik Justin Filosof




14. juni / 01. juni

Rođen od jelinskih roditelja u samarijskom gradu Sihemu, docnije nazvanom Nablus, 105. godine po Hristu. Usrdno tražio mudrost u filosofa, najpre stoika, zatim peripatetika, zatim pitagorejaca i najzad u platonista. Premda ga ni Platonova filosofija nije zadovoljila, ipak se na njoj zadržao najduže nemajući ničega šta bi ga više privlačilo. No Proviđenjem Božjim javi mu se neki časni starac, koji pokoleba u njemu svu filosofiju Platonovu, i napomenu mu, da ljudi ne mogu znati istinu o Bogu dok im to Bog ne otkrije, a Bog je otkrio istinu o Sebi u knjigama Svetog Pisma. Justin poče čitati Sveto Pismo, i sav postane ubeđeni hrišćanin. Ipak nije se hteo krstiti niti hrišćaninom nazvati sve dokle se nije lično uverio o lažnosti svih onih optužbi koje su neznabošci protiv hrišćana isticali. Došavši u Rim u dolami filosofskoj, on ubrzo stekne tamo veliko poštovanje i mnogo pristalica. Prisustvovao je mučeničkoj končini svetih mučenika Ptolomeja i Lukija. Videći mučenje nevinih hrišćana, on napisa apologiju (odbranu) hrišćana i hrišćanskog učenja i preda je caru Antoninu i senatu. Car s pažnjom pročita apologiju i naredi da prestane gonjenje hrišćana. Justin uze prepis careve naredbe i s njom ode u Aziju gde pomoću te naredbe spase mnoge gonjene hrišćane. Potom se vrati ponova u Rim. Kada nasta gonjenje od cara Marka Avrelija, on napisa drugu apologiju i uputi je caru. Neki nečasni filosof Kriskent, cinik, optuži ga kao hrišćanina, iz zavisti što ga Justin preodolevaše u svima prepirkama, te Justin dopade tamnice. Želeći smrt Justinu, a bojeći se da se ovaj kako na sudu ne opravda, Kriskent uluči priliku, te nekako otrova Justina u tamnici. Tako skonča svoj zemni život ovaj veliki zaštitnik vere hrišćanske, i preseli se u blaženu večnost 166. godine.

[Katica]

Sveti mučenik Nikifor, Sveti mučenik Jovan Novi Sočavski




15 jun / 02 jun

Sveti mučenik Nikifor
Sveti Nikifor Ispovednik, patrijarh carigradski. Plemić carigradski. Otac mu Teodor bio visoki činovnik na dvoru carskom, bogat i blagočestiv. Nikifor službovaše nekoliko godina u dvoru u istom zvanju kao i otac njegov. No videći svu sujetu svetsku, on se udalji od obale Bosfora i tamo sagradi manastir.

Manastir mu se ubrzo napuni monasima, a on upravljaše manastirom ne hoteći sam primati monaštva pod izgovorom da je nedostojan, mada je u svemu služio kao uzor svima. Učestvovao je pre toga na 7. vaseljenskom saboru kao mirjanin, po volji cara i patrijarha, i koristio Saboru mnogo svojim izvrsnim poznavanjem Svetoga Pisma. Kada umre patrijarh Tarasije, Nikifor bi izabran za patrijarha nasuprot svojoj volji. Odmah po izboru primi čin monaški i sve ostale činove redom, i bi 806. godine ustoličen u Svetoj Sofiji kao patrijarh. To je bilo u vreme cara Nikifora, koji ubrzo po tome ode u rat na Bugare, i pogibe.

Njegov sin Stavrikije vladaše samo dva meseca, pa umre. Posle ovoga zacari se dobri car Mihail, prozvani Rankaba, no vladaše samo dve godine, dokle ga Lav Jermenin ne obori i ne progna. Kada se ovaj Lav zacari, posla mu patrijarh knjigu o Pravoslavnom Veroispovedanju da potpiše (po običaju svih vizantijskih careva, što se smatralo zakletvom da će se držati i braniti prava vera). Car ne potpisa, no odloži to do po krunisanju. A kada ga patrijarh krunisa, on se otkaza da potpiše onu knjigu, i objavi se ubrzo kao jeretik ikonoborac. Patrijarh pokuša da ga posavetuje i povrati pravoj veri, no uzalud. Car nasilno izagna Nikifora na zatočenje na ostrvo Prokonis gde u bedi i lišenjima svake vrste provede trinaest godina, pa se preseli u večnost 827. godine. Kao patrijarh upravljao Crkvom Hristovom devet godina.

*********************************


Sveti mučenik Jovan Novi Sočavski
Plemić iz Trapezunta. Optužen od nekoga zavidljivoga Latina, postrada za Hrista 1492. godine u gradu Akermanu.

Posle mučenja zato što nije hteo usvojiti veru persijsku (jer gradonačelnik beše pripadnik ove vere), sveti Jovan bi vezan za noge konju i vučen po gradu.

Neki zlobni Jevrejin videći ga, priskoči i zakla ga. Te noći videše mnogi ognjen stub nad njegovim telom i tri svetlonosna muža unaokolo.

Docnije vojvoda moldavski Joaleksandar prenese mu česno telo sa velikim počastima u grad Sočavu i sahrani u hramu mitropolijskom, gde i danas počiva i čudesno spasava ljude od raznih muka i bolesti. Česno postrada i proslavi se 2. juna 1492. godine.

**************************************
Sveti novomučenik Konstantin
Rođen kao musliman na ostrvu Mitileni. Budući isceljen od teške bolesti pomoću svete vodice u crkvi i videći druga čudesa vere Hristove, on se krsti u Svetoj Gori u skitu Kapsokalivskom. Docnije padne u ruke Turaka, koji ga posle užasnih muka od četrdeset dana obese u Carigradu 2. juna 1819. godine.

Sveštenomučenik Erazmo Ohridski
Ovaj svetitelj beše rodom iz Antiohije i življaše u vreme careva Dioklecijana i Maksimijana. Podvizivao se krepko na gori Livanskoj, i bio obdaren od Boga velikim darom čudotvorstva. Kao arhijerej pošao da propoveda Jevanđelje. Stigavši u grad Ohrid, Erazmo molitvom svojom vaskrse sina nekoga čoveka po imenu Anastasa, i krsti ovoga. Tom prilikom Erazmo krsti i mnoge druge neznabošce i razori u Ohridu žrtvenike idolske. Zbog toga bude optužen caru Maksimijanu koji se u to vreme bavio u Iliriji.

Car ga izvede pred bakarni kip Zevsov i naredi mu, da prinese žrtvu i da se pokloni idolu. Sveti Erazmo učini silu, te iz idola izađe strašna aždaja, koja poplaši narod. Opet svetitelj učini silu, i aždaja pogibe. Tada svetitelj propovedaše Hrista i krsti dvadeset hiljada duša. Ogorčeni car naredi te se posekoše svih ovih dvadeset hiljada, a Erazma stavi na teške muke, pa ga onda baci u tamnicu. Ali se javi angel Božji, kao negda Petru apostolu, i izvede Erazma iz tamnice.

Potom ode ovaj sluga Božji u Kampaniju gde propovedaše Jevanđelje ljudima, pa se opet vrati u grad Hermeliju i povuče u jednu pešteru, da se u njoj do smrti podvizava. Pred smrt triput se pokloni prema istoku i s uzdignutim rukama moljaše se Bogu, da Bog oprosti grehe i daruje život večni svima onima koji sa verom budu prizivali njegovo ime. Po svršetku molitve ču se glas s neba: “Tako neka bude kako si molio, celebniče moj Erazmo!”

Sav radostan pogleda svetitelj još jednom u nebo i vide venac slave kako se spuštaše na nj, i vide horove angela, proroka, apostola i mučenika, koji prilažahu da prime njegovu svetu dušu. Najzad uzviknu on: “Gospode, primi duh moj!” i izdahnu oko 303. godine. Peštera s crkvicom svetog. Erazma i danas stoji nedaleko od Ohrida, i od nje se i do danas projavljuje velika sila ugodnika Božjeg Erazma sveštenomučenika.

[Katica]

Sveti mučenik Lukilijan, Sveti mučenik Dimitrije, carević ruski



16 jun / 03 jun

Sveti mučenik Lukilijan
Sveti mučenici Lukilijan i s njim: Klavdije, Ipatije, Pavle, Dionisije, i devica Paula. Ostareo kao neznabožac i žrec idolski Lukilijan, kao sed starac, pozna istinu hrišćansku i krsti se.

Njegovo obraćanje u Hrišćanstvo izazove veliko uzbuđenje među neznabošcima u Nikomidiji, i on bude izveden na sud, pa pošto se ne hte odreći svoje nove vere, ljuto bijen i sav isprebijan bačen u tamnicu. U tamnici zateče četiri mladića: Klavdija, Ipatija, Pavla i Dionisija, zbog vere u Hrista zatočenih. Obradova se starac mladićima i mladići starcu, i svi skupa provođahu vreme u pobožnim razgovorima, molitvama i psalmopjeniju.

Kada ih izvedoše iz tamnice, mučiše ih raznim mukama, i najzad poslaše u Vizantiju, gde mladići behu mačem posečeni od vojnika, a Lukilijan na krst raspet od Jevreja. Zlobni Jevreji celo mu telo izbodu ekserima. Neka devica Paula uze tela mučenika javno i sahrani ih časno. Za to bi optužena, i posle muka posečena, primivši od Gospoda dva venca: venac devstva i venac mučeništva. Mučeništvo njihovo dogodilo se u vreme cara Avrelijana, između 270-275. godine.

*****************
Sveštenomučenik Lukijan
Rimljanin, znamenit zbog plemićkog porekla, bogatstva i učenosti. Neko vreme bio učenik apostola Petra. Docnije pošlje ga papa Kliment s Dionisijem Areopagitom u Galiju na propoved Jevanđelja, rukopoloživši ga prethodno za episkopa. S velikom revnošću Lukijan sejaše nauku Hristovu najpre po Galiji a potom po Belgiji. Kada zli car Domentijan otpoče gonjenje hrišćana, poslati budu iz Rima naročiti ljudi u Galiju, da potraže i pohvataju hrišćanske misionare. Oni prvo uhvate i ubiju svetog Dionisija, a potom pođu u poteru za Lukijanom.

Našavši ovoga u Belgiji, zajedno sa njegovim pomoćnicima: prezviterom Maksijanom i đakonom Julijanom, oni na jednom mestu ubiju ovu dvojicu a na drugom mestu poseku Lukijana. Kad Lukijan bi posečen, njegovo mrtvo telo diže se sa zemlje, uze glavu svoju u ruke (slično svetom Dionisiju i svetom Jovanu Vladimiru) i ode tako do onoga mesta, na koje željaše da bude sahranjen. Tu pade, i tu bi sahranjen. Nad njegovim moštima bi docnije sagrađena crkva.

*************************
Sveti mučenik Dimitrije, carević ruski
Bi mučki ubijen od vlastoljubivog Borisa Godunova u osmoj godini svoga života 1591. godine u gradu Ugliču. Javio se posle smrti nekome monahu i prorekao, da će se pojaviti lažni Dimitrije, koji će ubici Borisu Godunovu prouzrokovati smrt, što se posle i dogodilo. Bezbrojna čudesa dešavala su se na grobu ubijenog carevića. Njegove mošti posle petnaest godina budu otkrivene cele i netljene, prenete svečano u Moskvu, i sahranjen u crkvi Svetog Arhangela Mihaila.

[Katica]

Sveti Mitrofan, prvi patrijarh carigradski




17. juni / 04 juni

NJegov otac Dometije, brat rimskog cara Prova, izbeže iz Rima kao hrišćanin u vreme gonjenja hrišćana i dođe u Vizantiju. Episkop vizantijski Tit posveti ga za prezvitera. Po smrti Titovoj Dometije posta episkop vizantijski. Po smrti Dometijevoj presto episkopski zauze njegov stariji sin Prov, a po končini ovoga, presto episkopski zauze Mitrofan. Kada car Konstantin prvi put vide Mitrofana, zavoli ga kao oca. U vreme Prvog vaseljenskog sabora Mitrofan već beše starac od stotinu sedamnaest godina, pa ne mogavši sam uzeti učešća u poslovima saborskim, odredi svoga horoepiskopa Aleksandra za svoga zamenika. Car mu ishodatajstvova kod Sabora nazvanje patrijarha. I tako on bi prvim patrijarhom konstantinopoljskim. Još pozva car ceo Sabor, da posete bolesnoga i prestarelog arhipastira. Kad car upita, koga želi sebi za naslednika na prestolu patrijaršijskom: Mitrofan imenova Aleksandra; zatim reče Aleksandru Aleksandrijskom: "O brate, preizrjadna naslednika ostavićeš ti!" I uze za ruku arhiđakona Atanasija, docnije Atanasija Velikog, patrijarha aleksandrijskog, i pohvali ga pred svima. Posle ovoga proročanstva oprosti se sa svima, i nakon deset dana predade dušu Bogu 325. godine.
-------------------------------------------------
Sveti mučenik Konkordije

Bi isposnik veliki, i čudotvorac za života na zemlji. U vreme cara Antonina uhapšen zbog vere u Hrista. Posle muka i tamnovanja bi izveden pred kamenog idola Dia, da mu se pokloni. On pljunu na idola, i zbog toga bi odmah posečen.
--------------------------------------------------------------------------------
Sveti mučenici Frontasije, Severin, Severijan i Silan.

Mučeni u vreme cara Klavdija, u Francuskoj. Kada im glave behu odsečene, oni se digoše, uzeše svoje glave u ruke, pređoše preko reke Il, i dođoše do crkve svete Bogorodice, u kojoj se Bogu moljaše episkop Fronton. Ušav u crkvu, položiše svoje glave pred noge episkopove, a oni legoše i prekrstiše ruke na prsi. Tu biše česno sahranjeni. Pri njihovoj sahrani čulo se pojanje nevidljivih vojski angelskih.
--------------------------------------------------------------------
Prepodobni Zosim, episkop Vavilona Novog

Prepodobni Zosim, episkop Vavilona Novog, grada u Misiru. Podvizavao se na Gori Sinajskoj. Došao poslom u Aleksandriju, bi posvećen od blaženog patrijarha Apolinarija za episkopa vavilonskog. Beše izrjaden pastir stadu Hristovom. No kada ga savlada starost i zamorenost, povuče se opet na Sinaj, gde predade dušu svoju Bogu i primi venac slave među velikim jerarsima. Živeo i skončao u VI veku.
----------------------------------------------------------------
Sveštenomučenik Astije, episkop drački

Postradao u vreme Trajanovo. Najpre bijen olovnim prutovima, a potom obnažen, i nag raspet na drvo. Nago telo njegovo bi namazano medom, da bi ga ose i stršljenovi ujedali. U najvećim mukama sveti Astije slaveći Boga izdahnu, i primi dva venca, i kao mučenik i kao jerarh.
----------------------------------------------------------
Svete Marta i Marija

Sestre Lazareve. Po vaznesenju Gospoda Lazar je otišao da propoveda Jevanđelje. U ovome su mu pomagale sestre njegove. Ne zna se gde su skončale.

[Katica]

Sveti sveštenomučenik Dorotej, Prepodobni Petar Koriški, Prepodobni Teodor pustinjak, Blaženi Igor, knez černigovski i kijevski



18 jun / 05 jun

Sveti sveštenomučenik Dorotej
Sveštenomučenik Dorotej, episkop Tirski. Bio episkop tirski od vremena Dioklecijana, pa sve do vremena Julijana Odstupnika, pod kojim namučen bi i postrada za veru pravoslavnu. Živeo na zemlji sto sedam godina, i ugodivši Bogu preselio se u život večni 361. godine. Bio je vrlo učen muž. Napisao mnoga poučna dela na grčkom i latinskom jeziku. Naročito je čuvena njegova grčko-latinska Sintagma.

Bio si naslednik Apostola prestolom i zajedničar duhom, bogonadahnuto delo si našao u viđenju duhovnog uzrastanja: Zbog toga si uzdizao reč istine i radi vere si do krvi postradao, sveštenomučeniče Doroteju: Moli Hrista Boga da spase duše naše

*******************************
Prepodobni Petar Koriški
Prepodobni Petar Koriški. Rodom iz sela Koriše, više manastira Svetog Marka kod Prizrena (po drugom pak predanju iz jednog sela kod Peći). Kao mladić orao na jednom ćoravom volu. Bio je neobično krotak i bezgnevan. Sa svojom sestrom Jelenom udaljio se rano na podvig. Podvizavao se vrlo tvrdo i istrajno. U teškoj borbi s demonskim iskušenjima pokazao se pobedonosan. Oko njega sabralo se mnoštvo monaha, i on im je bio nastavnik.

Bežeći od slave ljudske, on se neko vreme sklonio u Crnu Rijeku, gde se docnije podvizavao sveti Janićije Devički. U starosti upokojio se u svojoj pešteri u Koriši. One noći kada se on upokojio, videla se svetlost od mnogo sveća u njegovoj pećini i čulo se angelsko pojanje. Ovaj divni svetitelj živeo je verovatno u 13 veku. Nad njegovim čudotvornim moštima car Dušan podigao crkvu, koja je bila metohom hilandarskim. U novije vreme ostatak moštiju svetog Petra prenet je tajno u Crnu Rijeku, gde i danas počiva.

*******************************************
Prepodobni Teodor pustinjak
Čudotvorac. Očistivši duh svoj dugim podvigom u pustinji Jordanskoj, dobio od Boga dar čudotvorstva. Putujući lađom za Carigrad, dogodi mu se da lađa zaluta, i nesta na njoj vode za piće. Kada od žeđi svi putnici na lađi behu blizu smrti, Teodor podiže ruke k nebu, pomoli se Bogu i krsnim znakom prekrsti morsku vodu.

Potom reče lađarima da zahvate iz mora i piju; i kad piše, beše voda slatka. Kada se svi počeše klanjati Teodoru, on ih moljaše, da ne blagodare njemu no Gospodu Bogu, koji to čudo učini po svome čovekoljublju. Mirno skonča 583. godine.

Prepodobni Anuvije
Jedan od velikih Misirskih monaha. Mnogo postradao za veru pravu. Kada su ga pred smrt posetila tri starca pustinjaka, on, prozorljivac, otkrije im sve tajne srca njihova. Mirno skonča u drugoj polovini V veka.

*************************
Blaženi Igor, knez černigovski i kijevski



Gonjen od svojih srodnika, on napusti svet i zamonaši se. Kijevljani, nezadovoljni dinastijom Olgovića, htednu da je istrebe. Jurnu na manastir, uhvate nevinoga i mladoga shimnika Igora i ubiju ga. Zbog toga zločina mnoge su bede postigle Kijevljane. A na grobu ovoga blaženoga viđene su sveće, same od sebe zapaljene, i to u nekoliko mahova, a nad crkvom, gde je sahranjen bio, video se stub ognjeni. To je bilo 1147. godine.

********************************
Blaženi Konstantin, mitropolit kijevski
U dane onoga blaženog kneza Igora, kada beše velika parba i smutnja među kneževima ruskim, behu i u crkvi neredi i česte promene na prestolima arhijerejskim. Tako po smrti mitropolita kijevskog Mihaila knez Izjaslav dovede za mitropolita nekog učenog monaha Klima, ne tražeći za to blagoslov patrijarha carigradskog, suprot drevnom običaju. Tada patrijarh posla ovoga Konstantina mitropolita da izvidi stvar. Konstantin zbaci Klima i odstrani iz crkve sve one klirike, koje Klim beše rukopoložio. Zbog toga se narod razdeli: jedni se držahu Klima, a drugi Konstantina.

Tada, po želji kneževa ruskih, patrijarh posla trećega, nekoga Teodora, a Klim i Konstantin behu uklonjeni. Kada umre Konstantin 1159. godine, otvoriše njegov testament, u kome on zaklinjaše, da ga ne sahranjuju nego da ga bace u polje, da ga psi pojedu, pošto on smatra sebe vinovnikom smutnje u crkvi. Ne smejući se oglušiti o zaveštanje, no ipak sa velikim užasom, uzmu ljudi telo mitropolitovo i bace u polje, gde je ležalo tri dana.

Za tri dana je strašno grmelo nad Kijevom, munje su sevale, gromovi pucali i zemlja se tresla. Osam ljudi pogine od groma. Nad mrtvim telom Konstantinovim pojavljivala se tri plamena stuba. Videći sve ovo knez kijevski naredi te uzmu telo i česno ga sahrane u crkvi, gde je bio i grob Igorov. I odmah potom nasta tišina u prirodi. Tako Bog opravda slugu Svoga smirenoga.

[Katica]

Prepodobni Visarion, Prepodobni Ilarion Novi, Prepodobni mučenici Arhelaja, Tekla i Suzana




19 jun / 06 jun

Prepodobni Visarion
Rođen i vaspitan u Misiru. Rano se odao duhovnom životu i “ne ukalja duhovnu odeždu u koju se obuče krštenjem svetim”.

Posetio je svetog Gerasima na Jordanu, i slušao je svetog Isidora Pelusiota. Telo svoje pobeđivao je velikim postom i bdenjem, no svoj podvig skrivao je po mogućstvu od ljudi. Jedanput je četrdeset dana stajao na molitvi ne jedući i ne spavajući. Jednu haljinu nosio je i leti i zimi.

Imao je veliki dar čudotvorstva. Stalnog mesta prebivanja nije imao, nego je do duboke starosti živeo po gorama i dubravama. Isceljivao je bolesne i činio mnoga druga čudesa na korist ljudi a na slavu Boga. Upokojio se mirno 466. godine.

***********************
Prepodobni Ilarion Novi
Iguman Dalmatske obitelji u Carigradu. Bio je učenik Grigorija Dekapolita i podražatelj života Ilariona Velikoga, čije je i ime uzeo. Moćan u molitvi, istrajan i hrabar u stradanju. A stradao je mnogo za ikone u vreme zlih ikonoboračkih careva, Lava Jermenina i drugih. Potom cara Lava isekoše mačevima njegovi sopstveni vojnici u onoj istoj crkvi i na onom istom mestu gde se on prvo naruga svetim ikonama i odakle prvu ikonu ukloni. Tada Ilarion sveti bi pušten iz tamnice. No zamalo. Ponovo je bio mučen i držan u tamnici sve do pravoverne carice Teodore. Vidovit i prozorljiv: video angele Božje gde odnose na nebo dušu svetog Teodora Studita. Ugodivši Bogu, upokojio se u carstvu nebeskom 845. godine u svojoj sedamdesetoj godini.

**************************



Prepodobni mučenici Arhelaja, Tekla i Suzana
Kao monahinje, čiste i devstvene, podvizavahu se u jednom neznatnom manastiru blizu Rima. No kada nasta gonjenje hrišćana pod zlim carem Dioklecijanom, one odbegnu u Kampaniju, i tamo se nastane blizu grada Nole. Njihov sveti život ne mogaše se sakriti od ljudi, i ljudi iz okolnih mesta počeše k njima dolaziti tražeći savet, pouku i pomoć u raznim mukama i bolestima. No najzad behu uhvaćene od neznabožaca i pred sud izvedene.

One javno i slobodno ispovediše veru u Hrista. Kada sudija Leontije upita Arhelaju svetu o veri Hristovoj, odgovori ona: “Silom Hristovom popirem silu đavolsku, ljude učim razumu, da poznadu jednog istinitog Boga, a imenom Gospoda moga Isusa Hrista jedinorodnog Sina Božjeg daje se kroz mene sluškinju Njegovu zdravlje svima bolesnim”. Sve tri device behu bijene, vrelom smolom polivane, u tamnici glađu morene, i naposletku mačem posečene. Kada behu izvedene na gubilište, javiše im se angeli, koje i neki od dželata videše i toliko se od toga uplašiše, da ne smedoše dići mača na svete device. No ove ih ohrabriše da izvrše svoju dužnost. I tako behu posečene kao jaganjci 293. godine i otidoše u Carstvo Hristovo, da se u večnosti odmaraju i naslađuju gledanjem lica Božja.

[Katica]

Sveti mučenik Teodot Ankirski




20. juni / 07 juni

Ovaj Hristov mučenik beše potajni hrišćanin, i kao takav pomagaše crkvu i sahranjivaše česno tela svetog mučenika. Tako sahrani on i tela sedam devojaka, postradalih za Hrista. Kada doznadoše za nj neznabošci, udariše i njega na muke i pogubiše
-------------------------------------------------------------
Svete mučenice Kiriakija, Velerija i Marija

Sve tri ove mučenice behu iz Kesarije Palestinske. Kada bi gonjenje hrišćana, one se povukoše iz grada u jednu kolibu, i tu se neusipno Bogu moljahu, posteći i plačući, da bi se vera Hristova rasprostrla po vascelom svetu i da bi prestalo gonjenje Crkve. Po nekoj kleveti behu izvedene na sud, mučene i mukama umorene 304. godine. Tako ove slavne device venčaše se vencem mučeničkim.
------------------------------------------------------------------
Sveštenomučenik Markel, papa rimski

U vreme Maksimijana bi osuđen da čuva stoku na jednom određenom mestu. Da bi ugodio Dioklecijanu, koji ga beše uzeo za sacara, Maksimijan poče zidati kupatila u Rimu, takozvane Terme, i gonjaše hrišćane na taj rad kao negda faraon Jevreje u Egiptu. Mnogi hrišćani postradaše tada. Postrada i đakon Kiriak, koji imaše veliku moć nad demonima, i koji isceli demonijačnu ćerku Dioklecijanovu, Artemiju, i ćerku cara persijskog, Joviju, i krsti i jednu i drugu. Postrada tada i ta Artemija, i đakon Sisinije, Smaragd i Largije, drugovi Kiriakovi, i đakon Apronijan, i dva novokrštena vojnika rimska Papije i Mavr, i starac Saturnin i Kriskentijan, i blažene device Priskila i Lukina, koje od svoga bogatstva napraviše grobnice za pobijene mučenike hrišćanske. Sveti Markel, papa, dugo čuvaše stoku, pa najzad od gladi, i poniženja i gnjeta vojničkog izdahnu i predade dušu svoju Bogu.