Korisnik(a) pregleda ovu temu: 1 Gost(a)

26238 views

Kalendar za Mart

27.02.2014, 22:04
Poruka: #11
Nije na vezi
Gregorijanski kalendar za Mart
ŽITIJE SVETOG OCA NAŠEG PORFIRIJA

episkopa Gazkog


[Slika: 16713347_Sv.Porfirije_Gazski__11.3.jpg]


11 mart / 26 februar

Gaza je grad u Palestini na granici prema Egiptu. U starini pripadao je sinovima Izrailjevim, i to plemenu Judinu. Zatim su ga zauzeli Filistimljani. U njemu je nekada Sampson rukama srušio neznabožački hram. Ovaj grad beše pun idolopokloničkog bezboštva. Iako je jedan mali deo žitelja bio prosvećen svetom verom Hristovom, koju su propovedali sveti apostoli i episkopi koji su posle njih bili, ipak je ogromna većina lutala u tami idolodemonije, klanjajući se nekom kipu, zvanom Marnas, i Veneri, i drugim nečastivim bogovima jelinskim.

I mnogo se puta u gradu Gazi prolivala hrišćanska krv, naročito u vreme bogomrskog cara Julijana Otstupnika[4]. Jer tada neznabošci nemilosrdno pobiše sve sveštenike i inoke i devojke posvećene Bogu. Takvo je bezbožje i nasilje vršeno u gradu Gazi, koji beše veliki i mnogoljudan, i niko nije mogao da ga očisti i potpuno prosveti svetom verom sve do svetog episkopa Porfirija, o kome je reč. On ga potpuno prosveti, idole sve sakruši, i crkvu usred grada podiže, i celu Gazu privede Bogu s velikim trudom, kao što će ova povest pokazati.

Sveti Porfirije rodi se u Solunu (oko 347 g.) od roditelja bogatih. U dvadeset petoj svojoj godini on napusti roditeljski dom, i braću, i bogatstvo, i udalji se u egipatsku pustinju. Tu se zamonaši, i provede pet godina u podvižničkom životu pored svetih otaca u Skitu (oko 372-377). Onda otputova u Jerusalim, pokloni se životvornom Krstu i grobu Hristovom, i sva sveta mesta obiđe, pa otide u Jordanske predele i nastani se u jednoj pešteri. I življaše Bogu u postu i neprekidnim molitvama. I tu provede opet pet godina (oko 377-382). No tada se razbole u nogama, te ne mogaše ići. I zamoli jednog poznanika da ga odvede u Jerusalim. A tamo, iako bolestan, on je posećivao sveta mesta, klanjajući im se. Kad pak nije mogao da ide na nogama, on je puzio na kolenima, i tako ne propuštajući ni jedan dan odlazio svetoj crkvi Vaskrsenja Hristova i svetom Krstu. A neki mladi inok Marko, koji kasnije i napisa ovo žitije, videći kako se sveti Porfirije, iako bolestan, svakodnevno trudi, stade mu služiti Boga radi.

Ovoga Marka sveti Porfirije posla sa pismom u Solun, da razdeli između njegove mlađe braće imanje što im beše ostalo od roditelja, a da njegov deo donese njemu kako bi ga razdao ništima. Marko ode i razdeli imanje kako valja, a Porfirijev deo prodade za tri hiljade zlatnika. Usto otac beše posebno ostavio Parfiriju hiljadu i četrdeset zlatnika. Isto tako i haljine i srebro, sve to Marko najmarljivije donese Porfiriju u Jerusalim, i zateče ga zdrava. A on, primivši to, odmah sve razdade ništima, i manastirima, mada sam beše ubog.
Quote
27.02.2014, 22:05
Poruka: #12
Nije na vezi
Gregorijanski kalendar za Mart
SPOMEN PREPODOBNOG OCA NAŠEG PROKOPIJA DEKAPOLITA
ispovednika


[Slika: 16713339_prep_prokopije_dekapolit__12.3.jpg]

12 mart / 27 februar

Svetitelj Prokopije beše rodom iz Desetograđa (Dekapolisa) oko mora Galilejskog, zbog čega se i prozvat Dekapolit. Ovaj kraj se spominje u Evanđelju svetoga Marka: Dođe Isus na more Galilejsko u krajeve Desetogradske (Mk. 7, 31). Prepodobni Prokopije se u mladosti odade isposničkom životu monaškom i prođe sve propisane trudove, kojima se čisti srce, i ukrasi sebe savršenom čistotom, i beše znamenit među prepodobnim ocima. No pojavi se ikonoboračka jeres, čiji prvi pronalazač beše zli car Lav Isavrjanin. Ta jeres lažno nazivaše idolopoklonicima one koji poštuju svete ikone i klanjaju im se. I nečestivi car nepravedno i nemilosrdno ubijaše mnoge pravoslavne, a sve ranije pravoslavne careve i arhijereje i znamenite hrišćane, koji su se pobožno klanjali svetim ikonama, on predavaše prokletstvu, iako sam proklet od sviju. Tada ovaj veliki i nepokolebljivi stub pobožnosti i silni zaštitnik pravoverja, Sveti Prokopije, hrabro ustade protiv jeretika, koji su bezbožno hulili ovaploćenje Boga Slova i bestidno odbacivali Hristov čovečanski lik, na ikonama slikan. I posramljivaše jeretike, izobličavajući njihovo bezumno umovanje, i pobećujući ih nepobedivim bogonadahnutim rečima. I njihova previsprena pričanja kidaše kao paučinu. Zbog toga izazva protiv sebe gnev zveroimenog i zveropodobnog cara, koji kao lav koji je izišao iz pustinje rikaše, tražeći koga da proguta. I po naređenju carevom prepodobni bi uhapšen i žestoko bijen. Zatim mu gvozdenim spravama ljuto strugaše celo telo, pa ga u mračnu i smrdljivu tamnicu vrgoše. Nalazeći se u okovima, on velikodušno podnašaše sve patnje, imajući u svima svojim stradanjima drugara i sastradilnika, Prepodobnog Vasilija, koji mu ranije i u isposništvu beše zajedničar i ljubazni sažitelj. Sa njim on, posle mnogih rana zadobijenih za svete ikone, dugo je tamnovao, sve do pagubne končine nasilnikove.

A kada bezbožni car Lav bi lišen privremenog, i ujedno s tim, i večnog života, pošto umre i telom i dušom, tada Sveti Prokopije sa svojim sastradalnikom Svetim Vasilijem, i sa drugim svetim i prepodobnim ocima, bi pušten iz okova i tamnice na slobodu. I ostatak života svog provede u svojim uobičajenim isposničkim trudovima, upućujući mnoge na vrlinu, i privodeći ih spasenju. Potom u dubokoj starosti otide ka Hristu Gospodu, da gleda njegovo lice ne na ikoni nego u stvarnosti, i da za trudove svoje primi dvostruku nagradu: kao isposnik, i kao Hristov stradalnik koji se za svete ikone borio do krvi.

Skončao mirno početkom devetog veka.
Quote
27.02.2014, 22:05
Poruka: #13
Nije na vezi
Gregorijanski kalendar za Mart
SPOMEN PREPODOBNOG OCA NAŠEG VASILIJA ISPOVEDNIKA

sastradalnika i sapodvižnika Sv. Prokopija Dekapolita

[Slika: 16713345_sv_vasilije__13.3.jpg]

13 mart / 28 februar

Vasilije blaženi bi u vreme cara Lava Isavrijana ikonoborca. Još kao mlad postade monah i učenik prepodobnog Prokopija Dekapolita, i dobro se podvizavajući on upražnjavaše najviše podvige. A zatim junački ustade protiv ikonoboraca u zaštitu poštovanja svetih ikona. Zbog toga bi uhvaćen, i mnogo mučen. Ali on ne uzmaknu, nego propovedaše istinu Pravoslavlja do smrti. Sapodvižnik mu u tome beše božanstveni Prokopije Dekapolit. Ikonoborci strugaše Svetom Vasiliju celo telo i vrat, pa ga vrgoše u tamnicu. A kada umre Lav Isavrjanin, svetitelj bi oslobođen tamnice. I opet produži prećašnji podvižnički život. I mnoge grešnike pobudi na pokajanje svojom propoveđu i svojim primerom, a mnoge zloverne povrati pravoslavnoj veri. Pošto tako provede život, blaženi Vasilije radujući se i blagodareći otide ka Gospodu, Koga izmlada beše zavoleo.
Quote
27.02.2014, 22:06
Poruka: #14
Nije na vezi
Gregorijanski kalendar za Mart
ŽITIJE I STRADANjE PREPODOBNOMUČENICE EVDOKIJE


[Slika: 16713338_prep_evdokija__14.3.jpg]

14 mart / 1 mart

U VREME cara Trajana življaše u Feničanskom gradu Iliopolju devojka, po imenu Evdokija. Po rođenju i po veri ona beše Samarjanka. Ona služaše đavolu, i beše njegovo obitalište i oruđe. Sablažnjavajući mnoge svojom izvanrednom lepotom, ona ih je kao mrežom lovila u prokletu propast uvlačila. Na taj način ona telesnom nečistotom steče ogromna nepravedna bogatstva. Ona je bila toliko lepa, da ni živopisac nije mogao bojama izraziti lepotu njenoga lica. I pronese se se glas o njoj na sve strane. I mnoštvo visokorodnih mladića i velmoža iz raznih zemalja i gradova sticahu se u Iliopolj, tobož radi nekih drugih poslova, a ustvari da vide Edvokiju i da se naslade njenom lepotom. I ona svojim grešnim delima sabra toliko bogatstvo, da je malo izostajalo iza carskog bogatstva. Dugo vremena tako živeći i bogateći se, ona u nečistom životu toliko omrtve dušom i srce se njeno toliko okameni, da nikakva sila, osim božanske, nije mogla izlečiti duševnu bolest ove očajne grešnice. Ali naiđe vreme kada i do nje dosegnu ruka Dobroga Pastira koji traži izgubljene ovce. Pozna Tvorac svoje stvorenje, pokvareno tuđinčevom zlobom, i zažele da ga obnovi. Pravi Gospodar uze na se brigu oko roda vinogradnog, koji je vrag krao. Vladar nebeskih riznica postara se da prenese u svoje večne riznice drahmu koja se na zemlji u blatu valjala i propadala. Čuvar blaga, u koja se pravednici nadaju, prizva k svojoj savršenoj nadi ovu nesrećnu Samarijanku, a đavola otpusti prazna, i učini da ona, koja se nekada kao svinja u blatu valjala, postane kao neporočno jagnje: pređašnji sud nečistote, napuni se čistote; blatnjava jama, postade bistar i večit izvor; mutni potok, pretvori se u miomirisno jezero; ukvareni i smrdljivi bunar, postade sasud mira skupocenog; ona koja pogubi mnoge duše ljudske, postade mnogima uzrok spasenja.
Quote
27.02.2014, 22:07
Poruka: #15
Nije na vezi
Gregorijanski kalendar za Mart
STRADANjE SVETOG SVEŠTENOMUČENIKA TEODOTA,

episkopa Kirinijskog


[Slika: 16713344_sv_teodot__15.3.jpg]

15 mart / 2 mart

NA ostrvu Kipru postoji grad Kirinija. U njemu je episkopovao sveti sveštenomučenik Teodot. Rođen u Galati od hrišćanskih roditelja, on dobi književno obrazovanje. Izmlada mudar i vrlinast, on dođe na ostrvo Kipar, i učaše neznabošce da ostave zabludu i obmanu idolopokloničku, a da veruju u Hrista, istinitog Boga. I on propoveđu reči Božje odvrati mnoge od neznabožačkog bezbožništva i izvede na put spasenja. Zbog toga bi izabran za episkopa u kiparskom gradu Kiriniji. No kada nasta gonjenje na hrišćane u vreme bezbožnoga cara Likinija i kiparskoga kneza Savina, zažele sveti Teodot da bude mučen za Hrista. I on smelo osuđivaše neznabošce, izobličavajući njihovu zabludu, a propovedajući Hrista Boga.

Ču za to knez Savin, pa naredi da uhvate Teodota i dovedu ma mučenje. Saznavši za to kneževo naređenje, arhijerej Božji ne htede čekati da dođu po njega, već odmah sam ode knezu, izađe ired njega, i reče: Ja sam koga išteš. Ne sakrih se od tebe, niti sam silom doveden, nego dobrovoljno dođoh da propovedam Hrista Boga mog - istinu, koju ne treba kriti već objavljivati. A izobličiću ništavnost i nemoć vašeg bezbožja. No nije potrebno mnogo dokazivati vašu nemoć. Ta vi ste sve neznabošce grada i svu vojsku krenuli zbog jednog hrišćanina. To pokazuje da ste nemoćni, i plašljiviji od žaba. Boje se demoni jednoga čoveka, jer je sluga Hristov, i trude se da vam on ne izmakne iz vaših krvničkih ruku, i povede borbu protiv njih, i pobedi njihovu nemoć, pridobivši one koji im služe i imaju prazno uzdanje u njih.
Quote
27.02.2014, 22:07
Poruka: #16
Nije na vezi
Gregorijanski kalendar za Mart
STRADANjE SVETIH MUČENIKA

EVTROPIJA, KLEONIKA I VASILISKA

[Slika: 18013452_16-03_SVeti_Muenici_Evtropije_.jpg]


16 mart / 3 mart

POSLE stradanja i mučeničke končine svetog velikomučenika Teodora Tirona u gradu Amasiji ostaše u tamnici za Hrista njegovi saborci i prisni drugovi: Evtropije, Kleonik i Vasilisk, koji mu beše i rođak. Carski namesnik Publije, koji je mučio svetog Teodora, poražen gnevom Božjim pogibe. Na njegovo mesto dođe Asklipiodot, rodom iz Frigije, po naravi ljut i umom bezbožan. On mnoga zla činjaše hrišćanima, jer mu car Maksimilijan beše dao vlast nad hrišćanima: da ih primorava na idolske žrtve, a nepokorne da ljutim mukama pogubljuje. Dogovarajući se u sudnici sa svojim savetnicima, namesnik Asklipiodot dozva knjigočuvara Evlasija i naredi mu da pročita pređašnje sudske procese. A kada je čitano stradanje Teodora Tirona, svi se divljahu trpljenju njegovom. I upita namesnik Evlasija: Gde je družina Teodorova, koja se pominje u zapisniku? Evlasije odgovori: U tamnici sa ostalim sužnjima.

Potom carski namesnik vide svetim Teodorom spaljeno idolište odvratne boginje njihove Junone, nazivane majkom bogova, i riknu kao lav na preostalu družinu Teodorovu, i naredi da mu vojnici odmah dovedu iz tamnice svete mučenike: Evtropija, Kleonika i Vasiliska. Evtropije i Kleonik behu rođena braća, rodom iz Kapadokije, a Vasilisk rođak svetog Teodora, rođen u Amasiji. No sva trojica po bratskoj ljubavi behu kao rođena braća. Došavši k tamnici, vojnici rekoše tamničkom stražaru: Daj nam družinu Teodorovu. Ovaj uđe unutra i reče k svetima: Hajdete, dođe vaše vreme, koje ste dan i noć žudno očekivali, jer evo namesnik vas zove. No molim vas, ne zaboravite mene u vašem dobrom ispovedanju vere. A ovo im reče tamnički stražar, jer ih je posmatrao dan i noć gde se mole Bogu, i gledao čudesa Božja koja su se zbivala, i viđao neiskazanu svetlost kako ih obasjava, i tamnicu kako se mnogo puta sama otvara, i verova da je Gospod s njima. I svetitelji s radošću pođoše, dok ostali sužnji plakahu što se lišavaju društva svetih mučenika. A sveti Evtropije im reče: Braćo moja, ne plačite, jer ćemo se opet videti. Nego se molite Gospodu našem Isusu Hristu da nam da, da mučenički postradamo za Njega, i da nestane neznabožačkog demonovanja, i da se vaseljena ispuni blagodati Gospodnje.
Quote
27.02.2014, 22:08
Poruka: #17
Nije na vezi
Gregorijanski kalendar za Mart
ŽITIJE PREPODOBNOG OCA NAŠEG GERASIMA JORDANSKOG


[Slika: 16713349_sv_gerasim__17.3.jpg]

17 mart / 4 mart

SLAVNI podvižnik, prepodobni Gerasim rodio se u Likiji. Još u mladosti obuzet božanskom mišlju, on ogradi sebe strahom Božjim, i primi svešteni monaški lik. Najpre ode u unutrašnju pustinju Tivaide, u Egiptu, i tamo bogougodno požive neko vreme u duhovnim podvizima. Zatim se vrati u svoju postojbinu Likiju. Potom ode u Palestinu pri kraju vladavine cara Teodosija Mlađeg, da se pokloni Svetim Mestima, i tamo se nastani u Jordanskoj pustinji, koju kao svetla zvezda obasjavaše svetlošću svojih vrlina. Tu pored Jordana on kasnije i manastir podiže.

U dane njegovog boravka u Palestini, a za carovanja Markijana i Pulherije, sastade se u Halkidonu Četvrti Vaseljenski Sabor svetih Otaca protiv bezbožnog patrijarha aleksandrijskog Dioskora i arhimandrita Evtiha, koji su učili da je u Gospodu Hristu jedna priroda, zbog čega ih sveti Oci prokleše. Posle ovog Sabora ustaše neki jeretici napadajući ovaj Sabor, da je tobož odbacio dogmate prave vere a obnovio Nestorijevo učenje. Takav beše neki monah Teodosije, pristalica Evtihove jeresi, čarobnjačkog raspoloženja. Ovaj doputova u Jerusalim, i uzbuni svu Palestinu. On zavede mnoge, ne samo proste nego i svete ljude. On i caricu Evdokiju, udovicu, suprugu bivšeg cara Teodosija Mlaćeg, pridobi za svoju nepobožnost. I pomoću nje i mnogih palestinskih inoka koje beše zaveo on progna sa prestola patrijarha jerusalimskog blaženog Juvenalija (422-458), i sam ugrabi presto. Neki pak kojima je dosađivala pometnja, stvarana od strane lažnog patrijarha Teodosija, povukoše se u unutrašnju pustinju. To učini prepodobni Jevtimije Veliki, a za njim i ostali sveti Oci.
Quote
27.02.2014, 22:08
Poruka: #18
Nije na vezi
Gregorijanski kalendar za Mart
ŽITIJE I STRADANjE SVETOG MUČENIKA KONONA ISAVRIJSKOG


[Slika: 16713341_sv_konon__18.3.jpg]

18. mart / 5 mart

ISAVRIJA, prestonica Isavrijske pokrajine, početak svete vere u Gospoda našeg Isusa Hrista primi od učitelja naroda, svetog apostola Pavla, koji je tamo propovedao i neke priveo veri. U vreme apostolske propovedi beše neki čovek, po menu Nestor, koji je živeo u selu, zvanom Bidanije, udaljenom od grada Isavrije osamnaest stadija. On imađaše ženu koja se svala Nada; sa njom dobi sina, ovog svetog Konona o kome je reč. Kada Konon odraste, roditelji zaželeše da ga ožene, i zaručiše mu divnu devojku Anu. No pre svadbe Kononu se javi sveti Arhistratig Mihailo u obliku presvetlog čoveka, pouči ga svetoj veri, odvede ga na reku, krsti ga u ime Presvete Trojice, i pričestivši ga Božanskim Tajnama oseni ga krsnim znakom i postade nevidljiv. A mladić se ispuni Duha Svetog, i Arhanđeo Mihailo beše s njim nevidljivo. Dođe i dan svadbe i svi se veseljahu. I kad bi sa nevestom uveden u ložnicu, Konon uze sveću i metnu pod sud, pa upita svoju nevestu: Šta je bolje, svetlost ili tama? Ona odgovori: svetlost je bolja od tame. Tada sveti Konon, otvorivši usta svoja puna blagodati Božje, poče joj govoriti o veri u Hrista, istinitog Boga, i o čuvanju devstvenosti i čistoga života. To je, govoraše on svetlost nezalazna, a dela telesna i neznabožačka bezbožna vera, jesu tama. I nevesta, imajući srce kao dobru zemlju, podesnu za prijem semena reči Božje, složi se u svemu sa svojim ženikom: verova u Hrista, i obeća čuvati devstvo svoje netljenim. I življahu ovo dvoje svetih u nepovređenoj čistoti devstveničkoj kao brat i sestra, ili bolje reći kao dva anđela Božja, serafimski goreći ljubavlju k Bogu i služeći Gospodu. Potom blaženi Konon usavetova i roditelje svoje da se odreknu idola, i privede ih Hristu. I krsti oca i majku i nevestu svoju. I oni, rukovođeni i poučavani svetim Kononom, vođahu bogougodni život. A otac njegov, blaženi Nestor, udostoji se mučeničkog venca, jer bi ubijen od idolopoklonika zato što im se protivljaše izobličavajući njihovu zabludu. Posle nekog vremena mati svetog Konona, blažena Nada, preseli se k Bogu u dobrom veroispovedanju. Zatim i blažena devstvenica Ana, zaručena mu nevesta, ode u večne dvore nebeskog ženika Hrista. I sahrani ih sveti Konon u jedan grob. I življaše sveti Konon sam u Bogu, predavši se bogomisliju. I telo svoje umrtvljivaše i potčinjavaše duhu postom i trudovima i svenoćnim molitvama. A dato mu blago blagodati Svetoga Duha skrivaše dok ne dođe vreme da ga pokaže. To se dogodi tek u starosti njegovoj.
Quote
27.02.2014, 22:08
Poruka: #19
Nije na vezi
Gregorijanski kalendar za Mart
STRADANjE SVETIH ČETRDESET I DVA MUČENIKA IZ AMOREJE:

TEODORA, KONSTANTINA, KALISTA, TEOFILA, VASOJA i ostalih


[Slika: 16713340_sv_42_mucenika__19.3.jpg]


19 mart / 6 mart

GRČKI car Teofil, sin cara Mihajla prozvanog Valvos ili Travlos, rodom iz Amoreje, vodio je česte ratove sa Agarjanima, u kojima je nekad pobeđivao a nekad pobeđen bivao. Jednom prilikom on sa velikom silom krenu na zemlju Agarjansku, opsede grad Sozopetru, postojbinu saracenskog kneza Amirmumne, i bijaše ga.A knez agarjanski Amirmumna, koji u to vreme beše na drugom mestu, posla caru Teofilu izaslanike, moleći ga mnogo da se povuče od grada. Ali, Teofil se ogluši o molbu, zauze grad, poruši ga, i vrati se sa velikim plenom. Amirmumna pak veoma se ožalosti i razljuti zbog opustošenja svog rodnog kraja, i stade velikim zlatom skupljati vojnike sa svih strana: iz Vavilonije, Finikije, Palestine, Kesarije i daleke Afrike. I posle nekog vremena svu tu vojnu silu on skoncentrisa u Tarsu sa namerom da ide na divan frigijski grad Amoreju, rodno mesto Teofilova oca, cara Mihajla Travlosa, da bi se osvetio za svoje rodno mesto, grad Sozopetru, koje poruši Teofil.Kada za to ču car Teofil, skupi takođe svoju vojsku sa Istoka i Zapada i iz Persije. I krenuvši u rat protiv neprijatelja, on dođe u Frigijski grad Dorilej, udaljen od grada Amoreje tri dana hoda. Mnogi carevi savetnici, obavešteni tačno da je vojna sila saracenska nesravnjeno veća od grčke, savetovahu caru da se ne sukobljava sa knezom agarjanskim i da stanovnike grada Amoreje prevede u druge utvrđene gradove. Ali Teofil, smatrajući da je sramota ukloniti se od bitke i divni grad Amoreju ostaviti praznim, spremaše se za rat, a u Amoreju posla vojsku da je brani. Poslani tamo behu ove vojvode: Konstantin Drungarije, po činu patricije, Aecije takođe patricije, Teofil patricije, Teodor Kratir, prvi mačenosac carski, Milisen i Kalist Turmarha, i Vasoj, i mnoge druge vojvode, ljudi istaknuti.
Quote
27.02.2014, 22:09
Poruka: #20
Nije na vezi
Gregorijanski kalendar za Mart
STRADANjE SVETIH SEDAM SVEŠTENOMUČENIKA, EPISKOPA HERSONSKIH:

JEFREMA, VASILIJA, EVGENIJA, ELPIDIJA, AGATODORA, ETERIJA i KAPITONA


[Slika: 16713342_sv_sedam_episkopa__20.3.jpg]

20 mart / 7 mart

ZA vreme cara Dioklecijana, godine 296, jerusalimski patrijarh Ermon posla u razne zemlje i gradove mnoge episkope da apostolski objavljuju reč Božju i propovedaju Hrista. Od tih episkopa dvojica otputovaše u Tavtroskitsku zemlju, i dođoše u grad Herson. I obojica se trudiše neko vreme, propovedajući istinitog Boga tamošnjem neznabožnom narodu, i prosvećujući pomračene tamom jelinske idolodemonije. Zatim sveti Jefrem, ostavljajući hersonce svetom Vasiliju, ode među Skite koji su živeli pored Dunava, i propovedajući Evanđelje mnoge obraćaše ka Hristu. I posle mnogih patnji i trudova, podnetih za Hristovo Evanđelje, bi mu glava otsečena sedmog marta.

Sveti Vasilije, izobličavajući u Hersonu zabludu neznabožaca i pokazujući im pravi put spasenja, izazva gnev u narodu, i bezbožnici ga uhvatiše, nemilosrdno tukoše, i iz grada proteraše. On onda ode u jednu goru, i nastani se u pećini. Gora se nalazila sto stadija od Hersona, i zvala se Partenon, to jest Devojka, pošto se na njoj nalazilo idolište i idol neke neznabožačke boginje devojke. Na toj gori dakle boravljaše sveti Vasilije, i radovaše se što bi udostojen te podnese za Hrista rane i progonstvo. Ali tugovaše i plakaše zbog propadanja duša ljudskih, obmanutih đavolom, i sa suzama se moljaše Bogu za njihovo obraćanje.

Ne prođe mnogo vremena a knezu hersonskom umre sin jedinac, i bi sahranjen izvan grada. Ubijeni žalošću, roditelji seđahu kraj groba njegovog tugujući i plačući. Nastupi noć, a oni ostadoše pored sinovljeg groba. Zadremaše, i u snu im se javi njihov umrli sin, govoreći im: Zašto plačete i oplakujete moju smrt? Ne možete me odovud uzeti živa, jer me bogovi naši ne mogu vaskrsnuti, pošto su idoli, izmišljeni od đavola na obmanu i pogibao ljudima. Hoćete li pak da me imate živa, umolite onog stranog čoveka, koga proteraste iz grada, da se pomoli za mene Bogu svome. I vi verujte u tog Boga, koga on propoveda, jer je to istiniti Bog, koji ima vlasti nad živima i mrtvima, i moćan je da me podigne iz mrtvih živa molitvama onog muža koga vi prognaste.
Quote


Skoči na Forum:

Boemi | Kontakt | Povratak na Vrh | Lite (Arhivski) Oblik


Powered By smboemi.com Boemi Forum, © 2008-2018Boemi Forum.

Sva prava zadrzana Boemi Forum