Korisnik(a) pregleda ovu temu: 1 Gost(a)

20566 views

Kalendar za Mart

27.02.2014, 22:00 (Zadnja izmena: 31.05.2017 18:53 od Katica.)
Poruka: #1
Nije na vezi
Rainbow Kalendar za Mart
Sveti Pamfil i Porfirije i ostalih 12 mučenika

[Slika: 18013450_01_03_sveti_pamfil_i_porfirije.jpg]

1 mart / 16 februar


Sveti Pamfil i Porfirije i ostalih 12 mučenika su ranohrišćanski svetitelji i mučenici koji su zajedno postradali u vreme cara Dioklecijana 309. godine.


Pamfil, prezviter crkve u Kesariji Palestinskoj, učen i blagočestiv, ispravio je tekst Novog zaveta od grešaka raznih prepisivača; sam je prepisivao i poklanjao drugima.
Valent, đakon, odličan poznavalac Svetog pisma
Pavle, hrišćanin, častan i ugledan, koji jednom pre toga već bacan u oganj zbog vere u Hrista.
Ilija, Isaija, Jeremija, Samuil i Danilo, petoro braće, po telu i duhu, rodom iz Misira, koji su se vraćali iz rudnika Kilikijskih gde su bili po osudi.
Porfirije, hrišćanin koji je zatražio njihova tela da sahrani.
Selevkije, koji je prišao i poljubio mučenike pre nego što su posečeni Selevkije, oficir.
Teodul, starac, sluga rimskog sudije, koji je pri sprovodu poljubio jednog od mučenika. i Julijan, koji je celivao mrtva tela mučenika.

Srpska pravoslavna crkva slavi ih 16. februara po crkvenom, a 1. marta po gregorijanskom kalendaru.
Quote
27.02.2014, 22:00
Poruka: #2
Nije na vezi
Gregorijanski kalendar za Mart
SVETI VELIKOMUČENIK TEODOR TIRON


[Slika: 15607917_sv_Teodor_Tiron_02.03.jpg]

2. mart po novom / 17. februar po starom


Sveti velikomučenik Teodor Tiron. Tiron znači regrut. Tek što je sveti Teodor postao vojnik marmaritskog puka u gradu Amasiji, počeo je strašan progon hrišćana pod carevima Maksimilijanom i Maksimom. Mladić nije hteo da krije da je hrišćanin pa je stoga žestoko kažnjen. Neki sudija naredi da ga strpaju u tamnicu i da tamnicu zapečate. Hteo je na taj način da ga umori glađu. Teodoru se u tamnici javi sam Hristos da ohrabri svog mučenika i reče mu: “Ne boj se Teodore, Ja sam s tobom, ne uzimaj više zemaljske hrane i pića, jer ćeš biti u drugom životu, večnom i neprolaznom, sa mnom na nebesima”.
U tamnici mladog mučenika tada se pojavilo mnoštvo anđela, koji su svojim sjajem i belinom osvetlili tamnicu, a stražari su prestrašeni sve ovo u čudu posmatrali. Posle toga, sveti Teodor je izveden iz tamnice i mučen, a potom osuđen na smrt. Bacili su ga u oganj, i u njemu on predade svoju svetu dušu Gospodu 306. godine.
Quote
27.02.2014, 22:01
Poruka: #3
Nije na vezi
Gregorijanski kalendar za Mart
Sveti Lav Rimski

[Slika: 16713335_03-03_Sveti_Lav_Rimski.jpg]

3 mart / 18 februar

O životu svetoga Lava I, episkopa grada Rima, imamo vrlo malo pouzdanih podataka. Neshvatljiva je činjenica da na Zapadu dugo nije postojao nikakav živopis ovog velikog svetitelja i pastira Crkve pravoslavne.
Porodica sv. Lava potiče iz Toskane, pa se u skladu s tim ona smatrala mestom njegovog rođenja. Međutim, svetitelj u jednom svom pismu Rim naziva svojom „domovinom“; tako da je mesto njegovog rođenja za sada jednostavno nerešiv problem. Nije nam poznat ni datum njegovog rođenja, predpostavlja se da je u pitanju poslednja decenija četvrtog stoleća.
Zna se da je bio veoma ugledna i uticajna ličnost u crkvenom, ali i javnom životu Rima. Bio je đakon i teološki savetnik pape Siksta III (432. - 440.), koga će naslediti na episkopskoj katedri; takođe i savetnik na dvoru cara Valentinijana II.
U proleće 440. godine, Lav biva poslan u Galiju u čisto političkoj misiji izmirenja, povodom sukoba rimskih generala Aecija i Albina. Baš za vreme ove misije, tačnije 19. avgusta 440, umire papa Sikst. Rimski hrišćani, zajedno sa klirom, jednodušno su izabrali sv. Lava za njegovog naslednika. Po povratku iz Galije arhiđakon Lav je hirotonisan 29. septembra 440. godine.
Quote
27.02.2014, 22:01
Poruka: #4
Nije na vezi
Gregorijanski kalendar za Mart
SPOMEN SVETIH APOSTOLA ARHIPA, FILIMONA I APFIJE


[Slika: 16713354_Sveti_Apostoli_Filimon_A_4.3.jpg]


4 mart / 19. FEBRUAR

Sveti apostol Arhip, jedan od Sedamdesetorice, beše posle svetog Epafrasa episkop u Frigijskom gradu Kolosima, po svedočanstvu svetog Amvrosija. Zato ga u svojoj poslanici Filimonu sveti apostol Pavle naziva svojim drugarom u vojevanju. A sveti Filimon beše ugledan građanin u Kolosima. Za svetu pak Apfiju sveti Zlatoust kaže da je bila Filimonova supruga. Ovaj sveti Filimon kada verova u Hrista, dom svoj načini crkvom, jer se tu sabirahu svi hrišćani iz Kolosa, i u domu njegovom kao u crkvi vršahu bogosluženja. Potom sveti Filimon bi od apostola rukopoložen za episkopa radi apostolstva. Jer u to vreme sveti apostoli rukopolagahu svoje učenike za episkope, i to neke od njih na stalno mesto a neke kao misionare putujuće po raznim mestima. Ovi putujući episkopi nazivali su se apostolstvujući episkopi, jer su bili slati na apostolsku propoved. I sveti Filimon je bio jedan od takvih episkopa, uvršćen u lik svete Sedamdesetorice apostola. Putovao je po frigijskim i drugim gradovima, propovedajući reč Božju. A piše za njega da je bio i u Gazi episkop.

Sveta Apfija strojaše domašnju crkvu u Kolosima, dan i noć služeći Bogu u postu i molitvi, i odmaraše svete koji su se trudili u propovedanju Evanđelja Hristova. Hranila je siromahe, prosjake i strance, tako da je njen dom bio ne samo crkva, nego i gostoprimnica, i bolnica, i sklonište svima koji nisu imali gde glave skloniti. U vreme pak nekog praznika neznaboškoj boginji Artemidi, svi verni u Kolosima behu po običaju sabrani u dom Filimonov na molitvu. Sveti Arhip i sveti Filimon, koji su u to vreme bili tu, služahu svetu službu. Neznabošci, puni mržnje na hrišćane, saznavši za ovaj skup, napadoše ih iznenada, i razjuriše Hristovo stado, jedne bijući a druge ubijajući. Svete pak apostole, Arhipa i Filimona sa svetom Apfijom uhvatiše, i odvedoše gradonačelniku efeskom Artoklisu. I on naredi da ih sve podjednako muče. Najpre ih povališe na zemlju i nemilosrdno motkama tukoše, pa ih po zemlji vukoše. Zatim ih svakog posebno u zemlju do pojasa zakopaše, pa kamenjem tukoše. I tako svetog Filimona i svetu Apfiju ubiše, a svetog Arhipa jedva živa iz rupe izvadiše, i ostaviše deci na zabavu. Deca se skupiše, i svetitelja noževima izbodoše. I tako apostolska trojica svetih mučenika pretstade na nebu prestolu presvete životvorne, božanske i nerazdeljive Trojice.
Quote
27.02.2014, 22:02
Poruka: #5
Nije na vezi
Gregorijanski kalendar za Mart
ŽITIJE SVETOG OCA NAŠEG LAVA ČUDOTVORCA

episkopa Katanskog

[Slika: 16713355_Sveti_Lav_Katanski__5.3.jpg]


5 mart / 20 februar

Ovaj ugodnik Božji Lav beše iz oblasti Ravenske, sin blagorodnih i pobožnih roditelja. Zbog čistote svoga života i razuma on po zakonu prođe sve stepene sveštenstva, i najpre bi ekonom crkveni. A kada se episkop katanski blaženi Savin upokoji, po izboru Božjem Lav zauze episkopski presto katanski, u gradu Katani na Siciliji, pod vulkanskom planinom Etnom. Postavši episkop, sveti Lav naloži na sebe i dužnosne trudove episkopskog čina: staranje o siročadima, i ništima, i udovicama, i bolesnicima, koje je hranio i odevao od crkvene imovine, i bolesti lečio molitvama svojim. I beše on otac milostiv deci, i pastir nežan stadu, ali strašan kao lav vucima, demonima i njihovim služiteljima. On sazida hram svetoj mučenici Lukiji (koja se slavi 13. decembra), razrušivši prethodno jedan idolopoklonički hram.

U njegovo vreme beše u Katani neki mađioničar Iliodor, rođen od hrišćanskih i česnih roditelja i prosvećen svetim krštenjem. Ali se potom odreče Hrista tajno, i predade sebe demonima, pošto se nauči mađijama od nekog Jevrejina. Po spoljašnosti je izgledao hrišćanin, ali je u samoj stvari bio paganac, služitelj demonima i veliki mađioničar, nimalo manji od starog mađioničara Simona, koga sveti vrhovni apostoli Petar i Pavle molitvom svojom predadoše smrti. Sličan po svemu ovome, on je činio neobične i strašne opsenarije i mađionička čuda. Na suvu, na putevima, na trgovima, on je tako opsenjivao ljude da im se činilo da reke teku, i ljudi obadva pola obnaživali su se usred grada kao da gaze reku. Pretvarao je kamenje u zlato, ali na kratko vreme. Na pijacama je pomoću raznih maštarija nanosio velike štete trgovcima. Mađijama svojim on je blagorodne devojke, ćerke uglednih i visokog položaja građana, toliko raspaljivao pohotom i bestidnošću, da su one napuštale svoje kuće i roditelje, i jurile tamo-amo radi bludničenja. A kada namesnik Lukije izvesti o njemu cara Lava i njegovog sina Konstantina, oni narediše da ga uhvate. No on se sam predade onima što su ga tražili, sede s njima na lađu u Katani, i tog istog dana stiže lađa u Carigrad, prešavši za jedan sat ono ogromno rastojanje koje deli zapadnu stranu Sicilije od istočne Trakije. Izveden pred cara, on bi osuđen na smrt. Ali, na careve oči on se napravi nevidljiv, i ponovo se obrete u Katani. No, i po drugi put bi doveden u Carigrad, i osuđen na smrt: da mu se glava otseče mačem. Ali kad dželat podiže mač iznad njegove glave, i zamahnu snažno, mađioničar postade nevidljiv a mač udari po vazduhu. I opet se mađioničar Iliodor obrete u Katani.

Svetitelj Hristov Lav je često savetovao Iliodora da se okane mađija i pokajanjem obrati k Bogu. Ali ne mogade crnca načiniti belim, i tvrd kamen pretvoriti u mek vosak. I prokletnik se ne samo ne popravi, nego krenu na veće zlo: drznu se da i samog arhijereja Božjeg ismeje pomoću svojih mađija. Jer jednoga praznika, za vreme službe Božje koju je služio sveti Lav sa celokupnim sveštenstvom i crkva bila puna naroda, Iliodor uđe u crkvu kao tobožnji hrišćanin, i stade krišom praviti mađije. I odmah učini te u crkvi jedni stadoše kao mazge kopati nogama, drugi - kao stoka rikati, treći - ludo se smejati, četvrti - ljutiti se. Pritom se hvaljaše mađioničar da može učiniti i to, da episkop sa celokupnim sveštenstvom napusti bogosluženje i stane skakati i igrati kao pod svirkom i muzikom. Saznavši za Iliodorovu nameru, svetitelj Božji prekloni kolena pred prestolom Božjim i, pošto se usrdno pomoli, ustade, iziđe iz oltara, priđe k Iliodoru, veza ga omoforom svojim za vrat, jer mađioničar beše izgubio svoju silu, i odvede na tržište gradsko. Tu naredi narodu na se donesu drva i naloži velika vatra. I kad se vatra razgori, on stade posred ognja i uvuče u nj i Iliodora. I stajaše svetitelj usred ognja, držći mađioničara, i ne izađe iz ognja dok bedni mađioničar ne izgore sav. Tala se arhijersj Božji opet vrati u crkvu, te dovrši božanstvenu službu.

Ovo preslavno čudo zaprepasti sve, jer ne samo što svetitelj ne bi opaljen ognjem, dok mađioničar izgore sav, nego se oganj ne kosnu ni njegovog arhijerejskog odjejanja, pošto ga je rosa Duha Svetoga okružavala usred ognja. I ču se na sve strane za ovo čudo. A kad carevi saznaše za to, dozvaše k sebi svetitelja i dočekaše ga s velikim počastima. I pripavši k svetim nogama njegovim, moliše ga da se moli za njih. A kad je ulazio u carsku palatu, nosio je žar u odeći svojoj, i odeća se ne opali.

Ovaj veliki ugodnik Božji satvori i druga mnogobrojna čudesa: slepima je vid davao, bolesne isceljivao, đavole iz ljudi izgonio, hram idolski molitvom srušio, i idole rečju razbijao.

Sveti Lav se u dubokoj starosti prestavi u Gospodu. U to vreme dođe u grad Katanu iz sirakuske mitropolije žena nekog senatora koja je bolovala od tečenja krvi. Mnogo je godina bila bolesna, ali joj lekari nisu mogli ništa pomoći. Kad ona ču za svetog Lava, episkopa katanskog, da on molitvom isceljuje ljude od bolesti, dođe u Katanu. I kad bi na kapiji gradskoj, ona ču zvonjenje zvona, kojim je objavljivana nečija smrt. Ona se raspita, i saznade da se Sveti Lav prestavio. To je silno ožalosti, i ona najhitnije ode k pokojniku. I kad dođe tamo, i dotače se njegovog odra, odmah joj prestade tečenje krvi, i ona potpuno ozdravi. A sveto telo njegovo bi sahranjeno u crkvi svete mučenice Lukije, koju je on podigao. I iz svetih moštiju njegovih poteče miomirisno miro, koje isceljuje od svake bolesti, u slavu Hrista Boga našeg.
Quote
27.02.2014, 22:02
Poruka: #6
Nije na vezi
Gregorijanski kalendar za Mart
SPOMEN PREPODOBNOG OCA NAŠEG TIMOTEJA PUSTINjAKA

[Slika: 18013451_06_03_sv_timotej.jpg]


6 mart / 21 februar

U pustom mestu zvanom Simvoli na Olimpu azijskom beše manastir. Arhimandrit toga manastira beše prepodobni Teoktist, muž vrlinski, u koga se i prepodobni Platon Ispovednik učaše monaškom životu. U ovog blaženog arhimandrita Teoktista beše učenik i ovaj prepodobni Timotej, koji se izmalena zamonaši. On se podvizavaše u postu i uzdržanju, i u posvunoćnom stajanju na molitvi; i umrtvivši potpuno pokrete strasti, postade bestrasan i savršen. I sve do končine svoje ostade devstvenik telom i dušom. Jer se od mladosti beše zavetovao da njegove oči nikada ne pogledaju žensko lice. Zbog toga i postade dom Svetoga Duha, i dobi dar isceljivanja i vlast nad đavolima. I činjaše čudesa molitvama svojim, isceljujući svaku bolest, i izgoneći zle duhove iz ljudi. I skitaše se mnogo godina po gorama i pustinjama, sam živeći Bogu, i rosom suza orošavajući dušu svoju u neprekidnim molitvama. Tako provodeći dane svoga života, on dožive duboku starost, i otide ka Gospodu. Ovaj sveti čovek upokojio se 795 godine.
Quote
27.02.2014, 22:03
Poruka: #7
Nije na vezi
Gregorijanski kalendar za Mart
PRONALAZAK MOŠTIJU SVETIH MUČENIKA U EVGENIJI



7 mart / 22 februar

U vreme nečestivih careva rimskih behu mnoga gonjenja na hrišćane; bezbrojni ispovednici imena Hristova i mučenici behu na razne načine ubijani, a sveta tela njihova, bacana zverovima i pticama da ih raznesu, bila su potajno od strane vernih skupljana i po skrovitim mestima, po kućama i po gradinama česno sahranjivana. Tako su i u Evgeniji, blizu Carigrada, bile sahranjene mošti mnogobrojnih svetih mučenika, za Hrista postradalih, i mnogo se godina nije znalo za njih. A kada idolopokloničko neznaboštvo presta, i mučitelja nesta, i pod hrišćanskim carevima se prosveti vaseljena svetlošću svete vere i Crkva beše na miru, tada božanskim otkrivenjem na čudesan način pokazaše sebe iz nedara zemlje, kao svetilnici ispod poklopca, i svete mošti mučenika u Evgeniji. Jer na mestu, gde behu sahranjene, stadoše se isceljivati od različitih bolesti, pošto je Bog na taj način hteo da otkrije i proslavi sluge Svoje. I dođe tamo episkop sa crkvenim klirom i, kad raskopaše to mesto, nađoše mnoge mošti svetih mučenika, čija imena zna samo Gospod, koji ih je zapisao u Knjigu Života na nebesima. Sve te svete mošti behu čitave i netruležne, jer se na njima ispuni reč Svetoga Pisma: Čuva Gospod sve kosti njihove, i ni jedna se od njih neće slomiti (Ps. 33, 21). Usto one i veliki miris puštahu iz sebe, i čudesa tvorahu, isceljujući svaku bolest, i izgoneći zle duhove iz ljudi. I biše svečano prenesene u crkvu, pri čemu je učestvovalo ogromno mnoštvo vsrnih, pevajućn psalme i pesme duhovne.

Potom bi otkriveno jednom kliriku, Nikoli Kaligrafu, mužu vrlinskom, da se među tim moštima nalaze i mošti svetog apostola Andronika, jednog od Sedamdesetorice, i pomoćnice mu Junije, o kojima sveti apostol Pavle u Poslanici Rimljanima govori ovo: Pozdravite Andronika i Juniju, moje rođake i drugare u sužanjstvu, koji su znameniti među apostolima (Rm. 16, 7)
Quote
27.02.2014, 22:03
Poruka: #8
Nije na vezi
Gregorijanski kalendar za Mart
ŽITIJE I STRADANjE SVETOG SVEŠTENOMUČENIKA POLIKARPA episkopa Smirnskog


[Slika: 16713353_sv_Polikarp__8.3.jpg]

8 mart / 23 februar

Smirna je grad u pokrajini zvanoj Jonija, u Maloj Aziji. U tom gradu episkopovaše sveti Vukola. U dane apostolske beše tamo jedna pobožna i bogobojažljiva udovica, po imenu Kalista. Njoj u snu bi javljeno i naređeno od anđela, da uzme kod sebe malo siroče, ovog svetog Polikarpa. I ona ga uze, i vaspita ga u pobožnosti, i beše joj umesto sina, jer beše bezdetna. A kad Polikarp poraste i postade punoletan, ona mu poveri celu svoju kuću. Jednom ona otputova daleko od kuće radi svojih imanja, i zadrža se dosta dana. Za to vreme blaženi junoša Polikarp, čineći milostinju ništima i ubogima, sirotima i udovicama, i razdajući prosjacima hleba, vina, jeleja i ostale namirnice, on isprazni sva skladišta svoje gospođe hraniteljke. A to učini, jer beše veoma milostiv. A kada se gospođa Kalista vraćaše doma, neko od domaćih njenih izađe joj u susret, i izvesti je da njen dom oskudeva u namirnicama, i optuži Polikarpa da je sve nemilice razdao. Ona se na to veoma ožalosti. I čim uđe u kuću ona ode u skladišta, i nađe da su prepuna svakovrsnih namirnica. Jer se blaženi Polikrap pred njen dolazak pomoli Bogu, govoreći: Gospode Bože, oče vozljubljenog Sina Tvog, Ti si za vreme proroka Tvog Ilije napunio sasude Sareptske udovice, usliši me u čas ovaj i učini da se u ime Hristovo sva skladišta napune. - I odmah usliši Bog molitvu njegovu, i napuni dom njegove hraniteljke svakim blagoslovom. A Kalista, videvši da svega ima u izobilju, i više nego ranije, razljuti se na onog što optuži Polikrapa da je sve razdao, jer je smatrala da joj se on ili ruga, ili da je iz mržnje oklevetao Polikrapa. I htede da izbije tog klevetnika. Ali sveti junoša Polikarp ustade u odbranu njegovu, i reče hraniteljki svojoj: Molim te, gospođo, nemoj drugoga biti zbog mene, nego naredi da mene izbiju mesto njega, jer on zbog vernosti svoje zaslužuje ne batine već pohvalu. On ti je istinu kazao, da namirnica nema i da su skladišta prazna. Jer ja, videvši gladnu braću našu, nište i uboge, razdadoh im sve, i ispraznih sva skladišta. A oni umoliše Boga, i On posla anđela Svog, te uzvrati tebi tvoje, da bi i ti po običaju svom činila milostinju ništima.
Quote
27.02.2014, 22:03
Poruka: #9
Nije na vezi
Gregorijanski kalendar za Mart
OBRETENjE ČESNE GLAVE

svetog slavnog Proroka Preteče i Krstitelja Gospodnja

JOVANA


[Slika: 18013458_09-03_Obretenje_glave_sv_jovana.jpg]

9 mart / 24 februar

Kada česna glava svetog Jovana Preteče bi posečena, dobi je na tanjiru pogana igračica i odnese materi svojoj Irodijadi. Ona onda jezik svetiteljev, koji izobličavaše njeno bezakonje, izbode iglom, i pošto se do mile volje naruga česnoj glavi, ona ne dopusti da je sahrane zajedno sa telom, jer se bojaše da prorok Jovan nekako ne vaskrsne, ako bi se glava njegova stavila uz telo njegovo, i on je stane opet izobličavati. Stoga ona naredi da se telo njegovo baci gde bilo. No učenici Jovanovi dođoše noću i tajno uzeše telo njegovo, i sahraniše u samarijskom gradu Sevastiji. A glavu njegovu Irodijada zakopa u dvorcu svom na nekom skrivenom i beščesnom mestu, duboko u zemlju.

O tome znađaše Jovana, žena Huze, dvorjanina Irodova, koju sveti Luka spominje u Evanđelju. Žaleći nevino ubijenog velikog svetog proroka Jovana i što se beščesti njegova česna glava, ona je tajno iskopa noću, položi u zemljani sud, odnese i sahrani na Gori Eleonskoj, na imanju Irodovom.

A kad dođe do Iroda glas o Isusu, on sa Irodijadom pomisli, da to nije Jovan vaskrsao. I potražiše glavu, Jovanovu, ali je ne nađoše. I to ih veoma zabrinu. I reče Irod dvorjanima svojim za Isusa: To je Jovan Krstitelj koga ja posekoh; on ustade iz mrtvih, i zato čini čudesa (Mk. 6, 16; Mt. 14, 2).

Posle mnogo vremena neki znamenit vlastelin carski, po imenu Inokentije, poverovavši u Hrista, napusti svet, dođe u sveti grad Jerusalim, kupi ono mesto koje nekada bejaše Irodovo imanje, napravi na njemu keliju sebi, zamonaši se, i življaše u Bogu. Hoteći pak da sazida sebi malu crkvu od kamena, on kopaše duboko i, po Božjem promislu, nađe zemljan sud i u njemu glavu. Po nekim čudesima koja se u to vreme dogodiše, i po Božjem otkrivenju, on saznade da je to Krstiteljeva glava. I čuvaše je česno kod sebe. No videvši mrzost opustošenja na mestu svetom, jer u ta vremena idolopoklonstvo carovaše svuda, i neznabošci svojim poganim i odvratnim žrtvama skrnavljahu sveta mesta u Jerusalimu, ovaj inok zakopa opet na istom mestu svetu glavu Pretečinu. To on učini pred svoju smrt, da je posle njegove smrti ne bi snašlo neko beščešće. I tako sveta glava Pretečina bi sakrivena na nekadanjem imanju Irodovom, a gde sada beše kelija i mala crkva inoka Inokentija. Posle njegove smrti one opusteše, i u toku vjremena se srušiše i sa zemljom sravniše. I opet mnogo godina niko nije znao za česnu glavu Jovanovu.
Quote
27.02.2014, 22:04
Poruka: #10
Nije na vezi
Gregorijanski kalendar za Mart
ŽITIJE SVETOG OCA NAŠEG TARASIJA

patrijarha Carigradskog


[Slika: 16713343_sv_tarasije_10.3.jpg]

10 mart / 25 februar

Sveti Tarasije rodio se u Carigradu (oko 730 g.), od oca Georgija i majke Enkratije, koji behu visokog roda i zvanja. Pošto odraste i izuči svu književnost i svetovnu filosofiju, on beše na carskom dvoru, zauzimajući razne visoke položaje. Zbog svoje blagorazumnosti i dobrote bio je voljen i poštovan od sviju.

I postade senator i savetnik carski. A tada carovaše sin Lava, unuk Kopronima, Konstantin sa svojom majkom Irinom. Konstantinu beše deset godina kad se zacari. A u to vreme plamtijaše ikonoboračka jeres, koja beše počela od Lava Isavrijanca. Patrijarh beše Pavle Kiparac[4], muž dobrodeteljan i pobožan, ali plašljiv. Jer, doveden na presto za carovanja spomenutog Lava, sina Kopronimova, on je posmatrao velika stradanja mnogih za svete ikone od zločestivog cara, i skrivao svoju pobožnost, i mešao se s jereticima. A posle careve smrti, iako je želeo da proslavi pobožno poštovanje svetih ikona, nije mogao, jer nije imao nijednog pomoćnika, a ikonoborstvo se beše veoma učvrstilo u celom gradu i u okolnim pokrajinama. Zbog toga beše silno utučen. I videći da ne može ništa da učini, on namisli da ostavi patrijaršijski presto, na kome nije bio više od četiri godine. U tom se razbole, i tajno ode iz patrijaršije u manastir svetog Flora, i uze na sebe svetu shimu. Ubrzo se to rašču i svi se veoma čuđahu. A carica Irina se rastuži što patrijarh to učini, ne obavestivši nikoga. I ode k njemu sa sinom carem Konstantinom, i pitaše ga: Zašto učini to oče, i zbog čega? A on odgovori: Moja bolest i očekivanje bliske smrti privede me u ovaj sveti shimnički obraz. A naročito me crkvena smutnja i nered primora da napustim patrijaršijski presto, jer boluje Crkva od jeresi ikonoboračke, i od dugotrajnog umovanja zlog zadobi neizlečivu ranu. I ja nesrećni već sam tri puta dao svojeručni potpis i pristanak na tu jeres, jer nisam mogao da izbegnem zamke zloverja, zbog čega se sada silno kajem. Ono pak što najviše i neizmerno žalosti moju dušu, to je ovo: vidim kako se sve pokrajine vaše carevine, koje drže nepokolebljivo pravilo vere u pravoslavnom učenju stoje i vesele se, tuđe naše crkve, i od sebe kao od Hristova stada odgone nas kao tuđinske ovce; i zbog toga se odričem da budem pastir jeretičkom skupu, i volijem obitavati u grobu nego biti pod anatemom svetih četiri prestola apostolskih. No pošto Bog dade vama u ruke skiptar, da carsku brigu brinete o hrišćanskom stadu u podnebesju, nemojte se oglušiti o tugu majke vaše, Crkve, niti je ostaviti da i dalje ostane u neutešnoj tuzi, nego se postarajte da ona opet zablista svojom drevnom krasotom. Nemojte dopustiti da odvratna jeres i dalje, kao neka svinja koja je izašla iz kaljuge, pustoši i upropašćuje vinograd Hristov u vreme vašeg blagovernog carovanja, i da skvrnavi zločestivim umovanjem. Imate vičnog delatelja, koji može proizvesti grožđe istinskog veroispovedanja, koje će, izmuljano u božanskoj kaci jedne Crkve, napuniti čašu mudrosti, i spremiti verujućem narodu piće pravoslavnog shvatanja.
Quote


Skoči na Forum:

Boemi | Kontakt | Povratak na Vrh | Lite (Arhivski) Oblik


Powered By smboemi.com Boemi Forum, © 2008-2017Boemi Forum.

Sva prava zadrzana Boemi Forum