[Katica]

Sveti sveštenomučenik Patrikije



01. jun / 19.maj

Sveti sveštenomučenik Patrikije
Sveti mučenik Patrikije episkop bruski, sa tri prezvitera: Akakijem, Menandrom i Polienom.

Postradali za veru Hristovu u vreme Julijana Odstupnika u Brusi azijskoj. Namesnik carski Junije dovede ove svetitelje do vrućih voda i upita Patrikija: “Ko stvori ove lekovite vode, zar ne naši bogovi Eskulap i drugi, kojima se mi klanjamo?”

Odgovori sveti Patrikije: “Vaši su bogovi demoni, a ove vode kao i sve ostalo stvorio je Hristos Gospod i Bog naš”. Onda upita namesnik: “A da li će te tvoj Hristos spasti, ako te ja bacim u ovu vrelu vodu?” Odgovori svetitelj: “Ako hoće, On me može sačuvati cela i nepovređena, premda bih ja želeo, da se u toj vodi razrešim od ovog vremenskog života, da bih sa Hristom večno živeo; no neka bude na meni Njegova sveta volja, bez koje ni vlas ne otpada sa glave čovekove!”

Čuvši ovo namesnik naredi te Patrikija baciše u vrelu vodu. Vrele kaplje prsnuše na sve strane i ožegoše ljuto mnoge prisutne, no svetitelj Božji, na čijem jeziku beše neprestana molitva, osta nepovređen kao da stajaše u hladnoj vodi. Videći ovo, namesnik razjari se od srama i naredi, da se i Patrikiju i ostaloj trojici njegovih prezvitera odseku glave sekirom. Tada nezlobivi ovi sledbenici Hristovi očitaše molitvu i položiše svoje glave pod sekiru dželatsku. Kada im glave behu odsečene, duše njihove vesele uzneše se u svetlo carstvo Hristovo, da večno caruju.

[Katica]

Sveti mučenik Talalej i Prepodobni Stefan Piperski



2. jun / 20.maj


Sveti mučenik Talalej
Rodom od Livana, od oca Verukija i matere Romilije, osamnaestogodišnji mladić, krasan izgledom i uzrastom telesnim, kose crvenožute.

Lekar po zanimanju. Postrada za Hrista u vreme carovanja Numerijanova. Kada hrabro ispovedi svoju veru u Hrista Gospoda pred sudijom mučiteljem, naredi ovaj dvojici dželata Aleksandru i Asteriju, da mu svrdlom provrte kolena, provuku konop kroz probušene kosti i obese o jedno drvo.

No dželatima kao da nevidljiva sila Božja oduze vid, te mesto Talaleja oni provrteše jednu dasku i obesiše o drvo. Kada mučitelj ovo doznade, pomisli da su dželati to namerno učinili, pa naredi da ih šibaju. Tada Aleksandar i Asterije usred šibe povikaše: “Živ nam Gospod, od sada i mi postajemo hrišćani, verujemo u Hrista, i stradamo za Njega!” Čuvši ovo, mučitelj naredi te ih mačem posekoše. Tada sam mučitelj uze svrdlo da sam vrti kolena Talaleju, no ruke mu se uzeše, i on morade moliti Talaleja, da ga ovaj spase, što nezlobivi mučenik Hristov pomoću molitve i učini.

Potom bi bačen u vodu, no javi se živ pred mučitelja. (Jer u sebi moljaše Talalej Boga, da ne umre odmah nego da mu se produže muke). Kada bi bačen pred zverove, zverovi mu lizahu noge i umiljavahu se oko njega. Najzad bi posečen mačem i preseli se u život večni 284. godine.

Tropar (glas 4):
Mučenik Tvoj Gospode, Talalej, u stradanju svome je primio nepropadljivi venac, od Tebe Boga našega, jer imajući pomoć Tvoju mučitelje pobedi, a razori i nemoćnu drskost demona: Njegovim molitvama spasi duše naše.
---------------------------------------------------------------
Sveti mučenik Askalon

Postradao u Antinoju, gradu misirskom, u vreme Dioklecijana. Bio šiban, strugan, svećama opaljivan, no ostao do kraja nepokoleban u veri. Kad se mučitelj Arijan prevozio lađom preko Nila, Askalon molitvom zaustavi lađu nasred reke, i nije joj dao maći se dok Arijan nije napisao, da veruje u Hrista kao jedinoga i svemoćnoga Boga.

No pripisujući to čudo magijskoj veštini Askalonovoj, mučitelj zaboravi što je pisao i produži mučiti Božjeg čoveka i nadalje. Najzad Askalonu vežu kamen o vrat i bace ga u reku Nil. No trećega dana hrišćani nađu telo Askalonovo na obali zajedno sa kamenom o vratu (kako im je pred smrt sveti mučenik i prorekao) i česno ga sahrane 287. godine.

S njim postrada i sveti mučenik Leonid. A mučitelj njihov, Arijan, pokaja se docnije, poverova u Hrista od sveg srca i javno počne iskazivati svoju veru pred neznabošcima. Tada neznabošci i njega ubiše, te se i Arijan, negdašnji mučitelj hrišćana, udostoji mučeničkog venca za Hrista.
---------------------------------------------
Sveti Stefan Piperski



Ovaj svetitelj bi rođen u plemenu nikšićkom, u selu Župi, od siromašnih no blagočestivih roditelja, Radoja i Jaćime. Po predanju podvizavao se najpre u manastiru Morači, gde je i igumanom bio. Turci ga odatle proteraju, i on se nastani u Turmanu Rovačkom, na mestu koje se sad naziva Ćelište.

Posle se preseli i nastani u Piperima u jednoj ćeliji, gde je do smrti ostao u trudnom i bogougodnom podvigu. Upokojio se mirno u Gospodu 20. maja 1697. godine. Njegove mošti i sada tu počivaju i čudesima mnogim proslavljaju Hrista Boga i Božjeg ugodnika Stefana.

[Katica]

Sveti car Konstantin i carica Jelena.



3. jun / 21.maj

Crkva slavi Svete Cara Konstantina i njegovu majku Caricu Jelenu. Njima je posvećen veliki broj hramova . Njihov kult posebno je negovan kod Grka i Rumuna. Što je kod Srba Sveti Sava, kod Grka je car Konstantin.

Konstantin Flavije Valerije, potonji car Konstantin Prvi,rođen je 274. godine u Naisusu (Nišu).Posle očeve smrti 306. godine od vojske je proglašen za savladara severozapada Rimskog carstva.
Počeo je da gradi hramove u Jerusalimu, Carigradu, koji je po njemu prozvan Konstantinopolj, Rimu i Triru. Najveća zasluga mu je, što je 313. doneo Milanski edikt, kojim je hrišćanima dozvolio slobodu ispovedanja vere. Kasnije se i sam krstio.

Njegova majka, carica Jelena, zaslužna je ponajviše što je pronašla ostatke časnog Krsta Hristovog kod Jerusalima, kao i što je dizala crkve i manastire. Upokojila se 330 godine, a njen sin 9 godina kasnije.

Kod Srba postoje porodice koje slave kao krsnu slavu. Kao esnafsku slavu proslavljaju kujundžije. U Pomoravlju i Šumadiji ima sela, koje drže zavetnu slavu i nose litije.

[Katica]

Sveti mučenik Jovan Vladimir, kralj srpski





04. juni / 22. maj

Beše od roda kneževskog iz Zahumlja. Deda mu se zvaše Hvalimir, a otac Petrislav. Kao vladar mudar, milostiv, krotak, devstven i hrabar. Usrdno se Bogu moljaše i dragovoljno crkve zidaše i pomagaše. Ali imađaše teške borbe i iznutra i spolja, iznutra sa jereticima i bogumilima, a spolja sa zavojevačima: carem Samuilom i carem Vasilijem. Samuilo ga prevarom zarobi i baci u tamnicu. Kada tamnovaše, javi mu se angel Božji i predskaza mu, da će skoro biti oslobođen tamnice, ali ipak da će mučenički skončati. Poznavši ga bolje, Samuilo ga zavoli i dade mu svoju kćer Kosaru za ženu. Kada umre Samuil, zacari se sin njegov Radomir. No dvojurodni brat Radomirov Vladislav ubi Radomira, pa onda dozva na prevaru Vladimira te i ovoga poseče 1015. godine. Mošti ovoga svetog kralja mučenika počivaju netljene u njegovom manastiru kod Elbasana i na njima se kroz vekove dešavahu, i dan danji dešavaju, mnogobrojna čudesa. Kod manastira Svetog Nauma, 1925. godine podignuta je crkva ovome krunisanom mučeniku kao ktitoru ovoga slavnog manastira.

[Katica]

Sveti Mihail, episkop sinadski


05. juni / 23. maj

Ovaj sveti i umni jerarh posveti sebe od detinjstva na službu Hristu. Podvizavaše se zajedno sa svetim Teofilaktom Nikomidijskim. Jednom u sušno vreme ova dva svetitelja svojim molitvama nizvedoše obilan dažd na zemlju. Zbog svog podvižničkog i devstvenog života od svoje rane mladosti, bi izabran i posvećen od patrijarha Tarasija za episkopa sinadskog. Učastvovao na VII vaseljenskom saboru. Po želji carevoj išao kalifu Harun-al-Rašidu da vodi pregovore o miru. U vreme zloga Lava Jermenina svrgnut sa prestola arhijerejskog zbog poštovanja ikona i poslat u izgnanstvo, gde u bedi i siromaštini skonča ostavši do kraja veran Pravoslavlju i 818. godine preseli se u carstvo Hrista Cara.
---------------------------------------------------------
Prepodobni mučenik Mihail

Po smrti svojih roditelja ovaj Mihail razdade sve svoje imanje siromasima, a on ode na poklonjenje svetinjama u Jerusalim. Potom stupi u obitelj svetog Save Osvećenog gde se zamonaši. Beše Mihail sasvim mlad i krasan licem, no od mnogog posta suh i bled. U to vreme vladahu Jerusalimom Arapi. Jednog dana posla Mihaila njegov duhovni otac u grad da proda rukodelje. Na ulici ga srete škopac carice arapske i povede carici da pokaže svoje rukodelje. Kada carica vide krasna monaha, razgori se nečistom pohoti i predloži monahu greh telesni, kao negda žena Pentefrijeva celomudrenom Josifu. Kada Mihail odbi skverni predlog i poče da beži, gnevna carica naredi da ga biju štapovima a potom da ga vode caru s optužbom kao tobož da je hulio veru Muhamedovu. Car mu predloži da primi veru Muhamedovu, no on odbi. Tada mu dadoše neki jak otrov, da bi ga otrovali; on ispi otrov, i ne bi mu ništa. Onda naredi car te ga posekoše mačem usred Jerusalima. Monasi nađu telo njegovo i prenesu u obitelj svetog Save, gde ga česno sahrane. Postrada sveti Mihail za Hrista i proslavi se u IX veku.

[Katica]

Prepodobni Simeon Stolpnik Divnogorac



06. juni / 24. maj

Ovaj divni svetitelj rodio se u Antiohiji 522. godine u vreme cara Justina Starijega. Otac mu pogine od zemljotresa i on ostane sam s materom Martom. U šestoj godini života udaljio se u pustinju ka nekome duhovniku Jovanu, pod čijim rukovodstvom predao se velikom posnom i molitvenom podvigu na udivljenje svih onih koji su ga videli. Pretrpevši strašna iskušenja demonska, on je primio od Gospoda i angela NJegovih veliku utehu i blagodat. Gospod Hristos javio mu se u vidu krasnoga dečka. I posle toga viđenja u srcu Simeonovom razgori se velika ljubav prema Hristu. Mnoge godine proveo je na stolpu Bogu se moleći i psalme pojeći. Po uputstvu Božjem udaljio se po tom na goru prozvanu Divnom od samog Gospoda. Po imenu ove gore i sam Simeon prozvat je Divnogorac. Shodno njegovoj ljubavi prema Bogu, data mu je bila retka blagodat, pomoću koje je isceljivao svaku bolest, ukroćavao zverove, prozirao u daleke krajeve sveta i u srca ljudska, izlazio van sebe i gledao nebesa, razgovarao s angelima, strašio i razgonio demone, proricao, živeo ponekad po trideset dana bez sna i još duže bez hrane, primao hranu iz ruku angela. Na njemu se potpunce ispuniše reči Spasiteljeve: "Ko vjeruje u mene, djela koja ja tvorim i on će tvoriti, i veća će od ovih tvoriti" (Jn 14, 12). Leta Gospodnjeg 596. a u sedamdeset petoj godini života svoga predstavi se Simeon Gospodu, da se večito naslađava gledanjem lica Božija zajedno s andjelima.

[Katica]

TREĆE OBRETENjE ČESNE GLAVE SVETOG JOVANA KRSTITELjA



7.jun / 25 maj

Česna glava Svetog Jovana Krstitelja bejaše pre mnogo godina sakrivena na sveštenom mestu. Sada bi po ukazanju Božjem jednom svešteniku pronađena u jednom srebrnom kivotiću. "U osmom veku, u vreme ljutog ikonoborstva, glava Svetog Krstitelja beše preneta u mesto Komane u Kapadokiji, mesto progonstva svetog Jovana Zlatousta. No sada, kada ikonoborstvo presta, u vreme cara Mihaila i patrijarha Ignjatija, 850. godine, česna glava Svetog Jovana bi preneta u Carigrad i tamo položena u pridvornoj carskoj crkvi. Prepodobni Teodor Studit (koji se slavi 11. novembra) održao je divnu pohvalu u čast ovog trećeg obretenja česne glave Svetog Krstitelja. Izgleda da je sveta Glava Preteče i Krstitelja Gospodnjeg bila i u njegovom studitskom manastiru.

[Katica]

Sveti apostol Karp




8. juni / 26. maj

Jedan od Sedamdesetorice. Sledbenik i pratilac apostola Pavla, od koga bi postavljen za episkopa Verije Tračke. No propovedao je Jevanđelje i na Kritu gde je primio u svoj dom sveti Dionisija Areopagita. O njemu svedoči sveti Dionisije, da je bio čovek neobično čistog uma, krotosti i nezlobivosti; da mu se u viziji javio sam Gospod Isus s angelima Svojim, i da nikad nije počinjao svetu liturgiju dok prethodno nije imao nebesko viđenje. Pretrpevši mnoge napasti za ime Hristovo, on je najzad postradao od nevernih Jevreja, i ubijen bio, preselivši se dušom u Carstvo Božje, da se večno naslađava gledanjem Gospoda u slavi.
----------------------------------------------------------
Sveti apostol Alfej

Otac dvojice apostola iz Dvanaestorice i to: Jakova Alfejeva i Mateja Jevanđelista. Skončao je svoj zemaljski život mirno.
-----------------------------------------------
Prepodobni Jovan Psihait

U ranoj mladosti udaljio se od sveta i povukao u lavru Psihaitsku u Carigradu. Tu se podvizavao mnoge godine radi ljubavi Hristove. U VIII veku trpeo izgnanstvo zbog ikonopoštovanja.
--------------------------------------------
Sveti novomučenik Aleksandar Solunski

Ovaj mučenik Hristov bi rođen u Solunu u vreme velike tiranije turske nad ovim gradom. Kao mladić zavaran bi od Turaka i poturčen. U početku ga savest nije grizla za takav postupak, i on dođe na Ćabu s ostalim muhamedanskim hadžijama, i postade dervišom. No kao derviš u Solunu on se počne gorko kajati. Pri tom kajanju dođe na misao, da on ničim ne može sprati sa sebe strašni greh hristoodstupništva do samo svojom krvlju. Kada se pokaja, dakle, i reši na mučeništvo, on se objavi pred Turcima kao hrišćanin. Turci ga bace u tamnicu, i potom stave na druge muke. No Aleksandar je samo vikao: "Kao hrišćanin sam rođen, kao hrišćanin hoću da umrem". Najzad ga Turci osude na smrt, čemu se pokajani Aleksandar veoma obradova, poznavši iz toga da su mu gresi oprošteni i da Bog prima žrtvu njegovu. Bi posečen u Smirni 1794. godine i proslavljen u Crkvi nebeskoj i zemaljskoj.

[Katica]

SPOMEN SVETOG SVEŠTENOMUČENIKA TERAPONTA, Episkopa Kiparskog



9. jun / 27 maj

Ovaj sveti Terapont beše monah, i bi udostojen episkopskog čina na ostrvu Kipru. U vreme gonjenja hrišćana od strane neznabožaca on junački postrada za svetu veru i dobi venac mučenički od Gospoda Hrista. Njegove svete mošti najpre počivahu na Kipru i činjahu čudesa, no zatim biše prenete u Carigrad, i to sa sledećeg razloga: kada Agarjani, po popuštenju Božjem, u vreme cara Nikifora godine 806. pustošahu mnoge istočne pokrajine i odvođahu ljude u ropstvo, oni se približiše i ostrvu Kipru sa namerom da s njim učine ono što i sa ostalim pokrajinama. Tada se sveti Terapont javi crkvenjaku svoje crkve i reče mu: Idi brzo, uzmi moje mošti i nosi ih u Carigrad, jer neprijatelji krsta Hristovog hoće da dođu na ovo ostrvo i da ga opustoše; reci o tome i ostalim hrišćanima da se sklone odavde pre najezde agarjanske.

Crkvenjak odmah obavesti hrišćane o ovom svetiteljevom javljanju i naređenju. Oni se brzo spremiše za put, a načiniše i novi kivot, položiše u njega česne mošti svetog Teraponta i, uzevši ih sa sobom, ukrcaše se u lađu i krenuše na put. Kada veći deo puta prevališe, i već se približavahu Carigradu, nastade bura na moru, od koje se svi uplašiše i uznemiriše. Tada iz kivota svetiteljevog stade izlaziti divan i jak miris kao neki tanak oblak, i napuni ne samo lađu nego se razli i po moru na tri stadije oko lađe, i odmah se bura utiša od tog predivnog i neiskazanog miomira. A crkvenjak, koji sa velikom ljubavlju čuvaše česne mošti svetiteljeve, ču glas iz kivota gde ga po imenu zove. Čuše to i ostali kako sveti Terapont po imenu zove čuvara svojih moštiju. Tada svi sa strahom i pobožnošću pristupiše kivotu, želeći da vide svetiteljeve mošti. Zavirivši u kivot, oni ugledaše gde miomirisno miro teče iz česnih moštiju sveštenomučenikovih, i ispuni sav kivot. Onda hrišćani koji behu na lađi, zahvatahu to miro u staklene sudove, i sa verom se pomazivahu njime na isceljenje duša i tela svojih.

Stigavši u Carigrad, oni položiše mirotočive mošti svetog sveštenomučenika Teraponta u crkvi Presvete Bogorodice. To bi 806. godine, za carovanja Nikifora I. Posle nekog vremena, zbog mnogih čudesa koja bivahu od tih česnih moštiju, hrišćani podigoše zaseban hram u ime svetog sveštenomučenika Teraponta, i u njega preneše i položiše svete mošti ugodnika Božjeg.
------------------------------------------------------------------
Sveti mučenici Teodora i Didim



U vreme zločestivog cara Maksimilijana beše u Aleksandriji Teodora devica, blagorodnog proishođenja i vaspitanja. Kao hrišćanka bi Teodora izvedena na sud pred neznabošce. Posle dugih istjazanja za veru Hristovu naredi knez mučitelj, da se baci u bludilište i da bude vojnicima dozvoljeno ulaziti k njoj na zadovoljenje telesne pohote. Sveta Teodora moljaše se Bogu prilježno, da je spase od skverni, i kada se ona moljaše, uđe k njoj vojnik po imenu Didim, reče joj, da je i on sluga Hristov, obuče nju u svoje vojničko odelo, a sebe u njeno žensko. Tada nju pusti da izađe, a on osta u bludilištu. Po tom uhvaćen bude i izveden pred sudiju, prizna da je hrišćanin, da je on spasao Teodoru i da je gotov za Hrista umreti. Bi osuđen na smrt i izveden na gubilište. Tada dotrča i Teodora k njemu i uzviknu: "Iako si ti spasao moju čast, ja nisam od tebe iskala da me spaseš od smrti. Ustupi meni smrt mučeničku!" Reče joj na to Didim sveti: "Vozljubljena sestro, ne sprečavaj me da umrem za Hrista i krvlju mojom operem grehe moje!" Čuvši ovu prepirku neznabošci oboje osudiše na smrt, i oboje behu posečeni, a tela im sažežena u ognju. Česno postradaše i zadobiše vence večne slave 304. godine u Aleksandriji.

[Katica]

Prepodobni Nikita Ispovednik, Sveta mučenica Elikonida i Sveti Ignjatije, episkop rostovski



10. jun / 28.maj

Prepodobni Nikita Ispovednik
Sveti Nikita ispovednik, episkop halkidonski. U mladosti odreče se sveta i udalji se na podvig monaški. Prosijavši vrlinom kao sunce, zapažen bi od starešina crkvenih i uzvišen na presto arhijerejski u Halkidonu.

Kao arhijerej beše naročito milostiv prema bednim, i staraše se mnogo o sirotama, o udovicama i ništim.

Kada zli Lav Jermenin ustade protiv ikona, ustade i ovaj svetitelj Nikita mužestveno u odbranu ikona, obličavajući cara i objašnjavajući značaj ikona. Zbog toga pretrpe mnoga uniženja, ozlobljenja i tamnovanja.

Najzad bi proteran u izgnanstvo za veroispovedanje, i u trudovima i stradanjima predstavi se Gospodu, da primi venac slave u Carstvu Božjem.

**************************************
Sveta mučenica Elikonida



Rođena u Solunu, i vaspitana u blagočešću hrišćanskom. U vreme Gordijana i Filipa ona pređe u Korint gde veleglasno izobliči sve one koji prinošahu žrtve idolima. Kada je načelnik Perinije savetovaše da prinese žrtvu idolu Eskulapu, reče mu Hristova mučenica:

“Čuj me, ja sam sluškinja Hristova, a ko je Eskulap, ne znam. Čini što ti volja”. Zbog toga bi izvedena na sud i mučena strašnim mukama. Bačena u oganj; iz njenog se tela izli mnoga krv i pogasi oganj, a ona osta živa. Bačena pred lavove – lavovi je se ne dodirnuše, no umiljavahu se oko nje.

Puštena u hram da, tobož, prinese žrtve idolima, ona polupa idole i time još više ozlobi mučitelja protiv sebe. Dok je ležala sva ranjava u tamnici, javi joj se sam Gospod sa arhangelima Mihailom i Gavrilom, isceli joj rane, i uteši je i ukrepi. Potom bi izvedena na gubilište da bude posečena mačem. Pre posečenja uzdiže Elkonida ruke svoje u visinu i moljaše se Bogu, da je Bog primi i pridruži ovcama Svojim u ogradi nebeskoj.

Kada svrši molitvu, ču se glas s neba: “Priđi, kreći, gotov je za tebe i venac i presto!” Najzad bi posečena mačem, i primi venac slave od Gospoda, kome se iz ljubavi i žrtvova kao nevino i čisto jagnje.

********************************************
Sveti Ignjatije, episkop rostovski
Kao arhijerej upravljaše stadom Hristovim dvadeset šest godina sa velikom ljubavlju i milosrdnošću. Kada umre, i telo mu bi položeno u crkvi, videše neki, kako on usta iz sanduka i diže se na vazduhu iznad crkve, i sa visine blagoslovi ljude i grad, potom se ponovo vrati u svoj mrtvački sanduk. I druga mnoga čudesa dogodiše se na grobu njegovom. Predstavio se Gospodu 28. maja 1288. godine.