Korisnik(a) pregleda ovu temu: 1 Gost(a)

19880 views

Kalendar za Juli

05.07.2014, 21:48
Poruka: #11
Nije na vezi
Gregorijanski kalendar za Juli
Sveti mučenici Kir i Jovan

[Slika: 19317044_11.7.jpg]

11 juli / 28 juni

Ovi sveti mučenici praznuju se (31. januara). Pod tim datumom i opisano je njihovo žitije i stradanje. A 28. juna praznuje se prenos njihovih moštiju iz Kanoposa u Manutin i mnogobrojna čudesa, koja se dogodiše od njihovih moštiju. Sveti Kiril, patrijarh aleksandrijski, moljaše se prilježno Bogu, da uništi idolsko nečestije u mestu Manutinu, gde beše idolski hram i gde vladaše sila demonska. Tada se javi patrijarhu angel Božji i reče mu, da će Manutin biti očišćen od nečistija, ako on prenese na to mesto mošti svetih Kira i Jovana. Patrijarh to odmah i učini: prenese česne mošti mučenika u Manutin i sagradi tamo crkvu u ime svetih Kira i Jovana. Od moštiju ovih mučenika isceli se od škrofula Amonije, sin aleksandrijskog gradonačelnika Julijana; neki Teodor od slepila; Isidor od Majuma izleči se od truljenja crne džigerice; žena Teodora od otrovanosti; neki Evgenije od vodene bolesti, kao i mnogi drugi od drugih bolesti i muka. Sve se ovo dogodilo 412. godine.
Quote
05.07.2014, 21:49
Poruka: #12
Nije na vezi
Gregorijanski kalendar za Juli
SV. APOSTOLI PETAR I PAVLE - PETROVDAN

[Slika: 19317045_12.7_1.jpg]

12 juli / 29 juni

Sin Jonin, brat Andreje prvozvanog, iz plemena Simeonova, iz grada Vitsaide. Bio je ribar, i najpre se zvao Simeonom, no Gospod je blagozvoleo nazvati ga Kifom, ili Petrom (Jn 1, 42). On je prvi od učenika jasno izrazio veru u Gospoda Isusa rekavši: "Ti su Hristos, Sin Boga živoga" (Mt 16, 16). NJegova ljubav prema Gospodu bila je velika, a njegova vera u Gospoda postepeno se utvrđivala. Kada je Gospod izveden na sud, Petar Ga se tri puta odrekao, no samo jedan pogled u lice Gospoda - i duša Petrova bila je ispunjena stidom i pokajanjem. Posle silaska Svetoga Duha Petar se javlja naustrašivim i silnim propovednikom Jevanđelja. Posle njegove jedne besede u Jerusalimu obratilo se u veru oko tri hiljade duša. Propovedao je Jevanđelje po Palestini i Maloj Aziji, po Iliriku i Italiji. Činio je moćna čudesa: lečio je bolesne, vaksrsavao mrtve; čak i od senke njegove isceljivali su se bolesnici. Imao je veliku borbu sa Simonom Volhom, koji se izdavao za boga, a u stvari bio je sluga satanin. Najzad ga je posramio i pobedio. Po zapovesti opakoga cara Nerona, Simonovog prijatelja, Petar bi osuđen na smrt. Postavivši Lina za episkopa u Rimu i posavetovavši i utešivši stado Hristovo, Petar pođe radosno na smrt. Videći krst pred sobom, on umoli svoje dželate, da ga raspnu naopako, pošto smatraše sebe nedostojnim da umre kao i Gospod njegov. I tako upokoji se veliki sluga velikog Gospodara, i primi venac slave večne
----------------------------------------------------------
Sveti apostol Pavle

[Slika: 19317046_12.7_2.jpg]

Rodom iz Tarsa, a od plemena Venijaminova. Najpre se zvao Savle, učio se kod Gamalila, bio farisej i gonitelj Hrišćanstva. Čudesno obraćen u veru hrišćansku samim Gospodom, koji mu se javio na putu za Damask. Kršten od apostola Ananije, prozvat Pavlom i uvršćen u službu velikih apostola. Sa plamenom revnošću propovedao Jevanđelje svuda od granica Arabije do Španije, među Jevrejima i među neznabošcima. Dobio naziv apostola neznabožaca. Koliko su strahovita bila njegova stradanja, toliko je bilo njegovo natčovečansko strpljenje. Kroz sve godine svog propovedanja on je iz dana u dan visio kao o jednom slabom končiću između života i smrti. Pošto je ispunio sve dane i noći trudom i stradanjem za Hrista, pošto je organizovao crkvu po mnogobrojnim mestima, i pošto je dostigao tu meru savršenstva, da je mogao reći: "Ne živim ja nego Hristos živi u meni", tada je bio posečen u Rimu, u vreme cara Nerona, kad i apostol Petar.
Quote
05.07.2014, 21:49
Poruka: #13
Nije na vezi
Gregorijanski kalendar za Juli
Sabor svetih slavnih i svehvalnih apostola Pavlovdan

[Slika: 19317047_13.7.jpg]

13 juli / 30 juni

Mada svaki od dvanaest velikih apostola ima svoj naročiti dan praznovanja u godini, ipak je crkva odredila ovaj dan kao saborni praznik svih ukupno, i uz njih Pavla. Ovo su imena i ovo su dani posebnog praznovanja svete Dvanaestorice: Petar - 29. juna i 16. januara; Andrej - 30. novembra; Jakov Zevedejev - 30. aprila; Jovan Bogoslov - 26. septembra i 8. maja; Filip -14. novembra; Vartolomej - 11. juna i 25. avgusta; Toma - 6. oktobra; Matej Jevanđelist - 16. novembra; Jakov Alfejev - 9. oktobra; Tadej (ili Juda Jakovljev) - 19. juna; Simon Zilot - 10. maja; Matija - 9. avgusta; Pavle - 29. juna; Da pomenemo još ovde, kako je koji od ovih najsvetijih i najkorisnijih ljudi u istoriji sveta skončao svoj zemni život: Petar - raspet naopako; Andrej - raspet; Jakov Zevedejev - posečen; Jovan Bogoslov - upokojio se čudesno; Filip - raspet; Vartolomej - raspet, pa oderan i posečen; Toma - izboden sa pet koplja; Matej - ognjem sažežen; Jakov Alfejev - raspet; Tadej - raspet; Simon Zilot - raspet; Matej - kamenovan, pa mrtav posečen sekirom; Pavle - posečen.
Quote
05.07.2014, 21:50
Poruka: #14
Nije na vezi
Gregorijanski kalendar za Juli
Sv. muč. Kozma i Damjan

[Slika: 19317048_14.7.jpg]

14 juli / 01 juli

Bezmezdni lekari i čudotvorci. Ova dvojica svetitelja behu rođena braća,rodom iz Rima, kao deca kršteni i u hrišćanskom duhu vaspitani. Imađahu veliku blagodat od Boga, da leče ljude i životinje od svake bolesti i muke, i to obično polaganjem ruku.Zasvoj trud nisu tražili nikakve nagrade, samo su zahtevali od bolesnika da veruju u Hrista Gospoda. Nasledivši veliko imanje, oni su ga milostivo razdavali bednim i nevoljnim. U to vreme carovaše u Rimu car Karin. Pred njega dovedu gonitelji hrišćanstva ovu svetu braću, okovanu u lance. Posle dugog ispitivanja car im naredi da se odreknu Hrista i prinesu žrtve idolima. No Kozma i Damjan ne samo ne poslušaše cara nego ga još savetovahu da on odstupi od mrtvih idola i da prizna jedinoga istinitoga Boga. „Naš Bog nije stvoren, no On je Stvoritelj svega, a tvoji su bogovi izmišljotine ljudske i delo ruku umetnika. I kad ne bi bilo umetnika da vam naprave bogove, vi se ne bi imalikome klanjati." Posle čuda učinjenoga nad samim carem, - jer ga čudesno isceliše od teškog neduga - car i sam izjavi svoju veru u Hrista i otpusti braću svetu s mirom. I oni produžiše slaviti Hrista Boga i isceljivati bolne, i behu sami od naroda proslavljani na sve strane. Pozavidi im na slavi neki lekar, negdašnji učitelj njihov, i pod izgovorom da beru lekovite trave izvede ih u planinu i pobi kamenjem. Česno postradaše za veru Hristovu 284 god. NJihov spomen posta trajan u crkvi na zemlji, a njihove duše preseliše se u carstvo Gospoda, da večno žive u slavi i radosti.
Quote
05.07.2014, 21:50
Poruka: #15
Nije na vezi
Gregorijanski kalendar za Juli
Položenje rize presvete Bogorodice

[Slika: 19317049_15.7.jpg]

15 juli / 02 juli

Položenje rize presvete Bogorodice u crkvu Vlahernsku u Carigradu. Za vreme cara Lava Velikog (458- 471.), carice Verine i patrijarha Genadija, putovahu po Svetoj Zemlji dva plemića carigradska, Galvije i Kandid, radi poklonjenja tamošnjim svetinjama. U Nazaretu odsednu u kući neke device Jevrejke, koja držaše u tajnoj odaji rizu presvete Bogorodice. Mnogi bolesnici i nevoljnici dobijahu iscelenje od svojih muka molitvom i dodirom te rize. Galvije i Kandid uzmu tu svetinju i prenesu u Carigrad, i objave to caru i patrijarhu. To izazove veliku radost ucarskome gradu. Riza bude svečano preneta i položena u crkvu Vlaherne. (Ova crkva sazidana je od cara Markijana i Pulherije na obali jednog zaliva, zvanog Vlahernski, po imenu nekoga Skitskog vojvode Vlaherna, koji je tu bio ubijen). I za spomen položenja rize presvete Bogorodice u crkvu Vlahernsku ustanovljen je ovaj praznik.
Quote
07.07.2014, 10:54
Poruka: #16
Nije na vezi
Gregorijanski kalendar za Juli
Sv. muč. Jakint

[Slika: 19332371_16.7_Sveti-Jakint1.jpg]

16 juli / 03 juli

Mladić, dvorjanin cara Trajanai potajni hrišćanin. Jednom kada car Trajan sa svima dvorjanima svečano prinošaše žrtve idolima, Jakint izostade od ove skverne svečanosti. Zato bi optužen i pred cara na sud izveden. Car ga savetovaše, da se odrekne Hrista i prinese žrtve idolima. Ali Jakint osta tvrd kao dijamant, i reče caru: „ja sam hrišćanin, Hrista poštujem, NJemu se klanjam, i NJemu prinosim na žrtvu živu sebe samog". Izbijen, popljuvan, sastrugan, ovaj sveti mučenik bi bačen u tamnicu. Po naredbi carevoj ništa mu ne davahu za jelo osim idolskih žrtvoprinosa. No Jakint to ne hte jesti, i posle 8 dana umre u tamnici. I videše tamničari dva svetla angela u tamnici: jedan pokrivaše telo mučenikovo svojom svetlom odećom, a drugi polagaše divan venac na glavu njegovu. I sva tamnica beše svetla i mirisna. Česno postrada mladi Jakint i večnom slavom uvenča se 108 god.
-------------------------------------------------------------------------
Sv. Anatolije patrijarh Carigradski

[Slika: 19332370_16.7_2.jpg]

Najpre bio prezviterom u crkvi Aleksandrijskoj, no posle smrti patrijarha Flavijana, bi uzveden na presto Carigradskog patrijarha 449 god. U njegovo vreme Carigradski presto bi priznat ravnim Rimskome prestolu i to na Vaseljenskom Saboru u Halkidonu 451 god. Mnogo se borio za čistotu vere pravoslavne, mnogo je stradao od jeretika, dok najzadne bi od njih i ubijen 458 god. u vreme Lava Velikog. Upravljao crkvom blizu 9 godina, i preselio se među svete Jerarhe u carstvu Božjem.
Quote
07.07.2014, 10:54
Poruka: #17
Nije na vezi
Gregorijanski kalendar za Juli
Sv. Andrej arhiep. Kritski

[Slika: 19332372_17.7.jpg]

17 juli / 04 juli

Rođen u Damasku od roditelja hrišćanskih. Od rođenja pa za sedam godina bio nem. Kada ga roditelji odvedoše u crkvu i pričestiše, on progovori. Tolika je sila božanskog Pričešća. U 14 godini ode u Jerusalim i postriže se u lavri sv. Save Osveštanog. Razumom i podvigom nadmaši mnoge starije monaheibi primer mnogima. Po tom ga patrijarh uze sebi za pismovoditelja. A kada poče svirepstvovati jeres monotelitska (jednovoljnička) - koja učaše da Gospod Isus nemaše volju čovečansku nego samo volju božansku - sabra se u Carigradu šesti Vaseljenski Sabor 681 god. u vreme carovanja Konstantina Bradatog. Patrijarh Jerusalimski Teodor ne mogaše ići na Sabor nego posla kao svoga punomoćnikaovoga Andreja, tada arhiđakona. Na Saboru Andrej pokaza svoju sjajnu darovitost, rečitost, revnost prema veri i neobičnu razboritost. Pomogavši da se vera pravoslavna učvrsti Andrej se vrati u Jerusalim na svoju dužnost. Docnije bi izabran i postavljen za arhiepiskopa ostrva Krita. Kao arhijerej bi omiljen veoma od naroda. Revnovaše mnogo za Pravoslavlje i suzbijaše krepko sve jeresi. Činjaše čudesa molitvama svojim. Molitvom odagna Saracene od ostrva Krita. Napisa mnoge poučne knjige, pesme i kanone, od kojih je najpoznatiji Veliki Kanon Bogorodice, što se čita u četvrtak pete nedelje časnoga posta. Beše takav po svom spoljnem izgledu, „da gledajući mu lice i slušajući njegove medotočne reči svak se naslađavaše i popravljaše." Vraćajući se jednom iz Carigrada on predreče svoju smrt pre nego dostigne Krit. Tako se i dogodi. Kada lađa plovljaše blizu ostrva Mitilene, skonča svoj zemni život ovaj svetilnik crkve i preseli se dušom u carstvo Hristovo 712 g.
Quote
07.07.2014, 10:55
Poruka: #18
Nije na vezi
Gregorijanski kalendar za Juli
Prep. Atanasije Atonski

[Slika: 19332373_18.7.jpg]

18 juli / 05 juli

Rođen u Trapezuntu od roditelja bogobojažljivih. Rano ostao siročetom,noPromislom Božjim neki vojvoda uze ga, dovede u Carigrad i dadega tamo na nauke. Zbog krotosti i smernosti svoje bioljubimac svih svojih vršnjaka. Pri dečjim igrama deca su birala ovoga za cara onoga za vojvodu, a Atanasija za - igumana. Kao neko predskazanje! Svršivši škole Atanasije (do postriženja Avramije) udalji se u pustinju Maleinsku, blizu Svete Gore, gde se podvizavaše kao učenik čuvenog tada Mihaila Maleina. Želeći još tešnjeg podviga on se preseli u Sv. Goru na bezmolvije. No oko njega se počnu skupljati mnogi želatelji podvižničkog života, te on bi primoran da zida svoju slavnu Lavru. U tome mu obilno pomagahu carevi Vizantijski, najpre Nikifor Foka, koji je i sam nameravao povući se i zamonašiti se, a po tom Jovan Cimishije. Mnogobrojna iskušenja navaljivala su na Atanasija i od demona i od ljudi, no on je kao hrabri vojnik Hristov sve odolevao i pobeđivao svojom bezmernom krotošću i neprekidnom molitvom Bogu živome. Pun blagodati Božje on se udostojio videti Presvetu Bogorodicu, koja čudotvorno izvede vodu iz stene i obeća mu biti za uvek Ikonomisa (Igumanija) manastira. U radu i u molitvi Atanasije je prethodio bratiji svojoj, i sve ih je voleo ljubavlju duhovnog oca ipastira. Smrt mu je došla iznenadno. Jednom se on podigao sa šestoricom monaha nad jednu novosagrađenu prepratucrkve, da pregleda zid, koji tada zidahu, no zid se provali i njih sve zatrpa. Tako skonča ovaj veliki svetilnik monaštva 980 god. Posle smrti on se više puta javljao svojoj sabraći, bilo da uteši ili nakara.
Quote
07.07.2014, 10:55
Poruka: #19
Nije na vezi
Gregorijanski kalendar za Juli
Prep. Sisoje Veliki

[Slika: 19332374_19.7.jpg]

19 juli / 06 juli

Misirac rodom i učeniksv. Antonija. Po smrti velikog učitelja svoga sv. Sisoje nastani se na pustinjskoj gori, zvanoj Antonijeva, na kojoj se i Antonije ranije podvizavao. Teškim trudovima nad samim sobom toliko ukroti sebe, da beše krotak i nezlobiv kao jagnje. Zato mu Bog dade veliku blagodat, da mogaše isceljivati bolesnike, izgoniti nečiste duhove, i mrtve vaskrsavati. Šesdeset godina podvizavaše se Sisoje u pustinji, i beše kao izvor žive mudrosti za sve monahe i mirjane koji dolažahu njemu za savet. Pred smrt zasija mu se lice kao sunce. Monasi stajahu oko njega i divljahu se toj pojavi. A kada svetitelj ispusti svoju dušu, sva odaja ispuni se divnim blagouhanjem. Upokojio se u dubokoj starosti, 429 god. Sv. Sisoje učio je monahe : „Ma kako iskušenje da se dogodi čoveku, čovek treba da se preda volji Božjoj i da prizna, da se iskušenje dogodilo zbog greha njegovih. Ako li se što dobro dogodi, treba govoriti da se dogodilo po promislu Božjem." Monah pitao Sisoja: „kako ću ugoditi Bogu i spasti se?" Svetitelj odgovori: „ako želiš ugoditi Bogu, istupi iz sveta, odeli se od zemlje, ostavi tvar, pristupi ka Tvorcu, sjedini se s Bogom molitvom i plačem, i naći ćeš pokoj u ovom veku i u onom." Monah pitao Sisoja: kako dostići smernost?" Svetitelj odgovori: „Kada se neko izvežba da priznaje svakoga čoveka boljim od sebe, time zadobija smernost." Amon se žalio Sisoju, kako ne može da upamti pročitane mudre izreke, da bi ih mogao ponoviti u razgovoru s ljudima. Svetitelj mu odgovori: „To nije nužno. Nužno je zadobiti čistotu uma i govoriti iz te čistote položivši nadu na Boga."
Quote
07.07.2014, 10:55
Poruka: #20
Nije na vezi
Gregorijanski kalendar za Juli
Sv. velikomuč. Nedelja

[Slika: 19332424_20.7_1.jpg]

20 juli / 07 juli

U vreme hristobornih careva Dioklecijana i zeta njegova Maksimijana življahu u Anadoliji dve pobožne stare duše, Dorotej i Jevsevija. Oni behu pobožni hrišćani, behu bogati ali i bezdetni. Neprestanom molitvom oni isprosiše od Boga jedno čedo, ovusvetu Nedelju. Od detinjstva Nedelja sebe posveti Bogu uzdržavajući se od svega što raskalašna deca čine. Kada odraste, krasna telom i dušom, navališe mnogi prosci, no ona ih sve odbi govoreći, da je ona sebe obručila Hristu Gospodu, i da ništa ne želi do samo da umre kao devojka. Jedan od tih odbijenih prosaca optuži i Nedelju i njene roditelje caru Dioklecijanu kao hrišćane. Car naredi te mučiše roditelje Nedeljine, i posle muka protera ih u grad Melitinu, gde u mukama za Hrista skončaše. Svetu Nedelju pak pošlje Dioklecijan Maksimijanu na sud. Kako Nedelja potvrdi svoju veru u Hrista pred Maksimijanom, naredi ovaj te je položiše po zemlji i šibaše volovskim žilama. Po tom predade je car vojvodama, najpre Ilarionu a posle smrti ovoga Apoloniju. Ovi je mučiše zverski na sve moguće načine, no sve beše uzalud. Kada Nedelja sveta ležaše u tamnici sva u ranama, javio joj se Hristos Gospod, isceli je i reče joj: „Ne boj se, Nedeljo, muka, blagodat je moja s tobom." I zaista blagodat Hristova spase ovu mučenicu i od ognja i od zverova, gde sudije bezbožne mišljahu, da će ona sresti sigurno smrt. Videći čudesno spasenje Nedelje od tolike smrti mnogi neznabošci poverovaše u Hrista. No svi biše posečeni. Reče sv. Nedelja Apoloniju: „Nikojim načinom ne možeš me odvratiti od vere moje. Baciš li me u oganj, imam primer Tri Otroka; baciš li me pred zverove, imam primer Danila; baciš li me u more, imam primer Jone proroka, predaš li me maču, setiću se Česnoga Preteče. Za mene je život za Hrista umreti." Tada naredi Apolonije, da je mačem poseku. Nedelja kleče na kolena i uzdiže ruke k nebu pa se pomoli Bogu, da Bog pomiluje i spase sve one, koji budu spomen njen slavili, i da upokoji njenu dušu zajedno sa dušom njenih roditelja. Svršivši molitvu ona predade dušu svoju Bogu pre nego što se mač spusti na njenu glavu. Česno postrada i preseli se u večnu radost 289 god. u Nikomidiji.
-----------------------------------------------------------------
Prep. Toma Malein

[Slika: 19332375_20-07_Prepodobni_Toma_Malein.jpg]

Ovaj Toma beše najpre vojvoda, proslavljen hrabrošću i bogatstvom. Beše telom vrlo krupan, i zadavaše strah neprijateljima svojim. No kad zavoli Hrista više od sveta i svega u svetu, on ostavi sve i povuče se u pustinju, gde se zamonaši i preda podvigu. Sv. Ilija prorok javi mu se i odvede ga na goru zvanu Malea, do Svete Gore. Tu on življaše jedan i usamljen, samo s Bogom, u danonoćnoj molitvi. Ma da se on krijaše od sveta, ne može se ukriti. Saznavši za svetost njegovog života, počeše ljudi k njemu dolaziti i dovoditi svoje bolesnike. I sv. Toma lečaše ljude od svake bolesti i svake nevolje. A kada se predstavi Bogu (u H veku) njegove mošti produžiše pomagati svima koji s verom njima pripadahu.
Quote


Skoči na Forum:

Boemi | Kontakt | Povratak na Vrh | Lite (Arhivski) Oblik


Powered By smboemi.com Boemi Forum, © 2008-2018Boemi Forum.

Sva prava zadrzana Boemi Forum