Korisnik(a) pregleda ovu temu: 1 Gost(a)

15254 views

Dogodili se u Junu

30.05.2014, 17:20 (Zadnja izmena: 17.06.2014 21:53 od Katica.)
Poruka: #1
Nije na vezi
Rainbow Dogodili se u Junu
Dogodilo se na dan, 1. jun


1198. Vizantijski car Aleksije III Anđeo odobrio srpskom velikom županu Stefanu Nemanji i njegovom sinu, monahu Savi, da na ruševinama Hilandariona podignu novi manastir Svete Gore, Hilandar.

1479. Osnovan univerzitet u Kopenhagenu.

1562. Rimski car Ferdinand I i turski sultan Sulejman II Veličanstveni potpisali mirovni sporazum kojim se Ferdinand odrekao Erdelja, današnji Banat, u korist turskog vazala Jovana Zapolje.

1671. Turska je objavila rat Poljskoj.

1780. Rođen ruski general Karl Marija fon Klauzevic, jedan od najpoznatijih vojnih teoretičara XIX veka. U Napoleonovim ratovima bio u službi ruske vojske.

1803. Rođen ruski kompozitor Mihail Ivanović Glinka. Njegova dva glavna dela, opere "Život za cara" i "Ruslan i Ljudmila", odredile potonji razvoj opere u Rusiji.

1839. Srpski knez Miloš Obrenović abdicirao u korist sina Milana i napustio Srbiju. Posle smrti Milana, nekoliko nedelja po preuzimanju vlasti, knez postao mlađi sin Mihailo. Miloš se vratio u Srbiju 1859. da preuzme vlast po zbacivanju kneza Aleksandra Karađorđevića i vladao do smrti, 1860.

1869. Španija donela novi Ustav kojim je proglašena sloboda veroispovesti i štampe, uveden sud s porotom i građanski brak.

1880. U SAD instalirana prva javna telefonska kabina u svetu, u zgradi "Jejl banke" u Nju Hejvenu.


1907. Rođen je engleski pronalažač Frenk Vitl, koji je 1930. patentirao turbo mlazni motor.

1926. Rođena je američka filmska glumica Norma Džin Mortenson, poznata kao Merilin Monro, jedna od najvećih zvezda i seks simbola američkog filma 1950-ih godina ("Džungla na asfaltu", "Reka bez povratka", "Sedam godina vernosti", "Neki to vole vruće"). Nađena je mrtva 1962. godine.

1929. - Rođen je Džejms Hedli Bilington, istoričar i filolof, direktor Kongresne biblioteke SAD, autor više knjiga iz oblasti istorije i kulture Rusije.

1936. - Italijanski kralj Viktor Emanuel III proglasio se carem Etiopije.

1938. - Izašao je prvi broj strip-časopisa "Action Comics", u kom se pojavio i jedan od najpoznatijih strip junaka svih vremena - Supermen. Časopis je koštao deset centi.

1939. - Prvi put je televizija prenosila jedan boks-meč teške kategorije. Bio je to meč između Max Baera i Lou Nova.

1941. - Nemci su zabranili sve publikacije katoličke crkve.

1941. Nemci su u Drugom svetskom ratu potukli britanske trupe i osvojili Krit, čime su obezbedili važnu bazu za operacije na Bliskom Istoku i u Severnoj Africi. Britanci su se povukli s velikim gubicima, a prilikom evakuacije poginulo je i oko 3.000 Australijanaca.

1944. Jugoslovenski kralj Petar II Karađorđević potpisao je ukaz o imenovanju bivšeg hrvatskog bana Ivana Šubašića za predsednika jugoslovenske vlade u izbeglištvu.

1946. Pogubljen je rumunski general Jon Antonesku. Godine 1940. prisilio je na abdikaciju kralja Karola II, proglasio se vođom i zaveo diktaturu podredivši Rumuniju u Drugom svetskom ratu nacističkoj Nemačkoj. Posle rata osuđen je na smrt i streljan.

1948. Umro je srpski političar i pisac Jaša Prodanović, jedan od osnivača i lider Republikanske stranke, član Srpske akademije nauka i umetnosti. U kraljevini Srbiji bio je ministar prosvete i ministar privrede, a posle Drugog svetskog rata potpredsednik Skupštine FNRJ.

1949. - Prvi magazin na mikrofilmu ponuđen je pretplatnicima časopisa "Newsweek".

1958. General Šarl de Gol postao je francuski premijer u jeku krize oko budućnosti francuskih kolonija u severnoj Africi. U decembru te godine De Gol je prvi put izabran za predsednika države. Drugi predsednički mandat dobio je na izborima 1965.

1969. Kandidat degolista Žorž Pompidu izabran je za predsednika Francuske pošto je Šarl de Gol podneo ostavku.

1973. Britanski Honduras je promenio naziv u Belize.

1973. Predsednik diktatorske vojne vlade Grčke Georgios Papadopulos ukinuo je monarhiju i proglasio republiku.

1980. Američka kablovska TV mreža CNN počela sa radom.

1987. U eksploziji bombe podmetnute u helikopter kojim se prevozio iz Bejruta u Tripoli ubijen je libanski premijer Rašid Karami.

1990. Predsednici SSSR-a i SAD Mihail Gorbačov i Džordž Buš potpisali su sporazum o prestanku proizvodnje hemijskog oružja i o uništavanju tog oružja do kraja 1992.

1993. Smenjen je predsednik SR Jugoslavije Dobrica Ćosić, prvi predsednik SRJ izabran u junu 1992. Njegovo smenjivanje izazvalo je revolt nekoliko hiljada Beograđana okupljenih ispred zgrade Skupštine. Pod optužbom da su izazvali nerede, u kojima je poginuo jedan policajac, a više ljudi ranjeno, uhapšeni su lider Srpskog pokreta obnove Vuk Drašković i njegova supruga Danica. Pušteni su 9. jula abolicijom predsednika Srbije Slobodana Miloševića. Novi predsednik SRJ postao je 25. juna visoki funkcioner Socijalističke partije Srbije Zoran Lilić.

1994. Južna Afrika se nakon 33 godine ponovo vratila u Komonvelt.

1994. Armando Kalderon Sol postao je prvi predsednik Salvadora posle decenije građanskog rata.

1997. Na parlamentarnim izborima u Francuskoj pobedila udružena levica, a premijer postao lider Socijalističke partije Lionel Žospen.

1999. - Poginuo je srpski general-pukovnik pilot Ljubiša Veličković, pomoćnik načelnika Štaba Vrhovne komande za Ratno vazduhoplovstvo i Protivvazdušnu odbranu (RV i PVO) Vojske Jugoslavije, u trenutku kad je obilazio jedinice na prvoj liniji odbrane od agresije NATO na Jugoslaviju; Veličković je inače jedini general koji je poginuo tokom agresije. On je i prvi Srbin koji je leteo avionom "MiG 29".

2000. Haški tribunal za zločine počinjene u Ruandi 1994. osudio belgijskog novinara na 12 godina zatvora jer je podsticao zločine u svojim radio-emisijama.

2001. Nepalski prestolonaslednik, princ Dipendra, u palati u Katmanduu ubio roditelje, kralja Birendru i kraljicu Ajsvaraju, i šest članova porodice, a potom izvršio samoubistvo. Državna komisija saopštila da je princ bio pod uticajem alkohola i droge.

2001. U eksploziji bombe u noćnom klubu u Tel Avivu, koju je aktivirao palestinski bombaš-samoubica, poginula 21 osoba.

2003. Predsednik Rusije Vladimir Putin doputovao je u posetu Velikoj Britaniji na poziv britanske kraljice Elizabete Druge. On je prvi šef ruske države koji je kao zvanični gost ušao u kraljevsku palatu u Londonu, posle cara Aleksandra Drugog 1874.

2006. Umrla je španska pevačica i glumica Rosio Hurado poznata kao "Velika mama" ili "Najveća".

2008. Umro je Iv Sen Loran jedan od najvećih modnih kreatora 20. veka.

2012. Posle više od 20 godina obnovljen je avionski saobraćaj između Beograda i Splita, prekinut zbog raspada Jugoslavije i rata.
Quote
30.05.2014, 17:20
Poruka: #2
Nije na vezi
Dogodili se u Juni
Dogodilo se na dan - 2. jun


1491. - Rođen je engleski kralj Henri VIII (1509 - 1547). Bio je surovi apsolutista koji je nastavio proganjanje seljaka sa zemlje, raskinuo sa papom zbog ženidbe sa Anom Bolen (ženio se šest puta), proširio vlast na Vels, Škotsku i Irsku i izgradio flotu.

1624.Rođen je poljski vojskovođa i kralj Jan III Sobjeski (Sobieski), koji je tokom vladavine od 1674. do smrti 1696. onemogućio dublji prodor Turaka u Evropu. Prilikom druge opsade Beča 1683. vojska pod njegovom komandom potukla je Turke i oslobodila grad opsade.

1740.Rođen je francuski pisac Donasjen Alfons Fransoa de Sad (Donatien Alphonse Francois, Sade), poznat kao Markiz de Sad (Marquis), čija dela obiluju razvratnim scenama, čuven po raskalašnom životu i seksualnim perverzijama, od čijeg je prezimena skovan izraz sadizam. Francuski car Napoleon I naredio je da ga zatvore u šarantonsku bolnicu kao duševno obolelog. Dela: romani ''Justina'', ''Žilijeta'', ''120 dana Sodome''.

1771.Rusija je u vreme vladavine carice Katarine II Velike okončala zauzimanje crnomorskog poluostrva Krim. Otomansko carstvo je Kučuk-Kanardžijskim mirom 1774. ipak zadržalo poluostrvo, ustupivši Rusiji celu severnu obalu Crnog Mora sem Krima i deo Ukrajine između Buga i Dnjepra, ali je Katarina 1873. konačno anektirala Krim, čemu Turci nisu bili u stanju da se odupru.

1790.U Novom Sadu je otvorena prva knjižara, čiji je vlasnik Emanuel Janković nabavljao u Pragu knjige najznačajnijih svetskih pisaca - na nemačkom i francuskom jeziku. U svojoj štampariji u Novom Sadu štampao je katalog knjiga, prvi te vrste kod nas.

1804.Rođen je ruski kompozitor Mihail Ivanovič Glinka, tvorac ruskog nacionalnog stila. Autor je prve ruske nacionalne opere ''Ivan Susanjin'', koja je, prema želji cara Nikolaja I, nazvana ''Život za cara''. Prema istoimenoj poemi Aleksandra Puškina, napisao je libreto za operu ''Ruslan i Ljudmila''. Ostala dela: fantazija ''Kamarinskaja'' (na teme iz ruskih narodnih pesama), španske uvertire ''Aragonska hota'', ''Noć u Madridu'', kamerna muzika, romanse, crkvena muzika, solo pesme.

1840.Rođen je engleski pisac Tomas Hardi (Thomas Hardy), slikar sela i provincijske varošice, koji je prvi u engleskoj literaturi stvorio tzv. pokrajinski roman i pripovetku. Dela: romani ''Pod zelenim drvetom'', ''Daleko od razuzdane gomile'', ''Povratak domoroca'', ''Tesa od D'Arbervilovih'', ''Neznani Džud'', zbirke pripovedaka ''Priče iz Vaseksa'', ''Životne male ironije'', ''Plemenite gospe'', ''Promenjeni čovek'', epska drama ''Dinasti'', više zbirki pesama.

1842. - Na svetlost dana je izašao prvi deo poeme "Mrtve duše" Nikolaja Vasiljeviča Gogolja.

1857.Rođen je engleski kompozitor i violinista Edvard Vilijam Elgar (Edward William), čija dela odlikuje jasna forma, krepka orkestracija i naglašena lirika, koji je stvarao u kasnoromantičarskom maniru. Dela: oratorijum ''Gerontijusov san'', koncertne uvertire ''Cockaigne'', ''Na jugu'', ''Enigma varijacije'', ''Falstaf'', dve simfonije, koncerti za violinu i violončelo.

1857. - James Gibbs je patentirao šivaću mašinu.

1882.Umro je italijanski revolucionar Djuzepe Garibaldi (Giuseppe), vođa oslobodilačkog pokreta za ujedinjenje Italije. Pristupio je 1831. tajnom društvu ''Mlada Italija'' Djuzepa Macinija (Giuseppe Mažini), a posle propasti ustanka u Savoji 1834. emigrirao je u Južnu Ameriku, gde se borio za nezavisnost Brazila i Urugvaja. Vratio se u otadžbinu 1848. i učestvovao u revoluciji i borbi protiv Austrije, 1849. u borbi za Rimsku republiku, posle čijeg pada je pošao u pomoć Veneciji sa 4.000 dobrovoljaca, ali su ga monarhisti uhapsili i oterali u progonstvo u kojem je ostao do 1854. Kad je 1859. izbio rat između Francuske i Pijemonta, monarhisti su bili prinuđeni da koriste njegovu veliku popularnost, pa je ponovo skupio dobrovoljce, ali se ubrzo pod pritiskom monarhista povukao na ostrvce Kaprero, gde nije dugo mirovao. Izveo je 1860. legendarni pohod na Siciliju i sa hiljadu ''crvenokošuljaša'' oslobodio ostrvo, a 7. septembra 1860. trijumfalno je ušao u Napulj. Uveo je političke reforme, delio zemlju seljacima, ali je umesto da proglasi republiku dobrovoljno ustupio vlast, smatrajući da će Savojska monarhija ujediniti Italiju. Pokušao je 1862. i 1867. da oslobodi Rim papske vlasti, ali je oba puta uhapšen. Učestvovao je sa svojim dobrovoljcima 1870. na strani Francuza u francusko-pruskom ratu. Kasnije se povukao iz politike, nezadovoljan razvojem događaja u Italiji posle ujedinjenja. Društvo Srpske slovesnosti, preteča Srpske akademije nauka i umetnosti, izabralo ga je za člana 1864.

1892.Srpski naučnik Nikola Tesla doputovao je iz SAD u jedinu posetu Beogradu, gde mu je na železničkoj stanici priređen veličanstven doček. S ministrom prosvete Androm Mitrovićem primljen je u audijenciju kod kralja Aleksandra Obrenovića. Posetio je i Narodni muzej i Veliku školu, gde je o svom radu govorio studentima i profesorima, a sa srpskim fizičarem Djorđem Stanojevićem razgovarao je o započetoj gradnji prve električne centrale u Beogradu.

1897. - "The New York Times" je, opovrgavajući glasine o smrti Marka Tvena, citirao njegov telegram iz Londona: "Vesti o mojoj smrti su izuzetno preuveličane."

1904 - Rođen je američki olimpijski šampion i filmski glumac Džoni Vajsmiler. Prvi je uspeo preplivati 100 metara za manje od jednog minuta. Osvojio je tri zlatne medalje na Olimpijskim igrama 1924. i dve 1928. Poznatiji je, međutim, kao tumač glavne uloge u filmovima o Tarzanu.

1910. - Na Novoj Gvineji je otkriveno da žive Pigmeji. Odrasli pigmeji visoki su prosečno do 145 sm.

1924. - Američki Kongres priznao je državljanstvo svim preostalim Indijancima, starosedeocima na teritoriji na kojoj su stvorene SAD. Indijanci su bili podvrgnuti sistematskom genocidu otkako su belci počeli da naseljavaju američki kontinent.

1940.Rođen je grčki kralj Kostantin II, poslednji monarh Grčke, koji je vladao od 1964. do 1967, kad je nekoliko meseci posle vojnog udara zbog sukoba s vojnom huntom primoran da ode u izgnanstvo. U Grčkoj je vojni režim formalno ukinuo monarhiju 1973, a posle pada pučista demokratski izabrana vlada se definitivno opredelila za republikansko uređenje.

1946. - Nakon plebiscita sprovedenog u Italiji, narod se odlučio za republiku umesto monarhije.

1949.Arapska bliskoistočna država Transjordanija promenila je ime u Hašemitska kraljevina Jordan.

1953.Britanska kraljica Elizabet II (Elizabeth) krunisana je u Vestminsterskoj katedrali u Londonu i to je bila prva takva ceremonija u istoriji koju je prenosila televizija.

1955.Jugoslovenski i sovjetski lideri Josip Broz i Nikita Hruščov potpisali su Beogradsku deklaraciju kojom su normalizovani odnosi Jugoslavije i ŠSR, narušeni rezolucijom Informbiroa iz 1948. Dve zemlje su izrazile privrženost principima miroljubive koegzistencije i razvijanju svestrane saradnje na ravnopravnim osnovama.

1965 - U eksploziji mine u japanskom rudniku uglja blizu Fukuoke poginulo je najmanje 200 rudara.

1966 - Američki vasionski brod Servejer izveo je prvo uspešno meko spuštanje na mesec i počeo da šalje prve slike mesečeve površine.

1969 - U sudaru australijskog nosača aviona "Melburn" I američkog razarača "Frenk E. Evans" u Južnokineskom moru, poginula su 74 američka mornara.

1969. - U saobraćajnoj nesreći kod Bogošće nadomak Sarajeva poginuo je Radivoj Korać, lider reprezentacije Jugoslavije u košarci i najbolji strelac države i Evrope. I dan-danas je rekorder po broju koševa na utakmici Kupa evropskih šampiona, ali kako je pored tog takmičenja postojao i Kup pobednika kupova, njegovim imenom nazvano je takmičenje koje je uvedeno kao treće po snazi. Uspomena na Radivoja Koraća brižljivo se čuva. Svake godine se u Beogradu, u periodu kad je godišnjica njegove smrti, održavaju "Koraćevi dani", koje organizuje Koraćev matični klub - OKK Beograd.

1974.Krunisan je kralj Butana Djig Singi Vangčuk (18), postavši najmlađi monarh u svetu.

1979 - Papa Jovan Pavle II stigao je u Poljsku, u prvu posetu pape jednoj komunističkoj zemlji.

1983 - SSSR je sa satelita u zemljinoj orbiti lansirao novu vasionsku sondu za istraživanje planete Venere.

1987 - Umro je španski gitarista Andres Segovija, koji se proslavio interpretacijama klasične muzike na gitari. Transkribovao je za gitaru kompozicije Johana Sebastijana Baha i Hendla.

1992 - Danci su se na referendumu izjasnili protiv Mastrihtskog ugovora Evropske unije.

1993 - Na prvim slobodnim izborima u Burundiju Melhior Ndadaje pobedio je vojnog predsednika Pjera Bujoju, čime je u toj afričkoj zemlji prvi put šef države postao pripadnik većinskog plemena Hutu.

1994.U Škotskoj se srušio britanski vojni helikopter, što nije preživeo niko od 29 ljudi u njemu.

1995.Protivvazdušna odbrana Vojske Republike Srpske oborila je u severozapadnoj Bosni američki lovac F-16, čiji se pilot Skot O'Grejdi (Scott O'Grady) spasao katapultiranjem.

1997 - Timothy Makvej proglašen je krivim za podmetanje bombe u federalnu zgradu u Oklahoma Sitiju 1995, kada je poginulo 168 ljudi. Makvej je osuđen na smrt i pogubljen na električnoj stolici 10. juna 2001.

1997 - Umrla je američka teniserka Jelen Jakobs (88). U karijeri osvojila je četiri američke titule u singlu (1932-1935), a Vimbldon 1936. godine kada je proglašena prvom igračicom sveta.

1998 - Srpska policija u Beogradu presrela je i brutalno pretukla studente koji su krenuli prema zgradi vlade Srbije da izraze protest zbog novog Zakona o univerzitetu.

1999 - Žene Japana izborile su se za upotrebu pilula za kontracepciju, tri decenije nakon što se pilula pojavila na Zapadu.

2000 - Glavni tužilac Međunarodnog suda za ratne zločine u Hagu Karla del Ponte izjavila je u Savetu bezbednosti UN da nema osnova za pokretanje istrage o eventualnim ratnim zločinima NATO-a tokom bombardovanja SR Jugoslavije 1999.

2001 - Kolumbijska vlada i pobunjenici, pripadnici levičarskog FARC pokreta, potpisali sporazum kojim je dozvoljena prva razmena zatvorenika u 37 godina dugom ratu.

2002 - Na referendumu u Švajcarskoj usvojen je predlog da se ublaži izuzetno strog zakon o abortusu, čime bi se zakonodavstvo u toj oblasti približilo pravnoj regulativi drugih evropskih država.

2004 - Umro je bugarski operski pevač Nikolaj Gjaurov, čuven po ulogama Don Bazilija u "Seviljskom berberinu" i Mefistofelesa u "Faustu".

2005 - Umro je Džordž Majkan legendarni američki i svetski košarkaš i prva superzvezda NBA lige.

2008 - Umro je legendarni američki ritam i bluz muzičar Bo Didli. Među njegovim hitovima su "I`m a Man", "Who Du Yu Lav", "Bifor Yu Ačouse Me" i "Mona".
Quote
30.05.2014, 17:21
Poruka: #3
Nije na vezi
Dogodili se u Juni
Dogodilo se na dan - 3. jun


1098 - Posle petomesečne opsade, krstaši su u Prvom krstaškom ratu zauzeli grad Antiohiju.

1657 - Umro je engleski lekar Vilijam Harvi , koji je otkrio cirkulaciju krvi i funkciju srca kao pumpe.

1808 - Rođen je američki državnik Džeferson Dejvis, predsednik Konfederacije Država Amerike za vreme američkog građanskog rata. Posle poraza Konfederacije uhapšen je i proveo je dve godine u zatvoru.

1818 - Završen je poslednji britanski rat protiv Marata, čime je Britanija stekla prevlast u Indiji.

1837. - Predajom akreditiva Džordža Lojda Hodžesa, britanskog konzula u Srbiji zvanično počela istorija srpsko-britanskih odnosa

1843. - Rođen Kliment Arkadjevič Timirjazev, ruski botaničar

1848. - Počeo je Prvi slovenski kongres u Pragu. Taj prvi slovenski forum, koji je okupio više od 300 predstavnika, održan je pod parolom "Ideja slovenske uzajamnosti živi u umovima i srcima Slovena". Povod okupljanja bila je potreba za suprotstavljanjem pangermanizmu i mađarizaciji Slovena. Zato je u Manifestu sem podrške pravima Poljaka na stvaranje sopstvene države, sadržan i protest protiv sistematskog ponemčenja Slovena, naročito u Pruskoj i Saksoniji, a takođe i njihove mađarizacije u Mađarskom kraljevstvu. Izražena je, takođe, nada da će uskoro uslediti kraj ugnjetavanju Slovena i u Otomanskoj imperiji. U Manifestu evropskim narodima, usvojenom na kongresu koji je trajao od 3. do 12. juna, kaže se: "Sloveni zahtevaju samo slobodu za sebe, kao i za svakog drugog. Mi zahtevamo za sve Slovene bez izuzetka jednakost pred zakonom. Naša parola je sloboda, jednakost, bratstvo".

1875 - Umro je francuski kompozitor Žorž Bize , autor opere "Karmen", koja se smatra remek delom francuske i svetske opere. Prvo izvođenje ove opere (iste godine kada je Bize umro) izazvalo je skandal, da bi potom ona postala jedno od najpopularnijih dela operske muzike.

1886 - Rođen je srpski političar i publicista Kosta Novaković, jedan od lidera Srpske socijaldemokratske partije, kasnije član KPJ i njen predstavnik u balkanskom sekretarijatu Kominterne. Nestao je u staljinističkim čistkama 1938, a odlukom sovjetskih državnih organa 1958. posmrtno je rehabilitovan.

1889 - Kraljevina Srbija preuzela je od francuskog koncesionara upravljanje svojom železnicom.

1896 - U Moskvi je potpisan ugovor Rusije i Kine o nenapadanju u narednih 15 godina, a Kina je odobrila Rusiji da koristi železnicu u severnoj Mandžuriji.

1899 - Umro je Johan Štraus Mlađi, austrijski dirigent i kompozitor opereta i valcera. Sa svojim orkestrom nastupao je širom sveta, a gostovao je i u Beogradu ("Slepi miš", "Ciganin baron", "Na lepom plavom Dunavu", "Priče iz bečke šume").

1906.Rođena je francuska pevačica i igračica afroameričkog porekla Žozefina Beker (Josephine Baker), koja se u Drugom svetskom ratu uključila u pokret otpora protiv nemačkih nacista, za šta je odlikovana najvišim francuskim ordenima. Svetsku slavu stekla je posle 1925, kad je počela da nastupa u pariskim kabareima 'Foli Beržer' i 'Kazino d Pari'. Pevala je šansone, obogativši te tipično francuske pesme elementarnošću džeza američkih crnaca. Kao istaknuti borac protiv rasizma - s čijom se neljudskošću suočila u ranoj mladosti - usvojila je mnoštvo siročadi različitih rasa, odgajajući ih u duhu bratstva i ljudske solidarnosti, koje je izdržavala od prihoda s gostovanja širom sveta, uključujući Jugoslaviju.

1917. - Proglašena je 'nezavisnost' Albanije pod italijanskom zaštitom.

1924 - Umro je austrijski pisac Franc Kafka. Njegova dela, među kojima su najpoznatiji roman "Proces" i pripovetka "Metamorfoza", imala su presudan uticaj na književnost 20. veka.

1926 - Rođen je američki pisac Alen Ginzberg . Njegova zbirka poezije "Urlik i druge pesme" (1956) smatra se najzančajnijim delom bitničkog pokreta pedesetih godina 20. veka.

1940 - Okončana je evakuacija savezničkih snaga iz Francuske u Drugom svetskom ratu. Iz luke Denkerk brodovima je evakuisano više od 337.000 britanskih, francuskih i belgijskih vojnika.

1959 - Singapur je proglašen autonomnom državom u sastavu Komonvelta, u kojoj su Britanci zadržali resore odbrane i inostranih poslova.

1963 - Umro je papa Jovan XXIII, poglavar rimokatoličke crkve od 1958, protagonist reforme katoličke crkve i njenog prilagođavanja savremenom svetu ("aggiornamente"). Sazvao je 1962. Drugi vatikanski koncil koji je nakon njegove smrti nastavio rad na crkvenim reformama.

1965 - Američki astronaut Edvard Vajt izašao je iz svemirskog broda "Džemini 4" i tako postao prvi Amerikanac koji je "šetao" kosmosom, tri i po meseca posle ruskog kosmonauta Alekseja Leonova.

1968 - U Beogradu, a potom i u drugim univerzitetskim centrima u Jugoslaviji, počele su studentske demonstracije, prve u komunističkoj Jugoslaviji. Protest protiv privilegija komunističkih funkcionera, nezaposlenosti i ugrožavanja osnovnih demokratskih prava
prekinut je posle sedam dana nakon što se studentima preko TV Beograd obratio predsednik SFRJ Josip Broz Tito, koji je podržao studente i obećao im brže rešavanje društvenih problema.

1973 - Sovjetski supersonični avion "Tupoljev 144" srušio se u blizini Pariza tokom vazduhoplovne izložbe. Poginulo je svih šest članova posade i sedam francuskih seljaka.

1976. - Bivši predsednik Bolivije Huan Hose Tores pronadjen je ubijen u Argentini.

1989. - Umro je iranski verski vodja ajatolah Ruholah Homeini, koji se 1979, posle zbacivanja šaha Mohameda Reze Pahlavija, vratio u Iran iz izbeglištva i preuzeo vlast. Uspostavio je sistem teokratske diktature i insistirao na izvozu islamske revolucije, što je podrazumevalo i podršku islamskim teroristima.

1989 - U eksploziji gasovoda na Tranšibirskoj železnici dignuta su u vazduh dva putnička voza. Poginulo je 575 ljudi, a oko 600 je ranjeno.

1995 - Ministri odbrane NATO-a i EU doneli su odluku o stvaranju Snaga za brzo reagovanje u Bosni, koje će štiti mirovne trupe UN od napada bosanskih Srba.

1997. - Vodja Socijalističke partije Lionel Žospen postao je premijer Francuske posle ubedljive pobede levice na parlamentarnim izborima.

1998. - Prilikom izletanja s koloseka putničkog voza u blizini severnog nemačkog grada Cele poginulo je najmanje 100 ljudi.

1999 - Predsednik SR Jugoslavije Slobodan Milošević prihvatio je mirovni plan SAD, EU i Rusije, koji su u Beograd doneli finski i ruski posrednici Marti Ahtisari i Viktor Černomirdin. Plan, koji je podrazumevao dolazak međunarodnih snaga na Kosovo, bio je uslov za prestanak vazdušnih napada NATO-a na Jugoslaviju.

2000. - Planinar Dragan Jaćimović postao je prvi Srbin koji se popeo na najviši svetski vrh Maunt Everest.


2001 - Umro je čuveni holivudski glumac Entoni Kvin koji se proslavio ulogom Grka Zorbe u istoimenom filmu.

2004 - U Specijalnom sudu u Sijera Leoneu počelo je suđenje odgovornima za zločine tokom građanskog rata u toj zemlji u kome je stradalo oko 200 ljudi. Taj sud osnovan je dve godine ranije. U junu 2007. sud je proglasio trojicu vojnih zapovednika krivim za zločine počinjene od 1991-2002. i to je prva presuda tog suda koja se odnosi na period građanskog rata u toj zemlji.

2006 - Skupština Crne Gore usvojila je Deklaraciju nezavisne Crne Gore, čime je formalno proglašena obnova crnogorske državnosti.

2009 - Umrla je američka pevacica Koko Tejlor zvana "kraljica bluza", dobitnica brojnih nagrada za bluz musiku kao i nagrade Gremi 1984. godine.
Quote
30.05.2014, 17:22
Poruka: #4
Nije na vezi
Dogodili se u Juni
Dogodilo se na dan - 4 jun.


1133. Nemački kralj Lotar II krunisan je za rimskog cara tokom pohoda na Rim, koji je preduzeo da u Rim vrati prognanog papu Inoćentija II.

1783. Francuski pronalazači braća Etjen i Žozef Mongolfje prvi put su javno demonstrirali letenje balonom punjenim zagrejanim vazduhom.

1798. Umro je italijanski avanturista Djakomo Djirolamo Kazanova de Seingal (Giacomo Girolamo Casanova, Seingalt), sinonim latinskog ljubavnika, jedna od najkoloritnijih ličnosti Evrope 18. veka. Tokom burnog života bio je učenik verske škole, sekretar kardinala, venecijanski pomorski oficir, opat, kockar, alhemičar, violinista, špijun, bibliotekar. Njegovi 'Memoari' su dragocena slika evropskog društva epohe u kojoj je živeo.

1831. Belgijski Kongres proglasio je princa Leopolda iz dinastije Saks-Koburg za prvog monarha nezavisne Belgije.

1859. Rođen je srpski slikar Paja Jovanović, predstavnik akademskog realizma, član Srpske akademije nauka i umetnosti, prvi srpski slikar koji je stekao evropsku reputaciju ("Seoba Srba","Proglašenje Dušanovog zakonika", "Takovski ustanak"). Najveći deo života proveo je u Beču u kojem je i umro 1957. Bio je izvanredan poznavalac slikarskog zanata i inspirisao se srpskom nacionalnom istorijom. Naslikao je velike ikonostase u Sabornoj crkvi u Novom Sadu i u crkvi u Dolovu i portretisao više vladara i crkvenih dostojanstvenika.

1867. Rođen je finski maršal i državnik Karl Gustav Emil fon Manerhajm, predsednik Finske od 1944. do 1946. Prema njegovoj zamisli izgrađena je između dva svetska rata "Manerhajmova linija" odbrane prema SSSR duž sovjetsko-finske granice.

1878. Velika Britanija je sa Otomanskim carstvom sklopila tajni sporazum protiv Rusije, na osnovu kojeg je Britanija okupirala Kipar, a zauzvrat se obavezala da pomogne Turcima u slučaju ruskog napada.

1884. Rođen je srpski pisac Milutin Uskoković, autor lirskog temperamenta, u čijim se delima sukobljavaju romantizam i moderno shvatanje sveta. Završio je prava u Beogradu i doktorirao u Ženevi. Prilikom povlačenja srpske vojske u Prvom svetskom ratu 1915. izvršio je samoubistvo. Pokušao je da stvori beogradski društveni roman, ulazeći u dramatične sudare ličnosti s gradskom sredinom, ali je više prikazivao unutrašnja stanja intelektualaca nego kompleksnu sliku vremena. Dela: romani 'Došljaci', 'Čedomir Ilić', zbirka pripovedaka 'Kad ruže cvetaju', crtice 'Pod životom', 'Vitae fragmenta'.

1916. Kod Ljvova, u Prvom svetskom ratu počela je ofanziva ruskog generala Alekseja Brusilova, koja je značajno olakšala položaj saveznika na zapadnom fronut i u Italiji. Brusilov je u avgustu potukao trupe sila Osovine i zarobio oko 400.000 vojnika.

1920. U dvorcu Trijanon kod Pariza sile Antante su posle Prvog svetskog rata potpisale mirovni ugovor sa Mađarskom i oduzele joj teritorije koje je držala u okviru Austro-Ugarske. Oko 3,5 miliona Mađara ostalo je izvan matične zemlje, najviše u Rumuniji.

1941. U egzilu u Holandiji umro je Fridrih Vilhelm II, pruski kralj i nemački car (1888-1918). Sprovodio je politiku ekspanzije Nemačke preko Balkana na Bliski i Srednji istok i učvršćivanja kolonijalnih poseda. U novembru 1918. primoran je da abdicira.

1941. Nemačka i Nezavisna Država Hrvatska su se na sastanku u Zagrebu u Drugom svetskom ratu dogovorile o iseljavanju u Srbiju oko 200.000 Srba. Bilo je to u duhu hrvatske rasističke težnje da prekrštavanjem i prisilnim iseljavanjem Srba i fizičkom likvidacijom Srba, Jevreja i Roma od NDH stvori etnički čistu državu.

1942. Počela je četvorodnevna bitka za pacifička ostrva Midvej, u kojoj su Amerikanci naneli prvi ozbiljan poraz Japancima u Drugom svetskom ratu.

1943. Vojnim pučem zbačen je sa vlasti predsednik Argentine Ramon Kastiljo.

1944. Osma britanska i Peta američka armija ušle su u Rim u Drugom svetskom ratu. Nemački komandant u Italiji feldmaršal Albert Keserling (Kešerling) odustao je od odbrane Rima, ali savezničke armije nisu iskoristile trenutak da nastave napredovanje i zadaju odlučujući udarac nemačkim trupama, već su im omogućile predah.

1946. General Huan Peron izabran je za predsednika Argentine. Oboren je s vlasti vojnim pučem 1955, nakon čega je živeo u egzilu. U zemlju se vratio 1973, kada je formirana peronistička vlada Hektora Kampore i ponovo je izabran za predsednika. Posle njegove smrti 1974. položaj predsednika preuzela je njegova supruga Izabela Peron.

1970. Pacifička kraljevina Tonga, dotad britanski protektorat, stekla je nezavisnost i ušla u sastav Britanskog komonvelta.

1971. Umro je mađarski filozof Djerđ Lukač (Gyorgy Lukacs), protagonista 'zapadnog marksizma'. U mladosti je u 'nemarksističkom periodu' napisao 'Istoriju razvoja moderne drame' i eseje 'Duša i oblici'. Član Komunističke partije Mađarske postao je 1918, a u vreme Sovjetske Republike Mađarske 1919. komesar za prosvetu. Iz tog perioda potiču ogledi sabrani pod naslovom 'Istorija i klasna svest', koji su znatno uticali na obnovu marksističke misli u zapadnoj Evropi posle Drugog svetskog rata. Posle poraza mađarske revolucije emigrirao je u Austriju, a 1929. u ŠSR, gde je do 1931. radio u Institutu Marks-Engels. Do 1933. u Nemačkoj je predvodio književnu grupu pisaca-komunista, posle čega je do 1945. ponovo bio u Moskvi, gde je napisao studiju 'Mladi Hegel'. Po povratku u otažbinu bio je profesor Budimpeštanskog univerziteta, a 1956. ministar u vladi Imre Nađa (Nagy), posle čijeg pada je lišen profesije, uklonjen iz Akademije nauka i interniran. Od 1957. do smrti 1971. povukao se iz javnog života. Ostala dela: 'Razaranje uma', 'Egzistencijalizam ili marksizam', 'Estetika', 'Ontologija društvenog bića'.

1989. Kineske vlasti su tenkovima rasturile studentske demonstracije na pekinškom trgu Tjenanmen na kojima je tražena demokratizacija zemlje. Prema zvaničnim podacima poginulo je 300 ljudi, a 7.000 je povređeno, a prema izveštajima većine svetskih medija poginulo je više hiljada ljudi.

1989. Na prvim višepartijskim izborima u Poljskoj, nakon skoro 50 godina, opoziciona koalicija i alternativni sindikalni pokret "Solidarnost" nadmoćno su pobedili vladajuće komuniste, što je označilo kraj komunizma i sovjetske prevlasti u Poljskoj. Vođa "Solidarnosti" Leh Valensa u decembru 1990. postao je predsednik Poljske.

1989. Gasovod pored Tranšibirske pruge je eksplodirao i zapalio dva putnička voza, u kojima je poginulo 575 ljudi.

1991. Komunistička vlada Fatosa Nanoa u Albaniji podnela je ostavku nakon 20-dnevnog generalnog štrajka.

1993. Savet bezbednosti UN odobrio je slanje naoružanih trupa u Bosnu radi zaštite šest "zona bezbednosti" (Sarajevo, Tuzla, Žepa, Srebrenica, Goražde i Bihać) sa ovlašćenjem da upotrebe oružje, a u slučaju potrebe, odobreno je dejstvo NATO avijacije.

1996. Evropska raketa "Arijana 5" eksplodirala je 40 sekundi posle lansiranja.

2000. U zemljotresu na indonežanskom ostrvu Sumatra poginulo je više od 100 ljudi.

2003. Hrvatska vlada je na šest meseci suspendovala vizni režim za građane Srbije i Crne Gore, koji je bio na snazi oko 12 godina.

2003. Na izborima u Togou predsednik Gnasingbe Ejadema osvojio je novi petogodišnji mandat. Na čelo države došao
je vojnim udarom 1967. i važi za afričkog lidera koji najduže vlada.

2004. U Rimu je umro poznati italijanski komičar Nino Manfredi (84), poslednji od čuvene četvorke italijanskih komičara koju su činili još Toto, Vitorio Gasman i Alberto Sordi.

2006. Pobedom na predsedničkim izborima, bivši predsednik Alan Garsia vratio se na politicku scenu Perua, nakon što je njegova vlada 80-gih godina svoj mandat završila ekonomskim krahom, nasiljem pobunjenika i optužbama za zloupotrebu položaja.
Quote
30.05.2014, 17:22
Poruka: #5
Nije na vezi
Dogodili se u Juni
Dogodilo se na dan - 5. jun


632 - U Medini je umro Abul Kasim Muhamed, osnivač islama, monoteističke religije zasnovane na "Kuranu". Sproveo je političko i
versko ujedinjenje Arapa i time stvorio osnovu za njihovu vojno-političku i kulturnu ekspanziju prema Istoku i prema Zapadu.

1695 - Umro je holandski astronom, matematičar i teorijski fizičar Kristijan Hajgens. Otkrio je 1655. Saturnov prsten i jedan njegov satelit, objasnio način prostiranja svetlosti (Hajgensov princip) i konstruisao časovnik sa klatnom.

1723. Rođen je škotski ekonomista Adam Smit (Smith), najpoznatiji predstavnik engleske klasične političke ekonomije uz Dejvida Rikarda (David Ricardo), čija se teorija o podeli rada u ekonomskoj literaturi smatra klasičnom. Nameravao je da izgradi jedinstven sistem koji bi obuhvatio sve ljudske delatnosti, ali je napisao samo dva rada - iz etike 'Teoriju moralnih osećanja' i ekonomsko delo u pet knjiga 'Istraživanje o prirodi i uzrocima bogatstva naroda'. Naglašavao je da u etici vlada altruizam, a u ekonomiji egoizam. Detaljno je prikazao istoriju nastanka novca, analizirao vrednost i raspodelu najamnine, profita i rente, akumulaciju kapitala i razliku između proizvodnog i neproizvodnog rada. Prihvatio je i razvio teoriju radne vrednosti, ali je za razliku od Rikarda smatrao da vrednost robe određuje količina utrošenog odnosno potrebnog rada samo u pretkapitalističkoj privredi. Izraziti je pristalica ekonomskog liberalizma i protivnik merkantilizma, čemu je posvetio jednu od pet knjiga 'Bogatstva naroda'.

1809 - Umro je engleski političar i pisac Tomas Pejn, autor dela "Zdrav razum" i "Američka kriza" u kojima je podržao "Deklaraciju nezavisnosti" američkih kolonija.

1810 - Rođen je nemački kompozitor Robert Šuman, jedan od najznačajnijih i najuticajnijih predstavnika muzičkog romantizma ("Koncert u a-molu za klavir i orkestar", koncerti za klavir, koncerti za violončelo, ciklusi solo pesama).

1819. Rođen je engleski astronom i matematičar Džon Kauč Adams (John Couć), profesor Univerziteta u Kembridžu, koji je 1845, na osnovu nepravilnosti u kretanju Urana, prvi odredio putanju i približan položaj dotad nepoznate planete Neptun. Otkriće nije blagovremeno objavio, pa je slava za otkriće Neptuna 1846. pripala francuskom astronomu Irbenu Leverjeu (Urbain Le Verrier).

1826. Umro je nemački kompozitor Karl Marija Fridrih Ernst fon Veber (Carl Maria Friedrić, von Weber), tvorac nemačke romantične opere. Komponovao je i orkestarske kompozicije, kamernu muziku, kantate, horsku muziku. Vodio je opere u Pragu i Drezdenu, a radio je i u Londonu, gde je umro. Dela: opere 'Čarobni strelac', 'Eurijante', 'Ribecal' (nedovršena), 'Silvana', 'Abu Hasan', 'Oberon', koncerti, 'Koncertni komad za klavir i orkestar', klavirski 'Poziv na igru', 'Koncertino za klarinet i orkestar'.

1827. Turske snage su zauzele Akropolj i ušle u Atinu.

1837. Srpski knez Miloš Obrenović postavio je prve ekonome (agronomi) čiji je zadatak bio da savetuju seljake i nastoje da svaki od njih zaseje određenu količinu pšenice, ovsa, ječma, kukuruza, krompira.

1869 - Rođen je američki arhitekta Frenk Lojd Rajt. Prvi je u SAD upotrebio armirani beton i industrijski građevinski materijal. Konstruisao je niz građevina, uključujući Gugenhajmov muzej u Njujorku i hotel "Imperijal" u Tokiju.

1871 - Austrougarski car Franc Jozef I objavio je odluku o ukidanju Vojne krajine koja je sprovedena 1873. godine. Krajina je predstavljala austrijski granični pojas prema Turskoj, nakon uspostavljanja dvojne Austro-Ugarske monarhije (1867), kada je uvedena opšta vojna obaveza, izgubila je vojni značaj.

1873. Pod pritiskom Britanaca, sultan Zanzibara Said bin Bargaš zatvorio je zanzibarsko tržište robova.

1876 - Umrla je francuska književnica Žorž Sand, preteča feminizma, autor sentimentalnih, socijalnih i seoskih romana i priča ("Indijana", "Lelija", "Đavolja bara", "Majstori trubači", "Povest mog života"). Ostavila je i obimnu prepisku i memoare.

1878. Rođen je meksički revolucionar Fransisko Pančo Vilja (Francisco Panćo Villa), koji je predvodio seljački pokret u Meksičkoj revoluciji od 1910. do 1917. Ubili su ga 1923. politički protivnici u mestu Idalgo del Paral u meksičkoj državi Čivava. Proglašen je 1966. za meksičkog nacionalnog junaka.

1883. Rođen je engleski ekonomista Džon Majnard Kejnz (John Maynard Keynes), tvorac tzv. kejnzijanske ekonomije, za koga je vezana celokupna savremena makroekonomija Zapada. Profesor na Univerzitetu u Kembridžu postao je 1908, a urednik uticajnog ekonomskog časopisa 'Ikonomik džornel' (Economic Journal) 1912. Glavnim delom 'Opšta teorija zaposlenosti, kamate i novca' zadao je snažan udarac tradicionalnoj mikroekonomiji koja se uglavnom bavila tržištem, cenama i raspodelom i orijentisao na istraživanje makroekonomskih veličina, posebno nivoa zaposlenosti. Pokazao je da kapitalistička privreda preko tržišnog mehanizma ne stvara automatski punu zaposlenost i da je neophodna intervencija države radi izvlačenja iz nezaposlenosti i kriza. Preporučivao je uglavnom mere kreditne politike (smanjenje kamatne stope radi oživljavanja privatnih investicija), poreske politike (smanjenje poreza radi povećanja ukupne efektivne tražnje, preraspodelu nacionalnog dohotka u korist radnih slojeva) i mere u sferi direktnih proizvodnih funkcija države (javni radovi). Ostala dela: 'Ekonomska posledica mira', 'Rasprava o novcu', 'Revizija mirovnog ugovora', 'Traktat o novčanoj reformi', 'Sredstva ka prosperitetu'.

1883 - Francuska je uspostavila potpunu kontrolu nad Tunisom, njenim protektoratom od 1881. Tunis je stekao nezavisnost 1956.

1887. Rođen je srpski lekar Kosta Todorović, stručnjak za zarazne bolesti, profesor Beogradskog univerziteta, član Srpske akademije nauka i umetnosti i Nacionalne akademije za medicinu u Parizu. Napisao je više od 150 radova na srpskom i stranim jezicima. Značajan je i njegov rad na bibliografiji jugoslovenskih publikacija iz mikrobiologije, imunologije, epidemiologije i higijene. Dela: 'Udžbenik akutnih i infektivnih bolesti', 'Priručnik za lečenje tuberkuloznog meningitisa'.

1898. Rođen je španski pisac, muzičar i slikar Federiko Garsija Lorka (Federico Garcia Lorca), jedan od najvećih liričara 20. veka, čija je poezija krik protiv dehumanizacije i društvenih nepravdi. Njegove pesme, natopljene sveobuhvatnim osećanjem smrti i stradanja, iskazane su duboko samosvojnim jezikom, premda po formi bliskom nadrealističkom modelu. Zbog toga što je njegova poezija - puna nežnosti i sukoba južnjačke krvi s ljubavlju i smrću - crpla snagu s tla Andaluzije, nazvali su ga 'andalužanski slavuj'. Višestruko obdaren, bio je omiljen za života, a posle tragične smrti - streljali su ga frankisti 1936. u Visnaru kod Granade - postao je najčitaniji svetski pesnik. Dela: zbirke pesama 'Ciganski romansero', 'Pesnik u Njujorku', 'Knjiga pesama', 'Pesme', 'Tamaritski divan', poema 'Kante Hondo', tužbalica 'Plač za Ignasijom Sanćesom Mehijasom', drame 'Leptirove čarolije', 'Marijana Pineda', 'Čudesna obućarka', 'Don Kristobalovo malo pozorište', 'Ljubav don Perlimplina', 'Belise u njihovom vrtu', 'Donja Rosita neudata', 'Krvava svadba', 'Jerma', 'Dom Bernarde Albe'.

1916. Britanski feldmaršal irskog porekla Horejšo Herbert Kičiner (Horatio, Kitćener), ministar vojske Velike Britanije u Prvom svetskom ratu, nestao je u moru kad je brod u kojem je bio naleteo na minu pored Orknijskih ostrva na severu Škotske. Kao komandant britanske vojske u Egiptu ugušio je 1898. sudanski ustanak. U Burskom ratu od 1899. do 1902. kao vrhovni komandant britanskih trupa bezobzirno je pustošio zauzetu teritoriju u Južnoj Africi, što je izazvalo talas kritika u svetu.

1916 - Rođen je engleski biohemičar Frensis Henri Kompton Krik, dobitik Nobelove nagrade za medicinu 1962. Razjasnio je strukturu i oblik molekula dezoksiribonukleinskih kiselina i njihovu ulogu u prenošenju naslednih osobina.

1921 - Rođen je indonežanski general i diktator Suharto. Uz pomoć vojske 1967. je postao premijer preuzevši ingerencije i šefa države Ahmeda Sukarna. Od 1968. je predšednik Indonezije do 1998. kada je pod pritiskom studentskih demonstracija i nemira bio prinuđen da podnese ostavku.

1928. Rođen je engleski filmski i pozorišni reditelj Toni Ričardson (Tony Rićardson), koji je radikalno uticao na izmenu rediteljskog stila u britanskom pozorištu. Kao filmski autor blizak je 'slobodnom filmu' početkom šezdesetih godina 20. veka, kad se uglavnom bavio socijalnim temama iz života britanske radničke klase. Potom je pođednako uspešno adaptirao za film književna dela. Filmovi: 'Osvrni se u gnevu', 'Zabavljač, 'Svetilište', 'Ukus meda', 'Usamljenost trkača na duge staze', 'Tom Džons' (Oskar), 'Gospođica', 'Mornar iz Gibraltara', 'Juriš lake konjice, 'Hamlet', 'Ned Keli'.

1929 - Margaret Bondfild je postavljena za ministra rada, prva žena član vlade u britanskoj istoriji.

1940 - Nemačke krstarice "Šarnhorst" i "Gnajsenau" su u Drugom svetskom ratu potopile britanski nosač aviona "Glorijus" i razarače "Ardent" i "Akasta". Poginulo je više od 1.500 ljudi.

1941 - Britanske snage i jedinice Slobodne Francuske su u Drugom svetskom ratu izvršile invaziju Sirije da bi sprečile osnivanje baza Sila osovine.

1942 - Japanske podmornice su u Drugom svetskom ratu bombardovale najveći australijski grad Sidnej.

1943 - Umro je srpski matematičar Mihajlo Petrović (Mika Alas), osnivač beogradske matematičke škole, profesor Univerziteta u Beogradu i član Srpske kraljevske akademije.

1945. Opunomoćenici vlada ŠSR, SAD, Velike Britanije i Francuske potpisali su u Berlinu Deklaraciju o preuzimanju vrhovne komande nad poraženom Nemačkom u Drugom svetskom ratu i njenoj podeli na četiri okupacione zone. Istočnu zonu preuzela je Crvena armija, južnu i srednju oblast američka, deo srednje oblasti i severne delove britanska, a francuskoj armiji pripali su Badenska i Sarska oblast i mali mostobran na desnoj obali Rajne prema Koblencu. Berlin je podeljen na četiri administrativna dela kojima su upravljali saveznički generali.

1946 - Umro je nemački pisac Gerhart Hauptman, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1912. ("Tkači", "Pred zoru", "Luda u Hristu Emanuel Kvint", "Dabrovo krzno", "Ifigenija u Delfima").

1947. Državni sekretar SAD Džorž Maršal (George Marshall) saopštio je plan o finansijskoj pomoći Evropi razorenoj u Drugom svetskom ratu. 'Maršalovim planom' obuhvaćeno je 16 zemalja, a ukupna suma pomoći od 1948. do 1952. iznosila je 15 milijardi dolara, od čega najviše Velikoj Britaniji, Nemačkoj, Francuskoj, Italiji, Austriji i Turskoj. Plan je uz ekonomsku imao i političko-vojnu ulogu - postao je jedan od bitnih elemenata NATO osnovanog 1949.

1954. Umro je srpski inženjer ruskog porekla Vladimir Farmakovski, profesor Beogradskog univerziteta, član Srpske akademije nauka, prvi mašinski inženjer akademik kod nas. Objavio je više od 50 naučnih i stručnih radova, uglavnom iz oblasti lokomotiva. Dela: 'Prilog teoriji isticanja vode iz reakcionih turbina', 'Promena stanja u cilindru parne mašine za vreme punjenja cilindra', 'Raspored grejne površine lokomotivskog kotla na peć i cevi', 'Prstenasti pregrejači pare lokomotivskih kotlova'.

1965. Stejt dipartment je prvi put javno priznao da kopnene snage SAD učestvuju u borbama u Južnom Vijetnamu.

1967. Počeo je šestodnevni rat Izraela sa arapskim zemljama u kojem su Egipat, Sirija i Jordan do nogu potučeni. Izrael je zauzeo ceo Jerusalim, zapadnu obalu Jordana, strateški važnu Golansku visoravan, pojas Gaze i čitavo Sinajsko poluostrvo sa obalom Sueckog kanala i bogatim nalazištima nafte.

1968. Američkog senatora Roberta Kenedija (Kennedy), koji je sutradan podlegao povredama, u Los Anđelesu je hicima iz revolvera smrtno ranio Palestinac Sirhan Sirhan.

1972. U Stokholmu je počela prva konferencija Ujedinjenih nacija posvećena problemima zaštite i unapređenja čovekove okoline. Na predlog jugoslovenske delegacije, 5. jun je proglašen Svetskim danom čovekove okoline.

1975. Suecki kanal je ponovo otvoren za međunarodni saobraćaj, izuzev za Izrael, i brodovi su prošli kroz njega prvi put od izraelsko-arapskog rata 1967.

1980. Umro je italijanski političar Djorđo Amendola (Giorgio), jedan od osnivača moderne Italije, član najužeg rukovodstva Komunističke partije Italije. Osuđen je 1932. na pet godina progonstva, koje je proveo u Tunisu uređujući jedan antifašistički list. S prvacima ostalih većih italijanskih partija potpisao je 1941. u Marseju antifašistički pakt koji je postao osnova Komiteta za nacionalno oslobođenje Italije u kojem je bio predstavnik komunista. Sa Alesandrom Pertinijem (Alešandro) rukovodio je u Drugom svetskom ratu pokretom otpora. Jedan je od ideologa evrokomunizma i pobornik 'istorijskog kompromisa' komunista i ostalih demokratskih snaga. Dela: 'Demokratija u Mesođornu', 'Radnička klasa i demokratski program'.

1986 - Uprkos optužbama da je kao nacistički oficir u Drugom svetskom ratu odgovoran za zločine u Jugoslaviji i Grčkoj, bivši generalni sekretar UN Kurt Valdhajm izabran je za predsednika Austrije. Bojkotovao ga je gotovo ceo svet.

1993 - U svom pariskom stanu ubijen je Rene Buske, šef francuske policije za vreme nacističke okupacije zemlje u Drugom svetskom ratu.

1993. U Liberiji je masakrirano bezmalo 600 izbeglica, za šta su optužene vladine snage.

1995. Sin nemačkog ratnog zločinca Adolfa Ajhmana (Eićman) izjavio je, prekinuvši ćutanje porodice, da je vešanje njegovog oca u Izraelu 1962. bilo opravdano, u svetlu patnji koje je izazvao kao neimar nacističkog genocida u Drugom svetskom ratu u kojem je ubijeno šest miliona Jevreja.

1995 - Grupa američkih marinaca uspešno je okončala akciju spašavanja kapetana Skota O'Grejdija, čiji je avion F-16 šest dana ranije u severozapadnoj Bosni oborila vojska bosanskih Srba.

1998 - Umro je nigerijski general Sani Abača, a vlast je preuzeo general Abdulsalam Abubakar, deveti vojni šef države u istoriji Nigerije.

1999. Minobacačkom vatrom s teritorije Albanije ubijeno je petoro radnika Zdravstvenog centra u Prizrenu - jedna žena i četiri muškarca - čije je vozilo pogođeno nadomak šiptarskog sela Planeja u koje su se uputili radi pružanja hitne medicinske pomoći povređenima.

2000. Predsednik SAD Bil Klinton (Bill Clinton) se kao prvi lider neke od značajnijih zapadnih zemalja obratio poslanicima ruske Državne dume (parlamenta).

2001 - Briselski sud proglasio je krivim i zatražio doživotnu robiju za četiri osobe, među kojima dve opatice, zbog zločina pocinjenih u Ruandi. Savet ministara Ruande saopštio je krajem 2000. da je u toj zemlji 1994. ubijeno više od milion ljudi.

2001 - U jednoj školi u Ikedi (Japan) mentalni bolesnik usmrtio je nožem osam učenika, a 15 nastavnika i učenika ranio. To je najveće masovno ubistvo u toj zemlji od 1995. kada je od trovanja gasom u podzemnoj železnici u Tokiju 1995. umrlo 12, a hiljade osetilo poledice trovanja.

2002. Islamski terorista samoubica ubio je na severu Izraela najmanje 17 ljudi, uključujući 13 izraelskih vojnika.

2003. U poslednjem izveštaju Savetu bezbednosti UN pre nego što se povukao s funkcije šefa tima svetske organizacije u Iraku, Hans Bliks (Blix) je saopštio da nisu pronađeni dokazi da je Irak obnovio programe za proizvodnju oružja za masovno uništenje.

2004. Umro je američki državnik Ronald Regan (Reagan), predsednik SAD od 1981. do 1989, u mladosti filmski glumac. Kao 40. američki predsednik znatno je doprineo okončanju ere hladnog rata sa Sovjetskim Savezom.

2004 - Predsednik Kine Hu Đintao doputovao je u posetu Poljskoj. To je prva poseta nekog šefa kineske države Varšavi posle 55 godina.

2006 - Francuskinja Rafaela le Guvelo je prva osoba koja je prešla Indijski okean na dasci. Ona je provela 60 dana na specijalno dizajniranoj dasci, dugačkoj sedam metara.

2009 - Danci su se na referendumu izjasnili za promenu ustava koja će omogućiti da ženski naslednici krune imaju ista prava kao i muški nas lednici za dolazak na tron.

2010 - U predgrađu Zagreba ranjen je odbegli pripadnik zemunskog klana Sretko Kalinić. Na njega je pucao Miloš Simović, pripadnik istog klana. Oni su u odsustvu osuđeni na višedecenijske kazne zatvora zbog učešća u ubistvu premijera Srbije Zorana Đinđća. Kalinića su hrvatske vlasti izručile Srbije, a Simović je uhapšen u pokušaju da ilegalno pređe iz Hrvatske u Srbiju.
Quote
30.05.2014, 17:23
Poruka: #6
Nije na vezi
Dogodili se u Juni
Dogodilo se na dan - 6. jun


1599. Rođen je španski slikar Dijego Rodriges de Silva i Velaskes (Diego Rodriguez, y Velasquez), jedan od najvećih u istoriji slikarstva, dvorski slikar španskog kralja Felipea IV. Dela poput ''Predaje Brede'', ''Prelje'', ''Dvorske dame'', portreta članova kraljevske porodice, dvorskih luda, ljudi iz naroda, neuporedivo su svedočanstvo njegove genijalnosti, vremena i društva u kojem je živeo. Ekstatični barok i misticizam svojeg doba prevladao je duhom kritičkog realizma, zdravim, logičnim, osetljivo-racionalnim odnosom prema stvarnosti. Njegove slike odlikuje oštrina posmatranja, pronicljiva analiza, traganje za psihološkom suštinom, dubok humanizam, majstorstvo forme, uravnotežena kompozicija bazirana na ortogonalnom sistemu, izuzetna vrednost boje, svetlost, fluid vazduha. Njegovo slikarstvo označava trenutak ponovnog otkrivanja prirode i anticipacija je modernog sveta.

1606. Rođen je francuski dramski pisac Pjer Kornej. Jedan je od najznačajnijih predstavnika klasicizma u evropskoj književnosti, a njegova drama "Sid" smatra se prvom velikom dramom francuskog klasicizma.

1654. Abdicirala je švedska kraljica Kristina pod optužbama za rasipništvo i razuzdanost, a na presto je došao Karl X Gustav. Kraljica je ostatak života provela po kulturnim centrima Evrope, a sahranjena je (1689) u crkvi Svetog Petra u Rimu.

1683. U Oksfordu, u Engleskoj otvoren je prvi javni muzej u svetu "Ešmolien".

1799. Rođen je ruski pisac Aleksandar Sergejevič Puškin, začetnik ruskog realizma, jedan od najvećih liričara svetske književnosti, čiju poeziju odlikuju osećajnost, mera, dovršenost i krajnja jednostavnost izraza. Ljubavni motivi, dominantni u njegovoj poeziji bogatoj muzičkim, likovnim i psihološkim elementima, povremeno se smenjuju s patriotskim i revolucionarnim motivima. Bio je novator u pogledu jezika, stila i sadržaja. Poreklom iz stare, ali osiromašene plemićke porodice, pesnik buntovnog duha bio je često na udaru cenzora, a zbog stihova posvećenih slobodi prognan je iz prestonice na jug Rusije. Umro je u 38. godini od rana zadobijenih u dvoboju s jednim francuskim avanturistom, čemu su prethodile spletke najviših krugova ruskog društva. Dela: romani u stihovima ''Evgenije Onjegin'', ''Grof Nulin'', ''Kućica u Kolomni'', drame ''Boris Godunov'', ''Rusalka'', prozna dela ''Pikova dama'', ''Kapetanova kći'', ''Egipatske noći'', ''Pripovetke pokojnog Ivana Petroviča Belkina'', male tragedije u stihovima ''Gozba za vreme kuge'', ''Vitez-tvrdica'', ''Kameni gost'', ''Mocart i Salijeri'', poeme ''Cigani'', ''Poltava'', ''Bronzani konjanik'', ''Gavrilijada'', ''Ruslan i Ljudmila'', ''Kavkaski zarobljenik'', bajke u stihovima ''Bajka o caru Saltanu'', ''Bajka o ribaru i ribici'', ''Bajka o popu i sluzi njegovom Baldi''.

1801. Mirovnim sporazumom u Badahozu završen je šestogodišnji rat između Španije i Portugala. Portugalija je izgubila deo teritorije istočno od reke Gvadijane.

1861. Umro je italijanski državnik grof Kamilo Benso Kavur, prvi premijer ujedinjene Italije (1861). Jedan je od osnivača lista "Il risorđimento" (1847) u kojem se zalagao za ustavne reforme i oslobađanje Italije od austrijske dominacije.

1868. Rođen je engleski polarni istraživač, pomorski kapetan Robert Falkon Skot (Falcon Scott), šef ekspedicije koja je u januaru 1912. stigla na Južni pol, četiri sedmice posle norveškog istraživača Ruala Amundsena (Roald), koji je prvi izveo takav podvig. On i ostala četiri člana ekspedicije umrla su pri povratku i detalji tragičnog putovanja rekonstruisani su zahvaljujući njegovom dnevniku ''Skotova poslednja ekspedicija''. Izveštaj o prvoj britanskoj ekspediciji na Antartiku od 1901. do 1904.tokom koje je otkrio Zemlju Edvarda VII (Edward) - opisao je u knjizi ''Putovanje brodom 'Diskaveri'''.

1871. Nemačka je anektirala Alzas, nakon poraza Francuske u francusko-pruskom ratu.

1875.Rođen je nemački pisac Tomas Man (Thomas Mann), predstavnik psihološkog romana, najznačajniji nemački prozni stvaralac u 20. veku, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1929. Posle dolaska nacista na vlast u Nemačkoj 1933. emigrirao je u Švajcarsku, a 1939. u SAD. Stvarao je pod uticajem Johana Volfganga Getea (Johann Wolfgang Goethe), Artura Šopenhauera (Sćopenhauer), Fridriha Ničea (Friedrić Nietzsće) i velikih ruskih pisaca 19. veka i za njegovo delo je najkarakterističnija opreka između života i duha. Udružujući racionalizam s najtananijom senzibilnošću, utro je put intelektualno-filozofskoj, sintetičkoj prozi. Likovi u njegovim delima - po pravilu umetnici i intelektualci širokog obrazovanja i pronicljivog duha, precizni analitičari sopstvene ličnosti, okoline i duha epohe - kreću se između čežnje za trivijalnim i stvarnih vrednosti. Dela: romani ''Budenbrokovi'', ''Čarobni breg'', ''Kraljevsko visočanstvo'', ''Lota u Vajmaru'', ''Doktor Faustus'', ''Ispovesti varalice Feliksa Krula'', ''Izabranik'', tetralogija ''Josif i njegova braća'', pripovetke i novele ''Smrt u Veneciji'', ''Tonio Kreger'', ''Mario i mađioničar'', ''Zamenjene glave'', ''Zakon'', ''Prevarena'', eseji ''Duhovno plemstvo'', ''Staro i novo'', kulturno-filozofske i istorijske studije ''Fridrih i velika koalicija'', ''Razmatranja jednog nepolitičara''.

1901. Rođen je indonežanski državnik Ahmed Sukarno, prvi predsednik Indonezije, pod čijim je rukovodstvom zemlja stekla nezavisnost, jedan od lidera pokreta nesvrstanosti. Osnovao je 1927. Nacionalnu partiju Indonezije. Kolonijalne holandske vlasti uhapsile su ga 1929. zbog nacionalističke politike i zabranile partiju, koju je nastavio da vodi 1931. po izlasku s robije. Ponovo je uhapšen 1933. i bio interniran do japanske okupacije Indonezije u Drugom svetskom ratu 1942, posle čega je, u interesu nacionalnooslobodilačkog pokreta, bio lojalan japanskim vlastima. Postao je šef države posle proglašenja Indonežanske republike 1945. Holandija nije priznala tu vladu i uhapsila ga je krajem 1948, a na vlast se vratio posle potpisivanja indonežansko-holandskog sporazuma u junu 1949. Doživotnim predsednikom proglašen je 1963, ali je lišen svih funkcija 1967, dve godine posle vojnog udara generala Suharta.

1903. Rođen je jermenski kompozitor Aram Iljič Hačaturijan, autor blistave ''Igre sabalja'', čije je stvaralštvo zasnovano na jermenskoj narodnoj muzici. Njegovo delo krase bogata ritmika i raskošne instrumentalne boje. Dela: baleti ''Gajane'', ''Spartak'', koncerti za klavir, koncerti za violinu, simfonije, kamerna muzika.

1933. U Nju Džersiju je otvoren prvi auto bioskop, koji je mogao da primi 400 automobila.

1944. Savezničke snage u Drugom svetskom ratu iskrcale su se u Normandiji u najvećem desantu u istoriji, nazvanom "Dan D".

1948.Umro je franucuski hemičar i industrijalac Luj Limijer (Louis Lumiere), pionir svetske kinematografije, koji je s bratom Ogistom (Auguste) napravio prvu filmsku kameru i osnovao u Lionu fabriku za izradu fotografskog materijala. Braća su izumela postupak snimanja u prirodnim bojama i u pariskoj kafani ''Gran kafe'' priredila 28. decembra 1895. prvu filmsku predstavu u svetu (''Ulazak voza u stanicu'', ''Radnici izlaze iz fabrike'').

1949. Objavljena je knjiga Džordža Orvela "1984", vizija sveta kojim vlada Veliki Brat.

1954. Prenosom manifestacije "Festival cveća" iz Švajcarske počela je rad Evrovizija, televizijska mreža evropskih zemalja.

1956.Rođen je švedski teniser Bjorn Borj (Borg), petostruki pobednik turnira u Vimbldonu, najprestižnijeg teniskog ''gren slem'' takmičenja.

1961. Umro je švajcarski psihijatar Karl Gustav Jung, začetnik kompleksne psihologije u kojoj se razlikuju dva sloja podsvesnog - individualno i kolektivno ( "Psihološki tipovi", "Psihologija i religija", "Simbolika duha", "Studija o arhetipovima").

1967. Egipat je zatvorio Suecki kanal, dan posle izbijanja izraelsko-arapskog rata.

1968. Umro je američki senator Robert Frensis Kenedi (Francis Kennedy), na koga je dan ranije pucao palestinski terorista Sirhan Sirhan. Nepunih pet godina pre toga, takođe u atentatu, ubijen je Robertov stariji brat, predsednik SAD Džon Kenedi (John). Od 1951. radio je u Kriminalističkom uredu Ministarstva pravde, a 1954. postao je član Stalnog senatskog istražnog potkomiteta. Od 1961. do 1964. bio je ministar pravde, posle čega je u državi Njujork izabran za senatora.

1972. U eksploziji u rudniku uglja u Rodeziji je poginuo 431 rudar.

1981. U najtežoj nesreći u istoriji železnice poginulo je najmanje 800 ljudi kad je sedam vagona pretrpanog putničkog voza iskliznulo iz šina i palo u reku Kosi u državi Bihar u Indiji.

1982. Izrael je počeo invaziju Libana u nastojanju da istera pripadnike Palestinske oslobodilačke organizacije.

1984. U sukobu vojske i ekstremističkih Sika koji su se zabarikadirali u kompleks "Zlatnog hrama" u Amricaru, prema indijskim vojnim izvorima poginulo je najmanje 250 Sika i 47 vojnika. Pojedini mediji su objavili da je poginulo oko 1.000 ljudi.

1985. Izrael je posle trogodišnje okupacije povukao veći deo snaga iz Libana, ali je zadržao granični pojas unutar te zemlje.

1994. Srušio se kineski avion koji je leteo na unutrašnjoj liniji iz turističkog centra Sijan. Poginulo je svih 160 putnika i članova posade.

1995. U Južnoj Africi je ukinuta smrtna kazna.

2000. Ferenc Madl postao je novi predsednik Mađarske.

2001. Poslanik Liberalnog saveza Vesna Perović postala je predsednica Skupštine Crne Gore, kao prva žena u istoriji Crne Gore izabrana na tu funkciju.

2001. Francuskinja Mari Bremont, za koju se verovalo da je najstarija osoba na svetu, umrla je u snu u 115-oj godini života.

2002. Indijske snage bezbednosti ubile su Mohameda Rafika Lonea, vođu islamske pobunjeničke grupe Harkat-ul-Džehadi, koja se bori za pripajanje indijske provincije Kašmir Pakistanu.

2003. Žena, bombaš samoubica, usmrtila je sebe i još najmanje 17 ljudi, ulazeći u autobus u ruskoj republici Osetija, koja se graniči sa Čečenijom.

2003. UN i Kambodža potpisale su ugovor o formiranju specijalnog suda u kome će se suditi vođama koji su 70-tih godina izvršili genocid nad Crvenim Kmerima.

2004. Nemački kancelar Gerhard Šreder prisustvovao je svečanom obeležavanju 60-godišnjice iskrcavanja savezničkih snaga u Normandiji. To je prvi put da i Nemačka učestvuje na takvoj proslavi.

2006. Umro je fotograf Arnold Njuman poznat po portretima na kojima su likovi okruženi predmetima koji evociraju njihovu profesiju (Igor Stravinski za klavirom, Pablo Pikaso pokraj svog platna). Fotografisao je, pored ostalih, glumicu Merlin Monro američkog predsednika Ronalda Regana. Jedna od najpoznatijih mu je fotografija pronacističkog nemačkog industrijalca Alfreda Krupa.
Quote
30.05.2014, 17:25
Poruka: #7
Nije na vezi
Dogodili se u Juni
Dogodilo se na dan - 7. jun


1494 - Portugalija i Španija potpisale su sporazum u Tordesiljasu o podeli Novog sveta. Granicu je odredio papa Aleksandar VI da bi sprečio sukobe kolonijalnih sila. U 17. i 18. veku u borbu za kolonije umešali su se Englezi i Holanđani koji nisu poštovali papinu podelu.

1502 - Rođen Ugo Buonkompanjo, papa Grgur XIII od 1572. do 1585. Reformisao je Julijanski calendar (1582), koji je kasnije po njemu nazvan Gregorijanski.

1523 - Nakon pobede nad Dancima, Gustav Vasa proglašen je, kao Gustav I, kraljem Švedske. Time je ukinuta Kalmarska unija formirana 1397. između Švedske, Danske i Norveške.

1848. - Rođen je francuski slikar Pol Gogen (Paul Gauguin), jedan od najvećih slikara 19. veka, čiji je umetnički pogled izgrađen na protivstavu impresionističkom shvatanju. Slikarstvom je počeo da se bavi amaterski, a njegov postupak karakterišu pojednostavljeni oblici u čvrstoj konturi, široko tretirani planovi, bogata hromatska skala, jaki kontrasti boja, ukidanje perspektive. Tako nastala sintetička forma, mirna, robustna i monumentalna, natopljena je poezijom čiste čulnosti, a tema je najčesće egzotičan svet domorodaca tahićanskog ostrva Fatu-Iva, među kojima je dugo živeo. Bavio se i skulpturom. Snažno je uticao na razvoj ekspresionizma i formiranje fovizma. Najznačajnije slike je uradio tokom dva boravka na Tahitiju, gde je pobegao od civilizacije - 'Cheretanje', 'Dve devojke s Tahitija', 'Materinstvo', 'Beli konj', 'Plemkinja'... Na Tahitiju je otvoren muzej 'Pol Gogen'.

1848. - Umro je ruski književni kritičar i filozof Visarion Grigorjevič Belinski, osnivač ruske realističke estetike. Formulisao je teorijsku osnovu novog pravca u ruskoj književnosti nazvanog 'naturalna škola'. Nastojeći da kritici stvori filozofsku osnovu, proučavao je nemačku filozofiju. Književnost je posmatrao kao društvenu pojavu i razliku između nje i nauke video je u tome što pesnik 'misli u slikama' i, za razliku od naučnika, 'ne dokazuje istinu, već je pokazuje'. Žestoko se borio protiv vulgarnosociološkog pristupa i formulisao je sociološki akcentovane estetičke kriterijume na kojima su izgradili učenje Nikolaj Dobroljubov i Nikolaj Černiševski. Napisao je sjajne prikaze dela Aleksandra Puškina, Mihaila Ljermontova i Nikolaja Gogolja, a njegovo 'Pismo Gogolju' obrazac je preciznosti i oštrine kritičke misli. Dela: 'O ruskoj povesti i o povestima Gogolja', 'Književne maštarije', 'Junak naših dana', 'Pesme M. Ljermontova', 'Deoba poezije na rodove i vidove', 'Reč o kritici', 'Putovanja Čičikova ili Mrtve duše', 'I. A. Krilov', 'Dela Aleksandra Puškina'.

1861 - U američkom gradu Nju Orleansu izvedena je prva predstava striptiza.

1862 - SAD i Velika Britanija su potpisale sporazum o suzbijanju trgovine robljem.

1867. - Rođen je australijski pisac Henri Arčibald Larsen (Henry Arćibald), poznat kao Henri Arčibald Loson (Lawson), verni slikar australijskog kolorita. Putovao je kao mornar i rano počeo da piše pesme na proleterske teme. Dela: 'Kratke priče u prozi i stihu', 'Zemlja iz koje sam došao', 'Deca prašume', 'Kad sam bio kralj i druge priče', 'Zvezda Australije.

1882. - Rođen je srpski lekar Konstantin Pejičić, direktor Tekelijanuma, srpske škole u Budimpešti. Medicinu je završio i doktorirao u Pešti. Bio je aktivan u političkom i javnom životu Srba u Vojvodini i jedan je od prvih saradnika Letopisa Matice Srpske, a sarađivao je i u 'Serbskim novinama'. Bio je poštovalac Dositeja Obradovića i propagator njegovih ideja.

1896. - Rođen je mađarski državnik Imre Nađ (Nagy), premijer od 1953. do oktobra 1956, kad je u Mađarskoj izbila antikomunistička pobuna. Kao mobilisani austrougarski vojnik zarobljen je 1917. u Rusiji i potom je učcestvovao u borbama za učvršćenje sovjetske vlasti posle Oktobarske revolucije. Komunista je postao 1918. i po povratku u Mađarsku 1921. borio se protiv fašističkog režima Mikloša Hortija (Miklos Horthy). Uhapšen je 1927. i emigrirao je 1928. u Austriju, a 1930. u ŠSR. Krajem 1944. se vratio u otadžbinu s Crvenom armijom i kao predstavnik Komunističke partije Mađarske u Privremenoj vladi postao ministar poljoprivrede. Od 1945. do 1947. bio je ministar unutrašnjih poslova, posle čega je do 1953. obavljao više državnih i partijskih funkcija. Bavio se i naučnim radom iz oblasti poljoprivrede i agrarne politike i bio je član Mađarske akademije nauka. Kad su sovjetske trupe skršile pobunu - za koju je Moskva krivila Nađa - sklonio se u ambasadu Jugoslavije u Budimpešti, ali je kasnije izručen, posle čega mu je na tajnom montiranom procesu izrečena smrtna kazna i 1958. je obešen kao izdajnik.

1905 - Norveški parlament (Storting) doneo je odluku o raskidu unije sa Švedskom i srgnuo s prestola kralja Oskara I koji se protivio toj odluci. Za novog kralja izabran je danski princ Karl pod nazivom Hakon VII (Haakon).

1917. Rođen je američki filmski glumac, pevač i zabavljač Dino Pol Kročeti (Paul Crocetti), poznat kao Din Martin (Dean), koji je početnu slavu stekao u tandemu s komičarem Džerijem Luisom (Jerry Lewis), s kojim je snimio 18 filmova. Igrao je i u mnogim vesternima i kriminalističkim filmovima. Filmovi: 'Artisti i modeli', 'Holivud ili propast', 'Rio Bravo', 'Četvoro za Teksas'.

1920 - Rođen je francuski političar i publicista Žorž Marše, generalni sekretar Francuske Komunističke partije od 1972. do 1994. i, uz Enrika Berlinguera (KP Italije) i Santijaga Karilja (KP Španije), jedan od protagonista reformi u komunističkom pokretu u Zapadnoj Evropi početkom osamdesetih godina prošlog veka (evrokomunizam).

1921 - Otvoren je prvi parlament Severne Irske.

1928. - Rođen je američki filmski režiser Džejms Ajvori (James Ivory), koji je tokom većeg dela karijere snimao u Indiji, ostavši veran tematici vezanoj za tu zemlju i posle prelaska u Evropu. Filmovi: 'Kućevlasnik', 'Šekspir-Valah', 'Guru', 'Divlji', 'Kvartet', 'Vrelina i prašina'.

1929 - Ponovo je uspostavljena Papska država (Vatikan) u Rimu. Crkvena država prestala je da postoji 1870. kada je sa gradom Rimom inkorporirana u ujedinjenu Italiju.

1935 - Umro je srpski hemičar Sima Lozanić, prvi rektor Beogradskog univerziteta, član Srpske kraljevske akademije. Bio je minister privrede i spoljnih poslova u vladama Srbije 1894. i 1905. Izučavao je razne oblasti hemije, a najvažniji su njegovi radovi iz organske hemije i elektrosinteze.

1935 - Umro je ruski biolog Ivan Vladimirovič Mičurin, koji je metodom aklimatizacije uzgajio nove otporne vrste južnih biljaka (trešnja, kajsija, vinova loza) i na taj način proširio njihov areal prema severu.

1938. - Studenti Beogradskog univerziteta organizovali su akademiju posvećenu odbrani Čehoslovačke od Nemačke, pod parolom 'Vernost za vernost'. Prijavilo se oko 60.000 dobrovoljaca, ali oni nisu angažovani jer su Čehoslovačku njeni zapadni saveznici prepustili na milost i nemilost Trećem rajhu.

1939 - Kralj DŽordž VI i kraljica Elizabeta došli su u posetu SAD. To je bila prva poseta britanskog monarha ovoj zemlji.

1940. - Nemačka je u Drugom svetskom ratu okončala okupaciju Norveške.

1942. - Posle niza ogorčenih bitaka, u Drugom svetskom ratu je počeo završni nemački napad na Krim radi zauzimanja Kerča i Sevastopolja. Sovjetske snage su pružile žestok otpor neprijatelju neuporedivo nadmoćnijem u tenkovima i avionima, ali su posle mesec dana delom uništene, a delom evakuisane s poluostrva. Sevastopolj je pao posle 250 dana herojske odbrane.

1942. - Okončana je četvorodnevna bitka za pacifička ostrva Midvej, u kojoj su Amerikanci naneli prvi ozbiljan poraz Japancima u Drugom svetskom ratu.

1942. - U Jajincima je streljan srpski slikar jevrejskog porekla Bora Baruh, koji je zarobljen kao učesnik narodnooslobodilačke borbe u Drugom svetskom ratu. Izlagao je u Parizu, Londonu i Beogradu. Na njegovim slikama preovlađuju pejzaži Pariza i Beograda, mora, zatim mrtva priroda, portreti, kompozicije. U poslednjim godinama života slikao je motive iz rata i logora. Realističku koncepciju ostvarivao je toplom impresionističkom obradom.

1944. - Vrhovni štab Narodnooslobodilačke vojske i partizanskih odreda Jugoslavije stigao je u Drugom svetskom ratu na ostrvo Vis. Posle neuspelog nemačkog vazdušnog desanta na Drvar 25. maja 1944, deo Vrhovnog štaba prebačen je sovjetskim avionom u Bari, a zatim britanskim ratnim brodom na Vis.

1948. - Predsednik Čehoslovačke Eduard Beneš podneo je ostavku, ne želeći da potpiše novi ustav prema kojem je zemlja postala komunisticka država.

1971 - Sovjetski vasionski brod "Sojuz II" spojio se u zemljinoj orbiti sa svemirskom stanicom "Saljut".

1973 - Kancelar Zapadne Nemačke Vili Brant doputovao je u Izrael, u prvu posetu jednog zapadnonemačkog lidera ovoj zemlji.

1974 - U Ivanjici je puštena u rad prva zemaljska satelitska stanica u Jugoslaviji za međukontinentalne telefonske linije i TV programe.

1980 - Umro je Henri Miler, jedan od najpoznatijih američkih pisaca. Najpoznatija dela "Rakova obratnica" (1934) i "Jarčeva obratnica" (1939), dugo zabranjivane u SAD, objavio je u Parizu, gde je radio kao novinar.

1981 - Izraelski avioni su razorili irački nuklearni reaktor "Osirak" blizu Bagdada.

1988 - U Bangladešu je islam proglašen državnom religijom, a jake policijske snage stavljene su u stanje pripravnosti da bi sprečile proteste protivnika ove odluke.

1990 - Predstavnički dom američkog Kongresa izglasao je zabranu prodaje kompjutera i telekomunikacione opreme SSSR-u dok Moskva ne otpočne pregovore o nezavisnosti Litvanije.

1992 - Sedam dana nakon poslednjeg dogovora o prekidu vatre, borbe na bosansko-hercegovačkom ratištu su nastavljene. U Sarajevu su artiljerijski dueli trajali po dvadest sati.

1993 - U saobraćajnoj nesreći u Nemačkoj poginuo je jedan od vrhunskih svetskih košarkaša Dražen Petrović (28), koji je bio i jedan od najboljih hrvatskih košarkaša svih vremena i državni reprezentativac bivše Jugoslavije.

1996 - Vojna hunta Mjanmara (bivša Burma) donela je zakon kojim je onemogućila rad Nacionalne lige za demokratiju, glavne opozicione partije pod vođstvom Aung San Su Chi, dobitnice Nobelove nagrade za mir.

1998 - Jake policijske snage Republike Srbije rasturile su u Prištini proteste kosovskih Albanaca koji su 57. dan uzastopno protestovali protiv srpskih vlasti pod motom "Kosovo-najveći zatvor na svetu".

1999 - U Indoneziji su održani demokratski parlamentarni izbori, prvi put nakon 40 godina.

2000 - U Kolombu, glavnom gradu Šri Lanke poginule su 22 osobe, među kojima i jedan ministar, a oko 600 je ranjeno kada je bombaš-samoubica aktivirao eksploziv na proslavi Dana ratnih heroja u tom gradu.

2001 - Bivši argentinski predsednik Karlos Menem stavljen je u kućni pritvor, zbog navodne trgovine oružjem. Šest meseci kasnije ukinut mu je pritvor u nedostatku dokaza.

2005 - Umrla je En Benkroft, dobitnica Oskara i Tonija, čiju su karijeru obeležile uloge učiteljice Helen Keler u filmu "Čudotvorka" i zavodljive gospođe Robinson u "Diplomcu" filmskoj ikoni iz 1967. godine.

2006 - Američki bombarderi ubili su Abu Musaba al-Zarkavija lidera iračkog ogranka al-Kaide.

2008 - Umro je Dino Rizi jedan od najvećih italijanskih reditelja, u čijim su filmovima igrali poznati italijanski glumci, među kojima su Sofija Loren, Vitorio Gasman, Alberto Sordi.
Quote
30.05.2014, 17:27
Poruka: #8
Nije na vezi
Dogodili se u Juni
Dogodilo se na dan - 7. jun


1494 - Portugalija i Španija potpisale su sporazum u Tordesiljasu o podeli Novog sveta. Granicu je odredio papa Aleksandar VI da bi sprečio sukobe kolonijalnih sila. U 17. i 18. veku u borbu za kolonije umešali su se Englezi i Holanđani koji nisu poštovali papinu podelu.

1502 - Rođen Ugo Buonkompanjo, papa Grgur XIII od 1572. do 1585. Reformisao je Julijanski calendar (1582), koji je kasnije po njemu nazvan Gregorijanski.

1523 - Nakon pobede nad Dancima, Gustav Vasa proglašen je, kao Gustav I, kraljem Švedske. Time je ukinuta Kalmarska unija formirana 1397. između Švedske, Danske i Norveške.

1848. - Rođen je francuski slikar Pol Gogen (Paul Gauguin), jedan od najvećih slikara 19. veka, čiji je umetnički pogled izgrađen na protivstavu impresionističkom shvatanju. Slikarstvom je počeo da se bavi amaterski, a njegov postupak karakterišu pojednostavljeni oblici u čvrstoj konturi, široko tretirani planovi, bogata hromatska skala, jaki kontrasti boja, ukidanje perspektive. Tako nastala sintetička forma, mirna, robustna i monumentalna, natopljena je poezijom čiste čulnosti, a tema je najčesće egzotičan svet domorodaca tahićanskog ostrva Fatu-Iva, među kojima je dugo živeo. Bavio se i skulpturom. Snažno je uticao na razvoj ekspresionizma i formiranje fovizma. Najznačajnije slike je uradio tokom dva boravka na Tahitiju, gde je pobegao od civilizacije - 'Cheretanje', 'Dve devojke s Tahitija', 'Materinstvo', 'Beli konj', 'Plemkinja'... Na Tahitiju je otvoren muzej 'Pol Gogen'.

1848. - Umro je ruski književni kritičar i filozof Visarion Grigorjevič Belinski, osnivač ruske realističke estetike. Formulisao je teorijsku osnovu novog pravca u ruskoj književnosti nazvanog 'naturalna škola'. Nastojeći da kritici stvori filozofsku osnovu, proučavao je nemačku filozofiju. Književnost je posmatrao kao društvenu pojavu i razliku između nje i nauke video je u tome što pesnik 'misli u slikama' i, za razliku od naučnika, 'ne dokazuje istinu, već je pokazuje'. Žestoko se borio protiv vulgarnosociološkog pristupa i formulisao je sociološki akcentovane estetičke kriterijume na kojima su izgradili učenje Nikolaj Dobroljubov i Nikolaj Černiševski. Napisao je sjajne prikaze dela Aleksandra Puškina, Mihaila Ljermontova i Nikolaja Gogolja, a njegovo 'Pismo Gogolju' obrazac je preciznosti i oštrine kritičke misli. Dela: 'O ruskoj povesti i o povestima Gogolja', 'Književne maštarije', 'Junak naših dana', 'Pesme M. Ljermontova', 'Deoba poezije na rodove i vidove', 'Reč o kritici', 'Putovanja Čičikova ili Mrtve duše', 'I. A. Krilov', 'Dela Aleksandra Puškina'.

1861 - U američkom gradu Nju Orleansu izvedena je prva predstava striptiza.

1862 - SAD i Velika Britanija su potpisale sporazum o suzbijanju trgovine robljem.

1867. - Rođen je australijski pisac Henri Arčibald Larsen (Henry Arćibald), poznat kao Henri Arčibald Loson (Lawson), verni slikar australijskog kolorita. Putovao je kao mornar i rano počeo da piše pesme na proleterske teme. Dela: 'Kratke priče u prozi i stihu', 'Zemlja iz koje sam došao', 'Deca prašume', 'Kad sam bio kralj i druge priče', 'Zvezda Australije.

1882. - Rođen je srpski lekar Konstantin Pejičić, direktor Tekelijanuma, srpske škole u Budimpešti. Medicinu je završio i doktorirao u Pešti. Bio je aktivan u političkom i javnom životu Srba u Vojvodini i jedan je od prvih saradnika Letopisa Matice Srpske, a sarađivao je i u 'Serbskim novinama'. Bio je poštovalac Dositeja Obradovića i propagator njegovih ideja.

1896. - Rođen je mađarski državnik Imre Nađ (Nagy), premijer od 1953. do oktobra 1956, kad je u Mađarskoj izbila antikomunistička pobuna. Kao mobilisani austrougarski vojnik zarobljen je 1917. u Rusiji i potom je učcestvovao u borbama za učvršćenje sovjetske vlasti posle Oktobarske revolucije. Komunista je postao 1918. i po povratku u Mađarsku 1921. borio se protiv fašističkog režima Mikloša Hortija (Miklos Horthy). Uhapšen je 1927. i emigrirao je 1928. u Austriju, a 1930. u ŠSR. Krajem 1944. se vratio u otadžbinu s Crvenom armijom i kao predstavnik Komunističke partije Mađarske u Privremenoj vladi postao ministar poljoprivrede. Od 1945. do 1947. bio je ministar unutrašnjih poslova, posle čega je do 1953. obavljao više državnih i partijskih funkcija. Bavio se i naučnim radom iz oblasti poljoprivrede i agrarne politike i bio je član Mađarske akademije nauka. Kad su sovjetske trupe skršile pobunu - za koju je Moskva krivila Nađa - sklonio se u ambasadu Jugoslavije u Budimpešti, ali je kasnije izručen, posle čega mu je na tajnom montiranom procesu izrečena smrtna kazna i 1958. je obešen kao izdajnik.

1905 - Norveški parlament (Storting) doneo je odluku o raskidu unije sa Švedskom i srgnuo s prestola kralja Oskara I koji se protivio toj odluci. Za novog kralja izabran je danski princ Karl pod nazivom Hakon VII (Haakon).

1917. Rođen je američki filmski glumac, pevač i zabavljač Dino Pol Kročeti (Paul Crocetti), poznat kao Din Martin (Dean), koji je početnu slavu stekao u tandemu s komičarem Džerijem Luisom (Jerry Lewis), s kojim je snimio 18 filmova. Igrao je i u mnogim vesternima i kriminalističkim filmovima. Filmovi: 'Artisti i modeli', 'Holivud ili propast', 'Rio Bravo', 'Četvoro za Teksas'.

1920 - Rođen je francuski političar i publicista Žorž Marše, generalni sekretar Francuske Komunističke partije od 1972. do 1994. i, uz Enrika Berlinguera (KP Italije) i Santijaga Karilja (KP Španije), jedan od protagonista reformi u komunističkom pokretu u Zapadnoj Evropi početkom osamdesetih godina prošlog veka (evrokomunizam).

1921 - Otvoren je prvi parlament Severne Irske.

1928. - Rođen je američki filmski režiser Džejms Ajvori (James Ivory), koji je tokom većeg dela karijere snimao u Indiji, ostavši veran tematici vezanoj za tu zemlju i posle prelaska u Evropu. Filmovi: 'Kućevlasnik', 'Šekspir-Valah', 'Guru', 'Divlji', 'Kvartet', 'Vrelina i prašina'.

1929 - Ponovo je uspostavljena Papska država (Vatikan) u Rimu. Crkvena država prestala je da postoji 1870. kada je sa gradom Rimom inkorporirana u ujedinjenu Italiju.

1935 - Umro je srpski hemičar Sima Lozanić, prvi rektor Beogradskog univerziteta, član Srpske kraljevske akademije. Bio je minister privrede i spoljnih poslova u vladama Srbije 1894. i 1905. Izučavao je razne oblasti hemije, a najvažniji su njegovi radovi iz organske hemije i elektrosinteze.

1935 - Umro je ruski biolog Ivan Vladimirovič Mičurin, koji je metodom aklimatizacije uzgajio nove otporne vrste južnih biljaka (trešnja, kajsija, vinova loza) i na taj način proširio njihov areal prema severu.

1938. - Studenti Beogradskog univerziteta organizovali su akademiju posvećenu odbrani Čehoslovačke od Nemačke, pod parolom 'Vernost za vernost'. Prijavilo se oko 60.000 dobrovoljaca, ali oni nisu angažovani jer su Čehoslovačku njeni zapadni saveznici prepustili na milost i nemilost Trećem rajhu.

1939 - Kralj DŽordž VI i kraljica Elizabeta došli su u posetu SAD. To je bila prva poseta britanskog monarha ovoj zemlji.

1940. - Nemačka je u Drugom svetskom ratu okončala okupaciju Norveške.

1942. - Posle niza ogorčenih bitaka, u Drugom svetskom ratu je počeo završni nemački napad na Krim radi zauzimanja Kerča i Sevastopolja. Sovjetske snage su pružile žestok otpor neprijatelju neuporedivo nadmoćnijem u tenkovima i avionima, ali su posle mesec dana delom uništene, a delom evakuisane s poluostrva. Sevastopolj je pao posle 250 dana herojske odbrane.

1942. - Okončana je četvorodnevna bitka za pacifička ostrva Midvej, u kojoj su Amerikanci naneli prvi ozbiljan poraz Japancima u Drugom svetskom ratu.

1942. - U Jajincima je streljan srpski slikar jevrejskog porekla Bora Baruh, koji je zarobljen kao učesnik narodnooslobodilačke borbe u Drugom svetskom ratu. Izlagao je u Parizu, Londonu i Beogradu. Na njegovim slikama preovlađuju pejzaži Pariza i Beograda, mora, zatim mrtva priroda, portreti, kompozicije. U poslednjim godinama života slikao je motive iz rata i logora. Realističku koncepciju ostvarivao je toplom impresionističkom obradom.

1944. - Vrhovni štab Narodnooslobodilačke vojske i partizanskih odreda Jugoslavije stigao je u Drugom svetskom ratu na ostrvo Vis. Posle neuspelog nemačkog vazdušnog desanta na Drvar 25. maja 1944, deo Vrhovnog štaba prebačen je sovjetskim avionom u Bari, a zatim britanskim ratnim brodom na Vis.

1948. - Predsednik Čehoslovačke Eduard Beneš podneo je ostavku, ne želeći da potpiše novi ustav prema kojem je zemlja postala komunisticka država.

1971 - Sovjetski vasionski brod "Sojuz II" spojio se u zemljinoj orbiti sa svemirskom stanicom "Saljut".

1973 - Kancelar Zapadne Nemačke Vili Brant doputovao je u Izrael, u prvu posetu jednog zapadnonemačkog lidera ovoj zemlji.

1974 - U Ivanjici je puštena u rad prva zemaljska satelitska stanica u Jugoslaviji za međukontinentalne telefonske linije i TV programe.

1980 - Umro je Henri Miler, jedan od najpoznatijih američkih pisaca. Najpoznatija dela "Rakova obratnica" (1934) i "Jarčeva obratnica" (1939), dugo zabranjivane u SAD, objavio je u Parizu, gde je radio kao novinar.

1981 - Izraelski avioni su razorili irački nuklearni reaktor "Osirak" blizu Bagdada.

1988 - U Bangladešu je islam proglašen državnom religijom, a jake policijske snage stavljene su u stanje pripravnosti da bi sprečile proteste protivnika ove odluke.

1990 - Predstavnički dom američkog Kongresa izglasao je zabranu prodaje kompjutera i telekomunikacione opreme SSSR-u dok Moskva ne otpočne pregovore o nezavisnosti Litvanije.

1992 - Sedam dana nakon poslednjeg dogovora o prekidu vatre, borbe na bosansko-hercegovačkom ratištu su nastavljene. U Sarajevu su artiljerijski dueli trajali po dvadest sati.

1993 - U saobraćajnoj nesreći u Nemačkoj poginuo je jedan od vrhunskih svetskih košarkaša Dražen Petrović (28), koji je bio i jedan od najboljih hrvatskih košarkaša svih vremena i državni reprezentativac bivše Jugoslavije.

1996 - Vojna hunta Mjanmara (bivša Burma) donela je zakon kojim je onemogućila rad Nacionalne lige za demokratiju, glavne opozicione partije pod vođstvom Aung San Su Chi, dobitnice Nobelove nagrade za mir.

1998 - Jake policijske snage Republike Srbije rasturile su u Prištini proteste kosovskih Albanaca koji su 57. dan uzastopno protestovali protiv srpskih vlasti pod motom "Kosovo-najveći zatvor na svetu".

1999 - U Indoneziji su održani demokratski parlamentarni izbori, prvi put nakon 40 godina.

2000 - U Kolombu, glavnom gradu Šri Lanke poginule su 22 osobe, među kojima i jedan ministar, a oko 600 je ranjeno kada je bombaš-samoubica aktivirao eksploziv na proslavi Dana ratnih heroja u tom gradu.

2001 - Bivši argentinski predsednik Karlos Menem stavljen je u kućni pritvor, zbog navodne trgovine oružjem. Šest meseci kasnije ukinut mu je pritvor u nedostatku dokaza.

2005 - Umrla je En Benkroft, dobitnica Oskara i Tonija, čiju su karijeru obeležile uloge učiteljice Helen Keler u filmu "Čudotvorka" i zavodljive gospođe Robinson u "Diplomcu" filmskoj ikoni iz 1967. godine.

2006 - Američki bombarderi ubili su Abu Musaba al-Zarkavija lidera iračkog ogranka al-Kaide.

2008 - Umro je Dino Rizi jedan od najvećih italijanskih reditelja, u čijim su filmovima igrali poznati italijanski glumci, među kojima su Sofija Loren, Vitorio Gasman, Alberto Sordi.
Quote
30.05.2014, 17:38
Poruka: #9
Nije na vezi
Dogodili se u Juni
Dogodilo se na dan, 8. jun


632. U Medini umro Abul Kasim Muhamed, osnivač islama, monoteističke religije zasnovane na "Kuranu". Sproveo političko i versko ujedinjenje Arapa i time stvorio osnovu za njihovu vojno-političku i kulturnu ekspanziju prema Istoku i prema Zapadu.

1695. Umro holandski astronom, matematičar i teorijski fizičar Kristijan Hajgens. 1655 otkrio Saturnov prsten i jedan njegov satelit, objasnio način prostiranja svetlosti i konstruisao časovnik s klatnom.

1809. Umro engleski političar i pisac Tomas Pejn, autor dela "Zdrav razum" i "Američka kriza", u kojima je podržao "Deklaraciju o nezavisnosti" američkih kolonija.

1810. Rođen nemački kompozitor Robert Šuman, jedan od najznačajnijih i najuticajnijih predstavnika muzičkog romantizma.

1869. Rođen američki arhitekta Frenk Lojd Rajt. Prvi u SAD upotrebio armirani beton i industrijski građevinski materijal. Konstruisao dosta građevina, uključujući Gugenhajmov muzej u Njujorku i hotel "Imperijal" u Tokiju.

1871. Austrougarski car Franc Jozef I objavio odluku o ukidanju Vojne krajine, koja je sprovedena 1873. Krajina predstavljala austrijski granični pojas prema Turskoj posle uspostavljanja dvojne Austro-Ugarske monarhije, a kada je uvedena opšta vojna obaveza izgubila vojni značaj.

1876. Umrla francuska književnica Žorž Sand, preteča feminizma, autor sentimentalnih, socijalnih i seoskih romana i priča. Ostavila obimnu prepisku i memoare.

1883. Francuska uspostavila potpunu kontrolu nad Tunisom, svojim protektoratom od 1881. Tunis stekao nezavisnost 1956.

1916 - Rođen je engleski biohemičar Frensis Henri Kompton Krik (Francis Henry Compton Crick), dobitik Nobelove nagrade za medicinu 1962. Razjasnio je strukturu i oblik molekula dezoksiribonukleinskih kiselina i njihovu ulogu u prenošenju naslednih osobina.

1921 - Rođen je indonežanski general i diktator Suharto. Uz pomoć vojske 1967. je postao premijer preuzevši ingerencije i šefa države Ahmeda Sukarna. Od 1968. je predšednik Indonezije do 1998. kada je pod pritiskom studentskih demonstracija i nemira bio prinuđen da podnese ostavku.

1929 - Margaret Bondfild (Bondfield) je postavljena za ministra rada, prva žena član vlade u britanskoj istoriji.

1940 - Nemačke krstarice "Šarnhorst" i "Gnajsenau" su u Drugom svetskom ratu potopile britanski nosač aviona "Glorijus" i razarače "Ardent" i "Akasta". Poginulo je više od 1.500 ljudi.

1941 - Britanske snage i jedinice Slobodne Francuske su u Drugom svetskom ratu izvršile invaziju Sirije da bi sprečile osnivanje baza Sila osovine.

1942 - Japanske podmornice su u Drugom svetskom ratu bombardovale najveći australijski grad Sidnej.

1943 - Umro je srpski matematičar Mihajlo Petrović (Mika Alas), osnivač beogradske matematičke škole, profesor Univerziteta u Beogradu i član Srpske kraljevske akademije.

1946 - Umro je nemački pisac Gerhart Hauptman (Hauptmann), dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1912. ("Tkači", "Pred zoru", "Luda u Hristu Emanuel Kvint", "Dabrovo krzno", "Ifigenija u Delfima").

1965 - Armija SAD u Južnom Vijetnamu je dobila ovlašćenje da preduzima ofanzivne operacije.

1986 - Uprkos optužbama da je kao nacistički oficir u Drugom svetskom ratu odgovoran za zločine u Jugoslaviji i Grčkoj, bivši generalni sekretar UN Kurt Valdhajm (Waldheim) izabran je za predsednika Austrije. Bojkotovao ga je gotovo ceo svet.

1993 - U svom pariskom stanu ubijen je Rene Buske (Bousquet), šef francuske policije za vreme nacističke okupacije zemlje u Drugom svetskom ratu.

1995 - Grupa američkih marinaca uspešno je okončala akciju spašavanja kapetana Skota O'Grejdija (Scott O'Grady), čiji je avion F-16 šest dana ranije u severozapadnoj Bosni oborila vojska bosanskih Srba.

1998 - Umro je nigerijski general Sani Abača (Abaća), a vlast je preuzeo general Abdulsalam Abubakar, deveti vojni šef države u istoriji Nigerije.

2001 - Briselski sud proglasio je krivim i zatražio doživotnu robiju za četiri osobe, među kojima dve opatice, zbog zločina pocinjenih u Ruandi. Savet ministara Ruande saopštio je krajem 2000. da je u toj zemlji 1994. ubijeno više od milion ljudi.

2001 - U jednoj školi u Ikedi (Japan) mentalni bolesnik usmrtio je nožem osam učenika, a 15 nastavnika i učenika ranio. To je najveće masovno ubistvo u toj zemlji od 1995. kada je od trovanja gasom u podzemnoj železnici u Tokiju 1995. umrlo 12, a hiljade osetilo poledice trovanja.

2004 - Predsednik Kine Hu Đintao doputovao je u posetu Poljskoj. To je prva poseta nekog šefa kineske države Varšavi posle 55 godina.

2006 - Francuskinja Rafaela le Guvelo (Raphaela le Gouvello) je prva osoba koja je prešla Indijski okean na dasci. Ona je provela 60 dana na specijalno dizajniranoj dasci, dugačkoj sedam metara.

2009 - Danci su se na referendumu izjasnili za promenu ustava koja će omogućiti da ženski naslednici krune imaju ista prava kao i muški nas lednici za dolazak na tron.

2010 - U predgrađu Zagreba ranjen je odbegli pripadnik zemunskog klana Sretko Kalinić. Na njega je pucao Miloš Simović, pripadnik istog klana. Oni su u odsustvu osuđeni na višedecenijske kazne zatvora zbog učešća u ubistvu premijera Srbije Zorana Đinđića. Kalinića su hrvatske vlasti izručile Srbije, a Simović je uhapšen u pokušaju da ilegalno pređe iz Hrvatske u Srbiju.
Quote
30.05.2014, 17:38
Poruka: #10
Nije na vezi
Dogodili se u Juni
Dogodilo se na dan, 9. jun


68. Rimski car Neron izvršio samoubistvo pošto ga je Senat proglasio neprijateljem naroda i osudio na smrt.

1357. U Pragu, na Vltavi, počela gradnja kamenog mosta koji je dobio naziv Karlov most po imenu tadašnjeg imperatora nemačko-rimskog carstva i češkog kralja Karla IV. Prema predanju, datum početka gradnje odredili astrolozi.

1462. Poslednji bosanski kralj Stjepan Tomašević, uzdajući se u pomoć hrišćanske koalicije, otkazao danak turskom sultanu Mehmedu II i priznao vrhovnu vlast ugarskog kralja Matije I Korvina. Turci 1463. osvojili Bosnu i pogubili Stjepana.

1672. Rođen Petar I Aleksejevič Romanov, Petar Veliki, ruski car od 1682. do 1725, reformator ruske države i društva. Osnovao Akademiju nauka, pokrenuo prve novine, pomagao razvoj privrede otvarajući rudnike i manufakture, organizovao državnu upravu i Rusiju podelio na gubernije. Na ušću Neve 1703. podigao novu prestonicu, Sankt Peterburg.

1781. Rođen engleski inženjer i pronalazač Džordž Stivenson, konstruktor lokomotiva. U Njukaslu 1823. osnovao prvu fabriku lokomotiva, a njegova lokomotiva na pruzi Stokton-Darlington 1825. vukla prvi putnički voz na svetu.

1815. Završen Bečki kongres koji je zasedao od septembra 1814, kada su ga sazvale velike sile da bi otklonile posledice Francuske revolucije i Napoleonovih ratova u evropskim zemljama. Predstavnik Srba u Beču, prota Mateja Nenadović, pokušao preko ruskog cara Aleksandra I da zainteresuje Bečki kongres za srpsko pitanje, ali zbog protivljenja Austrije i Engleske nije uspeo.

1870. Umro engleski pisac Čarls Džon Hafem Dikens, rodonačelnik socijalnog romana, jedan od najznačajnijih i najčitanijih engleskih pisaca.
1874. Umro indijanski vojskovođa Kočiz, poglavica apačkog plemena Čirikahua, vođa Indijanaca u borbama s belim naseljenicima i američkom vojskom na jugozapadu SAD.

1875. Na brdu Gradac kod Nevesinja izbio jedan od prvih većih sukoba Hercegovaca s Turcima u Bosansko-hercegovačkom ustanku. Ustanak nazvan "Nevesinjska puška" brzo se širio i za mesec dana zahvatio i Bosansku krajinu.

1892. Rodjen američki kompozitor Kol Porter, autor popularnih šlagera, muzičkih komedija i brodvejskih mjuzikla koji su preneti i na film.

1898. Potpisan sporazum kojim je Kina ustupila Velikoj Britaniji Hong Kong na period od 99 godina. Hong Kong vraćen Kini 1. jula 1997.

1914. U Beogradu je svečano otkriven spomenik srpskom prosvetitelju Dositeju Obradoviću, rad vajara Rudolfa Valdeca. Spomenik je postavljen na ulaz u Kalemegdan, a posle Prvog svetskog rata je prenet u park na Studentskom trgu.

1923. U Bugarskoj je državnim udarom oborena vlada premijera Aleksandra Stamboliskog, lidera Zemljoradničkog narodnog saveza Bugarske. Nekoliko dana potom, Stamboliski i njegovi saradnici su ubijeni.

1928. Engleski mikrobiolog Aleksandar Fleming pronašao je penicilin. Njegovo otkriće primenjeno je tek 10 godina kasnije, kada su ga Hauard Flori i Ernst Čejn primenili kao prvi antibiotik. Fleming, Flori i Čejn su 1954. podelili Nobelovu nagradu za medicinu.

1945. Predsedništvo Antifašističkog veća narodnog oslobođenja Jugoslavije (AVNOJ) donelo je Zakon o konfiskaciji imovine i izvršenju konfiskacije, na osnovu kojeg je država preuzela imovinu Trećeg rajha i državljana Jugoslavije koji su sarađivali sa okupatorom.

1945. Jugoslavija je s Velikom Britanijom i SAD postigla sporazum kojim je Julijska krajina podeljena na dve okupacione zone - "A" i "B". Prva je potpala pod savezničku, druga pod jugoslovensku vojnu upravu.

1972. Američki bombarderi su napali Hanoj i Hajfong. To je bilo najžešće bombardovanje Severnog Vijetnama od početka Vijetnamskog rata.

1991. Od erupcije vulkana na planini Pinatubo na Filipinima poginulo je oko 100 ljudi, a 250.000 je ostalo bez domova.

1995. Kolumbijska policija je uhapsila vođu kartela Kali, Hilberta Rodrigesa Orehuelu, šefa najveće svetske narko-bande.

1999. Predstavnici Vojske Jugoslavije i NATO potpisali su u Kumanovu Vojno-tehnički sporazum o povlačenju jugoslovenske vojske i policije s Kosova. Time je okončan vazduhoplovni napad NATO na SRJ, a na Kosovu su, na osnovu rezolucije Saveta bezbednosti UN 1244, raspoređene međunarodne snage, među kojima je najveći broj vojnika iz zemalja članica NATO. S povlačenjem vojske i policije, sa Kosova su počeli masovno da odlaze Srbi i Crnogorci.

1999. Po izveštajima državnih medija, više od 2.000 ljudi je poginulo, a oko 5.000 ranjeno u napadu NATO na SR Jugoslaviju, koji je počeo 24. marta. Teško su oštećeni infrastruktura, privredni i drugi objekti.

2000. Savet bezbednosti UN produžio je mandat mirovnim snagama UN na Kosovu, iako je SR Jugoslavija zahtevala da se te snage povuku.

2000. Umro je američki vajar Džordž Sigal jedan od najpoznatijih predstavnika pop-arta.

2003. Papa Jovan Pavle II je petodnevnim boravkom u Hrvatskoj okončao svoju stotu posetu nekoj zemlji.

2004. Oslobođena je kandidatkinja za Nobelovu nagradu za mir, Lejla Zana iz Turske koja je deset godina bila u zatvoru zbog povezanosti s kurdskim pobunjenicima.

2010. Umrla je ruska balerina Marina Semenova, legendarna klasična plesačica iz sovjetskog doba.
Quote


Skoči na Forum:

Boemi | Kontakt | Povratak na Vrh | Lite (Arhivski) Oblik


Powered By smboemi.com Boemi Forum, © 2008-2017Boemi Forum.

Sva prava zadrzana Boemi Forum