Korisnik(a) pregleda ovu temu: 1 Gost(a)

18566 views

Dogodili se u Maju

08.04.2014, 19:20
Poruka: #11
Nije na vezi
Dogodili se u Maju
Dogodilo se na dan - 11. maj


330. Rimski car Konstantin I Veliki proglasio grčki grad Vizant za novu prestonicu Rimskog carstva. Grad, koji je po njemu nazvan Konstantinopolj, Turci osvojili 1453. i kao Istanbul bio prestonica Otomanskog carstva do 1923.

483. Rođen vizantijski car Justinijan I Veliki. Tokom vladavine, od 527, nastojao da obnovi jedinstvo Rimskog carstva, sa sedištem u Carigradu. Zaslužan za kodifikaciju rimskog prava.

1330. - Konstantinopolj (Istanbul) postaje prestonica istočnog dela Rimskog carstva.

1686. Umro nemački fizičar i izumitelj Oto fon Gerike. Prvi demonstrirao vakuum, izumeo vazdušnu pumpu, vazdušnu vagu i barometar.

1742. - Umro je Frančesko Stradivari, koji se zajedno sa svojim ocem smatra najvećim italijanskim majstorom za izradu violina i drugih gudačkih instrumenata.

1745. Francuske trupe pobedile Britance u bici kod Fontenoa i preuzele Holandiju od Austrije.

1751. - Otvorena je prva bolnica u SAD ("Pennsylvania Hospital").

1778. Umro engleski državnik Vilijam Pit Stariji, jedan od pokretača Sedmogodišnjeg rata, posle kog je Britanija postala kolonijalna sila.

1812. - U engleskim balskim salama prvi put je izveden valcer.

1824. Britanske snage preuzele Rangun, u Burmi.

1850. - U San Francisku je otpočela izgradnja prve zgrade od cigle.

1867. Londonskim ugovorom garantovane samostalnost i neutralnost Luksemburškog Vojvodstva.

1888. Rođen američki kompozitor Irving Berlin. Proslavio se kao autor zabavne muzike, a njegova pesma White Christmas ubraja se u bestselere tržišta ploča u SAD.

1896. - Rođen je srpski kompozitor Josip Štolcer, poznat kao Josip Slavenski, profesor Muzičke akademije u Beogradu, koji je, težeći oblikovanju nacionalnog izraza, spojio muzički folklor pojedinih balkanskih naroda s modernom evropskom muzičkom tehnikom. Dela: "Balkanofinija" za orkestar, "Simfonija Orijenta", za hor i orkestar, "Pesme moje majke" za glas i gudački kvartet, četiri gudačka kvarteta, violinski koncert, horovi, sonata za violinu i klavir.

1904. Rođen španski nadrealistički slikar Salvador Dali, jedan od najvećih slikara XX veka. Radio i kao kostimograf i scenograf u filmovima "Andalužanski pas" i "Zlatno doba", španskog režisera Luisa Bunjuela.

1916. - Predstavljena je Ajnštanova teorija relativiteta.

1925. - Umro je srpski slikar Stevan Todorović, član Srpske kraljevske akademije. Slikarstvo je učio u Beču i Minhenu. Počeo je kao romantičar s istančanim osećanjem za kolorit, a završio kao predstavnik hladnog akademizma. Izradio je oko 300 portreta savremenika, uključujući Kornelija Stankovića, Đuru Daničića, Vladana Đorđevića i kraljicu Nataliju.

1931. Propast najveće austrijske banke Kredit-Anstalt označila početak finasijskog kolapsa centralne Evrope.

1940. - Potpisan je jugoslovensko-sovjetski trgovinski ugovor. U strahu od italijanskih pretnji, Jugoslavija je tražila 200 aviona, tešku artiljeriju, tenkove i benzin. Šef sovjetske diplomatije, Vjačeslav Molotov, uslovio je isporuke uspostavljanjem diplomatskih odnosa, što je ostvareno 25. juna 1940.

1943. - Izbeglička jugoslovenska vlada u Londonu je u Drugom svetskom ratu, na insistiranje britanske vlade, zatražila od četničkog komandanta Draže Mihajlovića da prekine saradnju s okupatorima i uspostavi dobre odnose s partizanima.

1949. - U Njujorku je prodata prva polaroid kamera za 89.95 dolara.

1949. - Izrael je postao 59. članica UN.

1949. - Sijam menja ime u Tajland.

1967. - U SAD je priključen 100.000.000-ti telefonski broj.

1968. U nastojanju da okonča žestoke sukobe studenata s policijom, premijer Francuske Žorž Pompidu prihvatio neke studentske zahteve.

1973. Uspostavljeni diplomatski odnosi Savezne Republike Nemačke i Demokratske Republike Nemačke i okončano razdoblje nepriznavanja DR Nemačke kao suverene države.

1981. - Umro je Bob Marli, rege pevač, u 36. godini života od raka na plućima i mozgu.

1987. Premijer Indije Radživ Gandi stavio Pendžab pod federalnu kontrolu zbog pobune Siika.

1988. U Moskvi umro britanski novinar i dvostruki agent Harold Adrijan Rasel, Kim Filbi, jedan od najuspešnijih špijuna u sovjetskoj obaveštajnoj službi.

1992. Zbog umešanosti jugoslovenske vojske u sukobe u Bosni i Hercegovini, ministri inostranih poslova Evropske zajednice odlučili da povuku ambasadore iz Beograda i tražili suspenziju članstva Jugoslavije u OEBS-u.

1992. - Umro je srpski glumac Jovan Milićević, koji je život posvetio pozorištu i umro u njemu tokom susreta "Joakim Vujić" u Kruševcu. Isticao se dramskim temperamentom, prodornom ekspresijom i naglašenom sposobnošću preobražavanja. Upamćen je po produbljenim kreacijama Tomasa Mora, Ričarda III, Prometeja, Hamleta, Mitje u "Braći Karamazovima", Verenika u "Krvavim svadbama".

1994. - FK Inter iz Milana osvojio je 23. Kup UEFA.

1996. Američki putnički avion DC9 srušio se u močvaru Everglejds, na Floridi, ubrzo po poletanju sa aerodroma u Majamiju. Poginulo svih 110 putnika i članova posade.

1997. Superkompjuter kompanije IMB Duboko plavo pobedio svetskog šampiona u šahu, ruskog velemajstora Garija Kasparova, u meču od šest partija.

2000. Indija dočekala svog milijarditog stanovnika. U državnoj bolnici Safdarjang, u Nju Delhiju, rođena devojčica.

2002. Umro Džo Bonano, poznat kao Džo Banana, jedan od osnivača mafije u SAD. Nikada nije osuđivan, iako je desetinama godina bio na čelu pet porodica koje su se bavile organizovanim kriminalom.

2003. Potpredsednik Demokratske partije socijalista Filip Vujanović izabran za predsednika Crne Gore.

2004. U 93. godini umro Fil Gerš, jedan od najpoznatijih holivudskih agenata. Decenijama zastupao vodeće holivudske zvezde, uključujući Hemfrija Bogarta, Dejvida Nivena i Džejmsa Mejsona.

2006. Umro je Flojd Paterson, nekadašnji svetski šampion u teškoj kategoriji, koji je 1956. u 21. godini nokautirao Arčija Mura i tako postao najmlađi bokser koji je ikada stekao tu titulu.
Quote
08.04.2014, 19:31
Poruka: #12
Nije na vezi
Dogodili se u Maju
Dogodilo se na dan - 12. maj


- Danas je praznik Sveti Vasilije Ostroški. Sveti Vasilije Ostroški rođen je u Popovom selu u Hercegovini od prostih i blagorodnih roditelja. Od malena je bio ispunjen ljubavlju prema veri i Crkvi a, kada je odrastao, otišao je u trebinjski manastir Uspenije Bogorodice i tu se zamonašio. Kao monah, ubrzo se pročuo zbog ozbiljnog i strogog podvižničkog života, a docnije je izabran i posvećen za episkopa zahumskog i skenderijskog. Kao arhijerej je živeo u manastiru Tvrdošu i odatle utvrđivao u pravoslavlju svoje vernike čuvajući ih od turskih svireposti i latinskog lukavstva. Kada su Turci razorili Tvrdoš, Vasilije se preselio u manastir Ostrog, gde je nastavio svoj život. Umro je u 16. veku, a njegove čudotvorne i celebne mošti i njegov grob čuvaju se do današnjeg dana. U njihovu moć isceljenja i utehe veruju i pritiču im i hrišćani i muslimani. U Ostrogu se svake godine na Trojice održava veliki narodni sabor.

1607. Engleski avanturista Džejms Smit osnovao je prvo englesko naselje na tlu Severne Amerike, koje je kasnije po njemu dobilo ime Džejmstaun.

1733. - Marija Terezija, austrijska carica, u Pragu je krunisana i za kraljicu Češke.

1777. - New York Gazette objavio je prvu reklamu za sladoled.

1792. - Patentiran je toalet koji sam ispušta vodu posle upotrebe.

1820. Rođena je engleska medicinska sestra Florens Najtingejl (Florence Nightingale), utemeljivač profesije medicinskih sestara, čiji se rođendan obeležava kao međunarodni Dan medicinskih sestara. U Krimskom ratu polovinom 19. veka organizovala je bolnice pri britanskom ekspedicionom korpusu i znatno je reformisala sanitetsku službu i negu ranjenika i bolesnika. Zahvaljujući tome, smrtnost u britanskim poljskim bolnicama smanjena je sa 40 odsto na dva odsto. Otvorila je prvu školu za medicinske sestre, a njene učenice su posle Prvog svetskog rata - u kojem su lečile srpske vojnike - pomogle osnivanje takve škole u Beogradu, iz koje je prva generacija medicinskih sestara izašla 1924.

1842. Rođen je francuski kompozitor Žil Emil Frederik Masne (Jules Emile Frederic Mašenet), profesor Konzervatorijuma u Parizu, čija sentimentalna dela izražavaju francusku građansku romantiku. Komponovao je više od 20 opera, uglavnom s lirskom tematikom, u kojima je dočarao osećajne heroine i lirsko-patetične muške tenorske likove. Dela: opere 'Manon', 'Verter', 'Don Kihot', 'Tais', baletska muzika, oratorijumi, kantate, solo pesme.

1871. Umro je francuski kompozitor Danijel Fransoa Espri Ober (Daniel Francois Esprit Auber), autor opera u kojima se smenjuju govorne i pevačke deonice. Dela: opere 'Fra Diavolo', 'Crni Domino', 'Bludni sin', 'Nema iz Portičija'.

1884. Umro je češki kompozitor, dirigent i pijanista Bedžih Smetana (Bedrić), začetnik i najznačajniji predstavnik češkog muzičkog nacionalizma. Inspirisao se narodnim legendama, istorijom i folklorom. Dela: opere 'Prodana nevesta', 'Dalibor', 'Libuša', 'Poljubac', ciklus simfonijskih poema 'Moja domovina', gudački kvartet 'Iz moga života', klavirske i kamerne kompozicije.

1888. Velika Britanija je uspostavila protektorat nad Severnim Borneom i Brunejom.

1904. Rođen je čileanski pesnik Pablo Neruda. Bio je učesnik Španskog građanskog rata, nakon kojeg se posvetio idealima socijalne pravde. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1971. ("Suton", "Dvadeset ljubavnih i jedna očajna pesma", "Španija u srcu".

1918. Rođen je američki inženjer Džulijus Rozenberg, koji je sa suprugom Etel, 1953. kao prvi civil u SAD, osuđen na smrt i pogubljen zbog špijunaže, uprkos kampanji širom sveta da im bude pošteđen život.

1925. Vrhovni Sovjet SSSR-a usvojio je prvi sovjetski ustav.

1925. - Uzbekistan i Kirgistan postaju autonomne republike unutar Sovjetskog Saveza.

1926. - U Petrogradu je premijerno izvedena Prva simfonija Dmitrija Šostakoviča.

1926. Maršal Jozef Pilsudski izvršio je državni udar i uspostavio je vojnu diktaturu u Poljskoj.

1928. - Musolini ukida prava žena u Italiji.

1935. Umro je poljski diktator maršal Jozef Klemens Pilsudski, prvi predsednik Poljske od 1918. do 1922. i inicijator rata protiv sovjetske Rusije 1920. i 1921. Na današnji dan 1926. uspostavio je vojnu diktaturu i vlast je držao do smrti.

1937. Engleski kralj Džordž VI krunisan je u Vestminsterskoj opatiji u Londonu. Ceremoniju je prenosila televizija BBC, prvi put uživo.

1942. - Ruske snage okupiraju Krakov, gde ostaju do 23. avgusta 1943. godine.

1943. Predajom nemačkog generala fon Arnima u Tunisu završene su borbe u severnoj Africi u Drugom svetskom ratu.

1947. Posle godinu dana snimanja prikazana je 'Slavica', prvi jugoslovenski igrani film posle Drugog svetskog rata. Režiser i scenarista bio je Vjekoslav Afrić, snimatelj Žorž Skrigin, a tumači glavnih uloga Irena Kolesar, Marjan Lovrić i Ljubiša Jovanović.

1949. Zvanično je ukinuta sovjetska blokada Zapadnog Berlina, započeta krajem juna 1948, pošto su i zapadni saveznici i ŠSR shvatili besmislenost beskompromisnog suprotstavljanja.

1949. - U SAD je stigla prva žena ambasador. Bila je to S. V. L. Pandit iz Indije.

1952. - Charlton Playground preimenovan je u Bronks.

1957. Umro je američki filmski režiser i glumac austrijskog porekla Erih fon Štrohajm (Erić von Stroheim), protagonista snažnog naturalističko-senzualnog stila u kinematografiji, jedan od najvećih režisera u doba nemog filma. Bio je izrazito snažna umetnička priroda i nije dopuštao kompromise, što ga je onemogućilo da u američkoj krajnje komercijalizovanoj filmskoj industriji ostvari većinu zamisli, pa je često morao da glumi u tuđim, katkad i umetnički neuspelim filmovima. U Francuskoj je na samrti odlikovan Legijom časti. Filmovi: režija - 'Slepi muževi', 'Lude žene', 'Pohlepa', 'Svadbeni marš', 'Kraljica Keli', gluma - 'Velika iluzija', 'Nestali iz Sent-Ažila', 'Bulevar sumraka'.

1959. - Elizabet Tejlor, američka glumica, udala se po četvrti put. Ovog puta njen muž postao je Edi Fišer.

1965. Zapadna Nemačka je uspostavila diplomatske odnose sa Izraelom, a arapske zemlje su prekinule odnose sa vladom u Bonu.

1967. Umro je engleski pisac Džon Mejsfild (John Masefield), koji je u poeziji često slikao grube i sirove vidove života, pri čemu je kao kontrast još jače isticana idiličnost njegovih stihova. Pisao je i drame u rimovanom dvostihu, ali one imaju samo književno-istorijsku vrednost. Dela: pesme 'Balade s mora', 'Soneti', 'Večno milosrđe', 'Polja zelenkada', 'Lis Rejnard', drame 'Veliki petak', 'Kralj Filip'.

1969. U Velikoj Britaniji je starosna granica izbornog prava snižena s 21 na 18 godina.

1976. - Bajern iz Minhena osvaja 21. Evropski kup u fudbalu.

1982. - U Portugalu je jedan španski sveštenik sprečen u pokušaju atentata na papu Jovana Pavla II.

1988. Svetska zdravstvena organizacija objavila je da u svetu ima više od 34.000 obolelih od side.

1992. Skupština srpskog naroda u Bosni i Hercegovini je na zasedanju u Banjaluci donela odluku o formiranju Vojske Republike Srpske i osnivanju novinske agencije SRNA; nemoćni da spreče širenje sukoba u Bosni, posmatrači EZ napustili su Sarajevo.

1994. Palestinska policija je stigla na Zapadnu obalu u okviru priprema da od Izraela preuzme grad Jerihon, sedište palestinske autonomije u toj oblasti.

1994. Umro je škotski političar Džon Smit (John Smith), lider britanske Laburističke partije, pod čijim je vođstvom stranka, posle 15 godina u opoziciji, znatno ojačala. To je njegovom nasledniku Toniju Bleru (Tony Blair) obezbedilo 'odskočnu dasku' za povratak laburista na vlast 1997.

1995. Vlasnici "Rokfeler centra" u Njujorku, iza kojih je stajao japanski kapital, objavili su bankrot.

1997. Predsednik Rusije Boris Jeljcin i čečenski vođa Aslan Mashadov potpisali su sporazum o obustavi neprijateljstava.

1997. - Susie Maroney iz Australije preplivala je destinaciju od Kube do Floride.

2001. Umro je popularni pevač Peri Komo čiji je opušteni vokalni stil šest decenija vladao scenom, sa baladama kao što su "Uhvati zvezdu padalicu" i "Nemoguće".

2002. Bivši predsednik SAD Džimi Karter (Jimmy Carter) doputovao je u Havana u privatnu posetu, kao američki političar najvišeg profila otkad je 1959. Fidel Kastro revolucijom preuzeo vlast na Kubi.

2003. U terorističkom napadu kamionom punim eksploziva dvojice čečenskih islamskih bombaša-samoubica na zgradu sedišta lokalne vlasti i Federalne službe bezbednosti u mestu Znamenskoje na severu Čečenije poginulo je najmanje 59 ljudi.

2003. U više koordiniranih samoubilačkih bombaških napada na stambene četvrti za strance u glavnom gradu Saudijske Arabije Rijadu, za koje je odgovornost preuzela islamistička teroristička organizacija Al Kaida, ubijeno je 34 ljudi, uključujući najmanje sedam Amerikanaca.

2003. Iranski predsednik Mohamad Katami doputovao je u Liban i on je prvi iranski lider koji je posetio Liban od islamske revolucije 1979. godine.

2005. Umrla je švedska džez pevačica i glumica Monika Ceterlund koja je 60-ih godina prošlog veka pevala sa legendardnim pijanistom Bilom Evansom. Ona je izgorela u požaru koji je izbio u njenom stanu.

2006. U eksploziji gasovoda u Lagosu, glavnom gradu Nigerije, poginulo je oko 200 osoba.

2008. U Varšavi je umrla Irena Sendler, koja je tokom Drugog svetskog rata postala simbol nesebične pomoći Jevrejima u jeku holokausta. Ona je iz Varšavskog geta spasila sigurne smrti najmanje 2.500 jevrejske dece.

2008. U snažnom zemljotresu jačine 7,8 stepeni Rihterove skale koji je pogodio jugozapadnu kinesku oblast Sečuan poginulo je ili nestalo više od 87.000 ljudi, među kojima i 5.335 đaka.

2009. Ivan Džon Demjanjuk, optužen za nacističke ratne zločine deportovan je iz SAD u Nemačku, gde je osuđen na pet godina zatvora, zbog učešća u ubistvu evropskih Jevreja u koncentracionom logoru Treblinaka-Sobibor.

2010. U Australiji je uhapšen Dragan Vasiljković, poznatiji kao kapetan Dragan, osumnjičen za ratne zločine u Hrvatskoj 1992. I 1993. godine. Uhapšen je posle 43 dana skrivanja zbog odluke Vrhovnog suda Australije da on može biti izručen Hrvatskoj.
Quote
08.04.2014, 19:32
Poruka: #13
Nije na vezi
Dogodili se u Maju
Dogodilo se na dan - 13. maj


1619 - Po nalogu princa Morisa od Nasaua pod optužbom za religioznu subverziju pogubljen je holandski državnik Johan fan Oldenbarnevelt, osnivač moderne holandske države.

1717 - U Beču je rođena austrijska carica, češka i mađarska kraljica Marija Terezija, naslednica Karla VI od 1740, jedna od najznačajnijih ličnosti dinastije Habsburga.

1787 - Prvi brodovi sa robijašima krenuli su iz Engleske prema novoj koloniji Australiji koja je tada Engleskoj služila kao kažnjenička kolonija.

1792 - Rođen je italijanski sveštenik Đovani Mastai Fereti, od 1846. papa Pije IX. Za vreme njegovog pontifikata, najdužeg u istoriji rimokatoličke crkve (31 godina i 236 dana), prestala je da postoji Crkvena država (1870). Najveći njen deo ušao je u sastav Kraljevine Sardinije, dok je papska država svedena na nekadašnji Patrimonij.

1795 - Rođen je slovački filolog i istoričar Pavel Jozef Šafarik, jedan od osnivača slavistike. Bio je direktor srpske gimnazije u Novom Sadu od 1819. do 1833. ("Srpska čitanka").

1798 - Rođen je slikar Konstantin Danil, jedan od najvećih srpskih slikara 19. veka, predstavnik srpskog bidermajera.

1830 - Osnovana je Republika Ekvador, a za prvog predsednika izabran je Huan Hoze Flores.

1840 - Rođen je francuski pisac Alfons Dode autor trilogije o zgodama Tartarena Taraskonca, remek dela francuske humorističke proze. Veliki uspeh donela mu je zbirka pripovedaka "Pisma iz mog mlina".

1846 - Kongres SAD je formalno objavio rat Meksiku, mada su borbe u Kaliforniji započele nekoliko dana ranije.

1848 - U Sremskim Karlovcima je počelo zasedanje "Majske skupštine" na kojoj su delegati 175 crkvenih opština iz Vojvodine i Srbije izabrali Josifa Rajačića za patrijarha, a pukovnika Stevana Šupljikca za vojvodu. Skupština je 15. maja proglasila Srpsko Vojvodstvo, ali austrijska i mađarska vlada nisu priznali srpsku autonomiju.

1851 - Rođen je srpski pisac i lekar Laza Lazarević ("Prvi put s ocem na jutrenje", "Sve će to narod pozlatiti", "Na bunaru", "Školska ikona", "On zna sve", "U dobri čas hajduci", "Verter").

1862 - Rođen je srpski pisac Janko Veselinović, autor romana "Hajduk Stanko" sa tematikom iz Prvog srpskog ustanka i pripovedaka i romana iz seoskog života ("Slike iz seoskog života", "Seljanka").

1881 - Rođen je Dimitrije Tucović, vođa socijalističkog pokreta u Srbiji. Bio je jedan od organizatora prve Balkanske socijaledmokratske konferencije (1910), a na kongresu Internacionale u Kopenhagenu (1910) odlučno se suprotstavio imperijalističkoj politici zvanične Austrije. Objavio je oko 600 radova u domaćim i stranim listovima. Poginuo je 20. novembra 1914. u Kolubarskoj bici ("Zakonsko osiguranje radnika", "Zakon o radnjama i socijalna demokratija").

1882 - Rođen je francuski slikar Žorž Brak koji je s Pablom Pikasom 1905. osnovao kubistički pokret.

1887 - U Beogradu je osnovana Provizorna opservatorija Velike škole. Osnivanjem Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije 1947. Opservatorija je postala njegov sastavni deo.

1888 - U Brazilu je ukinuto ropstvo.

1914 - Rođen je američki bokser DŽoe Luis prvak sveta u teškoj kategoriji od 1937. do 1949, kada se povukao.

1930 - Umro je norveški polarni istraživac i diplomata Fritjof Nansen, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1922. Kao visoki komesar Društva naroda rukovodio je repatrijacijom ratnih zarobljenika nakon Prvog svetskog rata.

1931 - Umro je srpski kompozitor i horovođa Josif Marinković, član Srpske kraljevske akademije. Njegove solo pesme i mnoge horske kompozicije uz pratnju klavira poseban su doprinos srpskoj muzici. Bio je dirigent beogradskog pevačkog društva "Obilić".

1949 - Prvi britanski mlazni avion "Kanbera" izvršio je prvi probni let.

1961 - Umro je američki filmski glumac Gari Kuper, dobitnik Oskara za filmove "Narednik Jork" i "Tačno u podne".

1968 - U Parizu su počeli zvanični pregovori predstavnika Severnog Vijetnama i SAD o okončanju rata u Vijetnamu.

1981 - Na trgu Svetog Petra u Rimu u atentatu je ranjen papa Jovan Pavle II. Atentator Mehmed Ali Agdža je uhapšen. Pušten je iz zatvora nakon 20 godina i u junu 2000. predat Turskoj.

1990 - U Zagrebu na stadionu u Maksimiru na fudbalskoj utakmici zagrebačkog "Dinama" i beogradske "Crvene zvezde" dogodio se krvavi obračun navijača ova dva kluba.

1994 - Ministri inostranih poslova SAD, EU i Rusije postigli su u Ženevi saglasnost o zajedničkoj strategiji u rešavanju bosanskog konflikta.

1999 - Peru i Ekvador su potpisali dokument o razgraničenju, okončavši posle šest decenija spor zbog kojeg su te zemlje tri puta ratovale.

1999. U 97. godini umro Džin Sarazen, jedan od četiri igrača golfa koji su osvojili četiri glavna profesionalna kupa u golfu.

2000. U Novom Sadu ubijen Boško Perošević, predsednik
Izvršnog veća Vojvodine i član Glavnog odbora Socijalističke partije Srbije.

2005 - Na prvoj međunarodnoj donatorskoj konferenciji za obnovu i očuvanje kulturnog nasleđa na Kosovu, održanoj u Parizu u organizaciji UNESKO-a, prikupljeno je deset miliona dolara.

2007 - Na takmičenju za pesmu Evrovizije u Helsinkiju pobedila je predstavnica Srbije Marija Šerifović sa pesmom "Molitva".
Quote
08.04.2014, 19:34
Poruka: #14
Nije na vezi
Dogodili se u Maju
Dogodilo se na dan - 14. maj


1316 - Rođen je Karlo IV Luksemburški, kralj Češke od 1346, rimsko-nemački car od 1355. U Pragu je osnovao prvi univerzitet u srednjoj Evropi (1348).

1610 - Verski fanatik ubio je u Parizu francuskog kralja Anrija IV (Henri) prvog monarha iz dinastije Burbona.

1643 - Na francuski presto došao je četvorogodišnji Luj XIV (Louis) nakon smrti oca Luja XIII. Regentkinja je bila njegova majka Ana Austrijska, ali je stvarnu vlast imao kardinal Mazaren. Francuski kralj Luj XIV, poznat kao "kralj Sunce", došao je na presto. Maksimalno je ojačao francuski apsolutizam, vodio mnoge ratove da bi obezbedio francusku hegemoniju u Evropi (npr. rat za Špansko nasleđe), sagradio Versaj i bio mecena mnogih književnika i umetnika.

1787. - U Filadelfiji su se okupili delegati radi izrade američkog ustava.

1796 - Engleski lekar Edvard Džener (Edward Jenner) uspešno je vakcinisao protiv velikih boginja jednog osmogodišnjeg dečaka i označio početak moderne imunologije.

1811 - Paragvaj je proglasio nezavisnost od Španije.

1878. - Prvi put je prodat vazelin, registrovan kao zaštitni znak za petrolejski žele.

1900 - U Parizu su otvorene druge moderne Olimpijske igre, na kojima su prvi put učestvovale žene.

1904. - Olimpijada je prvi put održana u SAD-u, u Sent Luisu.

1908. - Izveden je prvi putnički let avionom.

1912 - Umro je švedski pisac Avgust Strindberg (August Strindberg), jedan od najznačajnijih i najuticajnijih dramskih pisaca 20. veka ("Gospođica Julija", "Otac").

1932. - U Njujorku je održana parada pod nazivom "Mi hoćemo pivo". U to vreme je u SAD-u bila sprovedena prohibicija, tj. zabrana proizvodnje, prodaje i upotrebe alkohola, koja će biti ukinuta tek 1933.

1932. - Umro je srpski političar, ekonomista, diplomata, istoričar i pisac, Čedomilj Mijatović, član Srpske kraljevske akademije, utemeljivač Narodne banke Srbije, profesor ekonomije na Velikoj školi u Beogradu. Između 1873. i 1889. bio je više puta ministar inostranih poslova i ministar finansija. Kao šef srpske diplomatije, potpisao je s Austrougarskom 1881. Tajnu konvenciju, a kao ministar finansija uveo je dinar kao novčanu jedinicu Srbije i metarski sistem mera. Odlučujuće je doprineo izgradnji železnica u Srbiji i uključivanju Srbije u svetske finansijske tokove. Prvi je u Srbiji počeo sistematski da izučava privrednu istoriju. Posle pada dinastije Obrenović 1903, napustio je Srbiju i otišao u London, gde je živeo do smrti 1932.

1940 - Tokom pregovora o predaji holandske vojske u Drugom svetskom ratu, nemački bombarderi razorili su dve trećine Roterdama. Poginulo je oko 1.000 ljudi, a 80.000 je ostalo bez kuća.

1944. - Generali Rommel, Speidel i Von Stlpnagel neuspešno su pokušali da izvedu atentat na Hitlera.

1948 - Proglašena je država Izrael, osam casova pre okončanja britanskog mandata u Palestini. Prvi predsednik nove države postao je Haim Vajcman (Chaim Weizmann), a premijer David Ben Gurion.

1955 - U Varšavi je potpisan ugovor o osnivanju Varšavskog pakta. Ugovor su potpisale Albanija, Bugarska, Mađarska, Nemačka Demokratska Republika, Poljska, Rumunija, SSSR i Čehoslovačka.
1963. - Kuvajt postaje 111. članica OUN.

1968 - Komunistička vlada u Čehoslovačkoj na čelu sa Aleksandrom Dubčekom (Alexander Dubcek) objavila je početak širokih ruštvenih reformi, poznatih kao "Praško proleće". Reforme su prekinute već u avgustu, ulaskom sovjetskih trupa u Prag.

1969. - Abortus i kontracepcija legalizovani su u Kanadi.

1973 - Lansirana je prva američka vasionska laboratorija "Skajlab I"

1986. - Institut za ratna dokumenta objavljuje kompletan dnevnik Ane Frank.

1989 - Vođa peronista Karlos Menem (Carlos) postao je predsednik Argentine, pobedivši na izborima kandidata vladajuće Radikalne partije Eduarda Angelosa (Angeloz).

1991 - Samoubistvo je izvršila Đang Ching (Jiang Qing), udovica kineskog lidera Mao Cedunga (Zedong), jedan od vođa "Kulturne revolucije" (1966-1976).

1992 - Glavnoj ulici u Beogradu, ulici Maršala Tita, posle 47 godina promenjen je naziv u Ulicu srpskih vladara. Naziv je kasnije promenjen u kralja Milana.

1998 - Umro je američki pevač i filmski glumac Frenk Sinatra (Frank), koji je svetsku slavu stekao nizom muzičkih hitova kao što su "Stranci u noći" i "Njujork, Njujork". Dobitnik je Oskara za ulogu u filmu "Odavde do večnosti".

1999 - U vazdušnim udarima NATO-a na SR Jugoslaviju pogođena je kolona izbeglica kod sela Koriša na Kosovu. Poginulo je 87 osoba,
među kojima je najveći broj dece.

2001 - Savet NATO-a odobrio je povratak jugoslovenske vojske i policije u sektor B Zone kopnene bezbednosti na administrativnoj granici između Kosova i Srbije, počev od 24. maja.

2001 - Lider koalicije desnog centra Silvio Berluskoni (Berlusconi) pobedio je na parlamentarnim izborima u Italiji i potom formirao 59. italijansku vladu od 1945.

2002 - Na donatorskoj konferenciji u Njujorku, koju su pokrenule UN za prikupljanje pomoći za obnovu Srebrenice, koja je tokom rata u BiH bila enklava pod zaštitom UN, obećano 5,2 miliona dolara za obnovu tog grada.

2003 - Irački zvaničnici su saopštili da je iz masovnih grobnica u toj zemlji otkopano više od 2.200 tela, žrtava režima Sadama Huseina.

2003 - Posle blizu 40 godina planiranja i debata, počeli su podzemni radovi na zaštiti Venecije od tonjenja.
Quote
08.04.2014, 19:34
Poruka: #15
Nije na vezi
Dogodili se u Maju
Dogodilo se na dan - 15. maj


1536 - Engleski sud je proglasio krivim za preljubu i incest Anu Bolen (Anne Boleyn), drugu ženu kralja Henrija VIII (Henry), i njenog brata lorda Rošfora (Rocheford) i osudio ih na smrt.

1571 - Tatari su osvojili i zapalili Moskvu.

1767 - Đenova je prodala Francuskoj ostrvo Korziku.

1773 - Rođen je austrijski državnik knez Klemens Meternih (Metternich) najuticajnija ličnost u Evropi tokom gotovo 40 godina, koliko je bio na mestu ministra inostranih poslova i kancelara Austrije (1809-48). Smatra se oličenjem apsolutističkog režima. Sa ruskim carem Aleksandrom I osnovao je Svetu alijansu čiji je osnovni cilj bio gušenje nacionalnih pokreta u Evropi.

1796 - Trupe Napoleona Bonaparte ušle su u Milano.

1847 - U Italiji je umro irski političar Danijel O'Konel, zvan Osloboditelj (O'Connell). Kao član britanskog parlamenta uspeo je da prisili britansku vladu da prihvati zakon o emancipaciji katolika (1829). Smatra se jednim od najboljih govornika 19. veka.

1848 - U Beču je izbio ustanak protiv apsolutističkog režima koji je primorao vladu da povuče oktroisani ustav donet 25. aprila i da raspiše izbore.

1859 - Rođen je francuski fizičar Pjer Kiri (Pierre Curie). Proučavao je magnetizam i radioaktivnost, a sa suprugom Marijom (Marie) otkrio je 1898. polonijum i radijum. Nobelovu nagradu za fiziku 1903. supružnici Kiri podelili su sa Antoan-Anrijem Bekerelom (Antoine-Henri Becquerel).

1886 - Umrla je američka književnica Emili Dikinson (Emily Dickinson). Njene pesme otkrivene su i izdate nakon njene smrti, a tek u 20. veku postala je jedna od najvećih američkih pesnikinja.

1891 - Rođen je ruski pisac Mihail Afanasjevič Bulgakov, autor romana "Bela garda", pretočenog u dramu "Dani turbina" koja je s velikim uspehom igrana u teatru MHAT. Poznat je po satiričnim i groteskno-fantastičnim pripovetkama, i po romanu "Majstor i Margarita".

1914 - Umro je srpski istoričar i književni kritičar Jovan Skerlić, profesor Beogradskog univerziteta, član Srpske kraljevske akademije. Svojim književnim i javnim radom značajno je uticao na kulturni i politički život u Srbiji na početku 20. veka ("Istorija srpske književnosti").

1918 - Prva avionska pošta u svetu krenula je između Njujorka, Filadelfije i Vašingtona.

1923 - Velika Britanija priznala je Transjordan pod emirom Abdulahom (Abdullah) kao nezavisnu državu.

1940 - U SAD su počele da se prodaju prve najlon čarape.

1940 - Kapitulirala je holandska vojska u Drugom svetskom ratu.

1943 - Raspuštena je Komunistička internacionala (Kominterna).

1945 - Nemačke trupe napustile su Jugoslaviju u Drugom svetskom ratu. U četvorogodišnjem ratu poginulo je 1.706.000 ljudi, a zemlja je porušena i opustošena.

1948 - Novostvorenu državu Izrael su napali egipatski avioni, a sa severa i istoka libanske i jordanske trupe.

1955 - U Beču je potpisan Austrijski državni ugovor kojim je okončana desetogodišnja saveznička okupacija, a Austrija postala nezavisna republika u granicama od 1. januara 1938.

1957 - Velika Britanija je izvršila prvu probu hidrogenske bombe u centralnom Pacifiku.

1987 - Umrla je američka filmska glumica Rita Hejvort (Hayworth) holivudski seks simbol četrdesetih godina 20. veka ("Samo anđeli imaju krila", "Đilda", "Dama pod sumnjom").

1989 - Sovjetski predsednik Mihail Sergejevič Gorbačov objavio je u Pekingu kraj kinesko-sovjetskih raskola.

1991 - Edit Kreson (Edith Creshon) postala je prva žena premijer Francuske.

1992 - Hiljade pristalica opozicije u Azerbejdžanu zauzelo je u Bakuu zgradu parlamenta i predsedničku palatu. Narednog dana s vlasti je zbačen predsednik Ajaz Mutalibov koji je potom izbegao u Moskvu.

1992 - Tokom povlačenja Jugoslovenske narodne armije (JNA) iz Bosne, u Tuzli je napadnut vojni konvoj. Poginulo je 49 vojnika.

1996 - Desničarski lider Atal Bihari Vadžpaji (Vajpayee) je postao premijer Indije, pošto je njegova Baratija Džanata partija na parlamentarnim izborima osvojila relativnu većinu. To je bilo prvi put da hindu nacionalista dobije mesto premijera.

1996 - Skupština SR Jugoslavije smenila je guvernera Narodne banke Jugoslavije Dragoslava Avramovića, tvorca privredne reforme koja je početkom 1994. zemlju izvukla iz hiperinflacije. Avramović je prethodnog dana u svom ekspozeu u Skupštini optužio vladu SR Jugoslavije da blokira pregovore sa međunarodnim finansijskim
organizacijama i time gura zemlju u propast.

1999 - Italija je dobila novog predsednika Karla Azelja Ćampija (Carlo Azeglio Ciampi).

2001 - Šef UNMIK-a Hans Hekerup potpisao je u Prištini "Ustavni okvir za samoupravu na Kosovu" i pored protivljenja Srba sa Kosova, koji su smatrali da taj najviši pravni akt pokrajine nije u skladu s rezolucijom UN o njenom budućem statusu.

2002 - Narodna banka Jugoslavije saopštila da je dinar postao konvertibilan u svim tekućim transakcijama sa inostranstvom, po prvi put od 1946, kada je bivša Jugoslavija postala član MMF.

2003 - Haški tribunal za ratne zločine počinjene u Ruandi osudio je na doživotnu robiju bivšeg ministra informacija Eliezera Nijitegeka (Eliezer Niyitegeka) a bivšeg gradonačelnika Lorenta Semanzu na 25 godina zatvora, zbog učešća u genocidu 1994. godine.

2009 - Beogradski radio B92 obeležio je 20 godina rada. Radio i televizija B92 emituju program na celoj teritoriji Srbije, a ta medijska kuća bavi se i izdavaštvom, organizovanjem kulturnih događaja i humanitarnim radom.
Quote
08.04.2014, 19:35
Poruka: #16
Nije na vezi
Dogodili se u Maju
Dogodilo se na dan - 16. maj

1532 - Španski osvajač Fransisko Pizaro iskrcao se sa malom grupom vojnika na severnu obalu Perua. Savladavši otpor Indijanaca, Španija je 1572. osvojila Peru i držala ga u svom posedu do 1824.

1703 - Umro je francuski pisac Šarl Pero autor čuvene zbirke bajki "Vilinske priče", u kojoj su i "Mačak u čizmama", "Crvenkapa" i "Uspavana lepotica".

1770 - U Versaju su se venčali francuski prestolonaslednik Luj (kasnije Luj XVI) i Marija Antoaneta, kćerka austrijske carice Marije Terezije. Nakon Francuske revolucije 1789. osuđeni su na smrt i pogubljeni na giljotini 1793.

1812 - Turska i Rusija potpisale su ugovor o miru u Bukureš tukojim su za srpske ustanike predviđeni opšta amnestija i pregovori sa turskim vlastima o autonomiji Srbije.

1881 - U okolini Berlina pušten je u saobraćaj prvi električni tramvaj.

1898 - Rođen je srpski pesnik, putopisac i diplomata Rastko Petrović. Pripadao je prvoj generaciji srpskih modernista, a njegova zbirka pesama "Otkrovenje" smatra se jednim od najznačajnijih dela srpske poezije između dva svetska rata.
Književnik i diplomata Rastko Petrović rođen je 1898. godine u Beogradu. Pesnik, romansijer i putopisac, Rastko Petrović pripada generaciji najoriginalnijih i najznačajnijih srpskih pisaca posle Prvog svetskog rata. Školovao se u Beogradu i Parizu, gde je posle albanske golgote, završio prava. Po povratku u Beograd, stupio je u diplomatsku službu. Bio je ataše za kulturu u Rimu i diplomatski predstavnik u Vašingtonu, gde je i umro. Njegovi posmrtni ostaci preneti su u otadžbinu 1986. godine. Petrović je pripadao prvoj generaciji srpskih modernista između dva rata i bio sinonim za temperamentnu i nekonvencionalnu literaturu. Prve pesme objavio je 1917. u "Zabavniku", koji je izlazio na Krfu. Sledili su roman inspirisan slovenskom mitologijom "Burleska Gospodina Peruna Boga Groma" i zbirka stihova "Otkrovenje", koju kritičari ubrajaju među najznačajnija poetska dela između dva rata. Pisao je i putopise sa putovanja po Africi i Americi, a njegov posthumno objavljen roman "Dan šesti," potresno je svedočanstvo o Prvom svetskom ratu. Proznim delom "Ljudi govore" nagovestio je tehniku kolokvijalnog, dokumentarnog pripovedanja, koju će kasnije razviti mnogi evropski autori. Petrović se uspešno bavio i likovnom kritikom. Umro je 1949. godine.

1898 - Rođena je književnica Desanka Maksimović, jedna od najpopularnijih srpskih pesnikinja ("Pesnik i zavičaj", "Tražim pomilovanje", "Nemam više vremena", "Slovo o ljubavi"). U Brankovini je Desanka provela detinjstvo i učila prve razrede osnovne škole. Gimnaziju je završila u Valjevu, a 1923. je došla na studije u Beograd. Jednu školsku godinu provela je u Parizu kao stipendista francuske vlade. Zatim je, do penzionisanja 1953. godine, bila profesor gimnazije. Prve pesme Desanke Maksimović štampane su 1920. u časopisu "Misao", a njenu prvu knjigu pesama objavio je tada poznati beogradski knjižar i izdavač Svetislav Cvijanović. U narednih pet decenija objavila je više od 30 zbirki pesama, romane, putopise, knjige za decu, kao i prepeve sa slovenačkog, ruskog i bugarskog jezika. Desankine pesme prevedene su na više svetskih jezika. Književna kritika posebno ističe, uz prvu zbirku "Pesme" i njene poetske knjige: "Vrt detinjstva", "Zeleni vitez", "Gozba na livadi", "Nove pesme", "Pesnik i zavičaj", "Otadžbino, tu sam", "Miris zemlje", "Tražim pomilovanje" i "Nemam više vremena". Celinom svog delovanja Desanka Maksimović je obeležila i obogatila noviji period naše književnosti i kulture. Njeno delo ovenčano je značajnim književnim nagradama i priznanjima. Umrla je 1993. godine.

1905. - Rođen Henri Fonda, američki filmski i pozorišni glumac, dobitnik Oskara

1916 - Potpisan je ugovor o trojnoj anglo-francusko-ruskoj kontroli Palestine radi podele bliskoistočnih teritorija Otomanskog carstva.

1917 - U Jonskom moru kod Krfa utopio se srpski pisac Vladislav Petković Dis, kada je nemačka podmornica u Prvom svetskom ratu torpedovala brod na kome se nalazio ("Mi čekamo cara","Tamnica", "Nirvana", "Možda spava").

1919. - Rođen Valentin Liberače, američki pijanista i zabavljač

1924 - Rođen je gambijski državnik Daud Džavara, osnivac (1959) i lider (od 1960) Narodne progresivne stranke, predsednik Gambije od 1970. do 1994. kada je svrgnut državnim udarom.

1929 - U Holivudu su dodeljene prve nagrade Američke filmske akademije (od 1931. poznate kao Oskar) filmu "Krila", glumici Dženet Gejnor i glumcu Emilu Dženingsu.

1935. - Rođen Vuk Krnjević, književnik, scenarista i prevodilac

1938. - Umro Dragutin Vladisavljević, lekar, književnik i prevodilac

1941 - Parlament Islanda ukinuo je ugovor s Kraljevinom Danskom iz 1814. po kojem je zemlja bila pod danskom dominacijom i proglasio nezavisnost. Nezavisna Republika Island proglašena je 17. juna 1944. nakon narodnog plebiscita.

1947 - Umro je engleski biohemičar Frederik Gaulend Hopkins, jedan od osnivača nauke o vitaminima. Sa holandskim lekarom Kristijanom Ajkmanom dobio je 1929. Nobelovu nagradu za medicinu.

1952. - Rođena Nadežda Kolundžija, pijanistkinja

1953. - Rođen Pirs Brosnan, irski filmski glumac

1961 - General Park Čung Hi izvršio je vojni udar uJužnoj Koreji. Bio je na vlasti do 1979, kad ga je ubio šef obezbeđenja.

1969 - Sovjetski vasionski brod "Venera 5" približio se Veneri iizbacio sondu koja će slati podatke o toj planeti.

1972 - Predsednici SFRJ i Rumunije Josip Broz Tito i Nikolae Čaušesku pustili su u rad hidroenergetski sistem "Đerdap" na Dunavu.

1972. Umro ganski političar i državnik Kvame Nkrumah, prvi predsednik nezavisne Gane. Za doživotnog predsednika proglašen 1962, ali državnim udarom 1966. oboren sa vlasti.

1974. Skupština SFRJ proglasila Josipa Broza Tita za doživotnog predsednika države.

1974. Helmut Šmit postao kancelar Zapadne Nemačke posle ostavke Vilija Branta.

1975. Japanka Junko Tabei postala prva žena koja se popela na najviši svetski vrh, Maunt Everest.

1976. - Osnovana Zadužbina Ive Andrića

1984 - Umro je američki pisac Irvin Šo. Proslavio se romanom "Mladi lavovi" (1949) ("Lusi Kraun", "Dve sedmice u drugom gradu", "Bogataš i siromah", "Veče u Vizantiji").

1989 - Sovjetski predsednik Mihail Gorbačov i kineski lider,Deng Hsijaoping, sreli su se u Pekingu na Prvom kinesko-sovjetskom samitu, čime je i formalo, nakon 30 godina, prekinut "tihi hladni rat" između ove dve najveće komunističke države.

1989 - Automobilom-bombom u Bejrutu ubijen su libanski verski vođa šeik Hasan Halid i još 21 osoba.

1990 - Od raka grla, umro je poznati američki zabavljač Semi Dejvis Junior.

1991 - Britanska kraljica Elizabeta je, tokom zvanične posete SAD-u, postala prva kraljica koja se obratila Kongresu.

1992 - Povlačeći se iz Bosne, JNA je digla u vazduh bihaćki aerodrom pod planinom Plješevicom vredan oko šest milijardi dolara.

1997 - Predsednik Zaira Mobutu Sese Seko napustio je Kinšasu kakojoj su nezadrživo nadirali pobunjenici, čime je okončana njegova 32-godišnja autokratska vladavina.

1997 - Umro je italijanski filmski režiser Đuzepe de Santis, jedan od najznačajnijih predstavnika filmskog neorealizma, nastalog u Italiji u prvim godinama posle Drugog svetskog rata ("Gorki pirinač", "Rim u 11 časova", "Cesta duga godinu dana").

2003 - Umro je američki glumac Robert Stak koji je slavustekao ulogom detektiva Eliota Nesa u TV seriji o borbi protiv mafije "Nesalomivi".

2005 - Usvajanjem zakona u kuvajtskom parlamentu, posle više od 40 godina, žene su dobile pravo glasa i pravo učešća na izborima.
Quote
08.04.2014, 19:35
Poruka: #17
Nije na vezi
Dogodili se u Maju
Dogodilo se na dan - 17.maj

1102. Prvi ugarski kralj iz dinastije Arpadovića krunisan je u Biogradu za kralja Hrvatske i Dalmacije.

1395. Poginuo je Kraljević Marko, najstariji sin i naslednik kralja Vukašina, najpopularnija ličnost srpskih narodnih pesama. Prema nepouzdanim podacima, poginuo je kao turski vazal u borbi protiv vlaškog vojvode Mirče na Rovinama. U narodnim pesmama idealizovan je kao uzor junaštva i kao zaštitnik sirotinje od zuluma i nasilja.

1510. Italijanski slikar Sandro Botičeli umro je u Firenci, 17. maja 1510. godine. Predstavnik je firentinske škole ranog renesansnog slikarstva. Pod uticajem prethodnika, slikao je teme iz grčke mitologije i alegorijske slike u duhu humanizma. Njegova pozna dela predstavljaju povratak na ekspresivo-emotivne religijske motive kasne Gotike. Radio je religiozne i alegorijske kompozicije, a posebno je poznat po likovima Bogorodice sa malim Hristom. Njegov crtež je elegantan i uznemiren, likovi idealizovani, a celo delo prožeto je melanholijom i lirskim raspoloženjem. Najpoznatija Botičelijava dela su: "Poklonjenje kraljeva", "Proleće", "Rođenje Venere", ilustracije za "Božanstvenu komediju" Dantea Aligijerija.

1615. - Štampan prvi ilustrovani list u svetu "Nove Anverske novine", Belgijanca Abrahama Verhofena

1685. - Poginuo Bajo Nikolić - Pivljanin, crnogorski junak

1749. Rodjen je engleski lekar Edvard Džener, pronalazač vakcine protiv velikih boginja.

1814. Norveška je proglasila nezavisnost od Švedske i usvojla novi ustav.

1838. Umro je francuski sveštenik i političar Moris de Taljeran Perigor , jedan od najveštijih diplomata u istoriji. Zahvaljujući njegovoj veštini Francuska je, mada poražena strana, na Bečkom kongresu (1814-15) uspela da zadrži granice iz 1792.

1861. Tomas Kuk organizovao je prvi turistički "paket aranžman" u svetu, šestodnevno putovanje iz Londona u Pariz.

1865. - Osnovana Međunarodna unija za telekomunikacije - ITU

1866. Rodjen je francuski kompozitor i pijanist Erik Sati , autor "Gimnopedija". Poznat je postao skandalom koji je izazvao izvodjenjem baleta "Parada" na tekst Koktoa i sa scenografijom Pikasa, koji je prikazan 1916. kao "kubistički manifest".

1874. - Rođen Anri Barbis, francuski književnik i političar

1878. - Engleski inženjer i fizičar Dejvid Hjuz konstruisao mikrofon - "električno uvo"

1881. - Rođen Gavrilo Dožić, mitropolit crnogorsko - primorski i patrijarh srpski (Vrujci, 17. 05. 1881 - Beograd, 07. 05. 1950)

1894. - Rođena Zora Petrović, slikar, profesor Akademije likovnih umetnosti u Beogradu, akademik

1902. Rodjen je iranski verski vodja ajatolah Ruholah Homeini . U Iran se vratio iz izbeglištva 1979. nakon što je u "islamskoj revoluciji" zbačen šah Reza Pahlavi, uspostavio teokratsku diktaturu i vladao Iranom do smrti 1989.

1903. U Španiji je nacionalizovana imovina crkve i ukinute su crkvene škole.

1904. - Rođen Žan Gaben (Žan Aleksis Monkorže), francuski filmski glumac

1906. Rodjena je hrvatska pevačica Zinka Kunc, prvakinja Zagrebačke opere (1928-36) i solistkinja Metropoliten opere (1937-66).

1917. U Nici je umro srpski vojvoda Radomir Putnik, proslavljeni vojskovodja u balkanskim ratovima i u Prvom svetskom ratu. Rukovodio
je povlačenjem srpske vojske 1915. i uspeo da osujeti namere nemačke Vrhovne komande da je opkoli i uništi.

1918. - Rođena Birgit Nilson, švedska operska pevačica

1921. - Rođen Mario Rijavec, slovenački kompozitor i dirigent

1926. - Rođen Vane Marinović, književnik

1939. Švedska, Norveška i Finska odbile su Hitlerov predlog da potpišu pakt o nenapadanju. Pakt su potpisale Danska, Estonija i Litvanija.

1940. Trupe nacističke Nemačke u Drugom svetskom ratu ušle su u Brisel.

1946. Premijer Rumunije u vreme Drugog svetskog rata Mitri Antonesku osudjen je na smrt i streljan zbog saradnje s nemačkim nacistima.

1949. Velika Britanija je priznala nezavisnost Republike Irske i potvrdila pripadnost Severne Irske Ujedinjenom Kraljevstvu.

1950. - Rođen Janez Drnovšek, slovenački političar i državnik, član Predsedništva SFRJ, premijer i predsednik Slovenije

1954. Vrhovni sud SAD osporio je propis iz 1896. da obrazovanje treba da bude "odvojeno ali jednako", čime je formalno odbačena rasna
segregacija u državnom školskom sistemu.

1965. Prvi put je prenet TV program u boji iz Velike Britanije u SAD. To je bio prenos emisije američke TV mreže NBC "Novi pogled na staru
Englesku" preko američkog komercijalnog telekomunikacionog satelita "Erli Bird".

1973. Specijalni komitet američkog Senata počeo je istragu o aferi Votergejt u kojoj su pristalice republikanske stranke bile optužene da su pred predsedničke izbore 1972. radi špijunaže provalile u sedište Demokratske stranke. Administracija tadašnjeg predsednika SAD Ričarda Niksona (Rićard Nixon) optužena je da ometa istragu, pa je pokrenut postupak za opoziv predsednika. Nikson je u avgustu 1974. dao ostavku, a predsednički položaj preuzeo je dotadašnji potpredsednik Džerald Ford.

1974. U tri eksplozije automobila-bombi u centru Dablina 32 osobe su poginule, a više stotina je ranjeno.

1984. - Umro Irvin Šo, američki književnik

1987. Irački ratni avion "F-I Miraž" ispalio je dve "egzoset" rakete na američki vojni brod "Stark" koji je patrolirao Zalivom. Poginulo je 37, a ranjena su 62 mornara.

1990. - Svetska zdravstvena organizacija zvanično skinula homoseksualnost sa liste mentalnih oboljenja, tim povodom, 17. maj se obeležava kao Svetski dan borbe protiv homofobije

1990. - Objavljen prvi broj lista Sportski žurnal

1997. Loran Kabila je sa svojim trupama ušao u Kinšasu, preuzeo vlast u Zairu i promenio naziv države u Demokratska Republika Kongo. Kabila je ubijen u pokušaju državnog udara u januaru 2001, a vlast je preuzeo njegov sin Žozef .

1998. Pripadnici separatističkog pokreta "Tamilskih tigrova" ubili su Sarodžinija Jogesvarana, gradonačelnika Džafne, grada na severu Šri Lanke.
1999. Izbore u Izraelu dobio je vodja Laburističke partije Ehud Barak, čime je okončana trogodišnja vladavina premijera Benjamina Netanjahua, lidera desničarskog Likuda.

2000. Vlada Srbije preuzela je beogradski radio i televiziju "Studio B" upadom policije u redakcije. Vlasti su u narednim mesecima na različite načine onemogućavale rad nezavisnih elektronskih medija u Srbiji i istovremeno otvarale nove pod državnom kontrolom i kontrolom vladajućih partija.

2000. U Indoneziji je održano prvo sudjenje za kršenje ljudskih prava. U tom procesu dvadesetčetvoro vojnika i civila optuženo je za ubistvo desetina seljaka u masakru u provinciji Aseh 1999.

2001. Svih 30 putnika, ukljucujući i iranskog ministra saobraćaja Rahmana Dadmana i zamenike ministara iz njegove delegacije poginulo je
kada se na severu Irana srušio ruski avio Jak-40.

2003. U najvećoj poplavi u poslednjih 50 godina, koja je posle velikih kiša zadesila Šri Lanku, poginulo je oko 250 ljudi, oko 55.000 kuća je potpuno uništeno, a neka sela su zbrisana sa lica zemlje. Procenjeno je da je oko 150.000 ljudi ostalo bez krova nad glavom.

2004. Masačusets je postao prva američka država koja je dozvolila zaključenje braka sa osobom istog pola.

2006. Umro je Kju Fojer veteran holivudske produkcije i kompozitor.

2010. Zvanični srednji kurs dinara prvi put je prešao 100 dinara za jedan evro, što je najniža vrednost od uvodjenja evra 2002. godine.
Quote
08.04.2014, 19:36
Poruka: #18
Nije na vezi
Dogodili se u Maju
Dogodilo se na dan - 18. maj


1781. Španci su u Kusku pogubili peruanskog revolucionara Tupak Amarua II.

1799. Umro je francuski dramski pisac Pjer Bomarše, autor komedija "Seviljski berberin" i "Figarova ženidba", koje su inspirisale Djoakina Rosinija i Volfganga Amadeusa Mocarta (Wolfgang, Mozart) da komponuju istoimene opere.

1800. Umro je ruski generalisimus Aleksandar Vasiljevič Suvorov, jedan od najistaknutijih vojskovođa 18. veka, pod čijom su komandom ruske trupe izvojevale 57 pobeda. U austro-rusko-turskom ratu od 1787. do 1791. odneo je više blistavih pobeda nad Turcima, zatim u ratovima Rusije protiv Francuske, pri čemu se naročito proslavio osvajanjem severne Italije. Na povratku u Rusiju njegova vojska prešla je preko Alpa i vrha Sveti Gothard, što je zaprepastilo vojne krugove u Evropi. Mnogo je učinio u uzdizanju i vaspitanju ruskih vojnika, a uz vojne nauke proučavao je matematiku, geografiju i istoriju. Krajem 1779. postao je vrhovni carski zapovednik. U ŠSR-u je 1942. uveden orden Suvorov za visoke vojničke vrline.

1803. Velika Britanija je objavila rat Francuskoj zato što je Napoleon Bonaparta (Bonaparte) nastavio vojnu kampanju u Italiji i Švajcarskoj.

1804. Napoleon Bonaparta proglašen je carem Francuske, a u decembru 1804. krunisan je kao Napoleon I.

1836. Rođen je austrijski šahovski velemajstor Vilhelm Štajnic (Wilhelm Steinitz), prvi zvanični svetski šampion. Titulu svetskog šahovskog prvaka osvojio je 1886. pobedom u meču nad Johanesom Cukertortom (Johannes Zukertort) rezultatom 10:5, uz pet remija. Zvanje prvaka sveta odbranio je 1889. i 1892. u mečevima s Mihailom Čigorinom, a izgubio ga je 1894. porazom u meču s Emanuelom Laskerom rezultatom 10:5, uz četiri remija. Objavio je 1889. 'Udžbenik modernog šaha', koji se smatra osnovom moderne šahovske strategije.

1868. Rođen je ruski car Nikolaj II Aleksandrovič Romanov, poslednji monarh Rusije, koji je vladao od 1894. do zbacivanja u Oktobarskoj revoluciji 1917. Sa suprugom, petoro dece i poslugom ubijen je u julu 1918. u Jekaterinburgu, na osnovu naredbe vođe boljševika Vladimira Lenjina, posle čega su svi iskasapljeni i bačeni u neobeleženu grobnicu.

1872. Rođen je engleski filozof, matematičar i pisac Bertrand Rasel (Rušell), rodonačelnik analitičke filozofije, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1950. Posvetio se i borbi za mir, žestoko se protivio intervenciji SAD u Vijetnamu i nuklearnom naoružanju i osnovao je međunarodnu porotu nazvanu 'Raselov sud'. Dela: 'Principi matematike' (s Alfredom Nortom Vajthedom), 'Kritičko izlaganje Lajbnicove filozofije', 'Istorija zapadne filozofije', 'Logički atomizam', 'Analiza materije', 'Skeptički eseji', 'Naše saznanje spoljnog sveta', 'Ljudsko znanje', 'Principi socijalne rekonstrukcije', 'Putevi ka slobodi', 'Praksa i teorija boljševizma', 'Sloboda i organizacija', ''Osvajanje sreće', 'Ljudsko društvo u etici i politici', 'Zašto nisam hrišćanin'.

1883. Rođen je nemački arhitekta Valter Adolf Gropijus (Walter, Gropius), koji je 1919. u Vajmaru osnovao arhitektonsku školu 'Bauhaus', koja je odlučujuće uticala na arhitekturu 20. veka širom sveta. Školovanje u 'Bauhausu' temeljilo se na njegovoj ideji o sjedinjavanju umetnosti i zanatstva i uspostavljanju harmoničnog jedinstva svih umetnosti pod okriljem arhitekture. Školu je 1925. premestio u Desau, u zgradu rađenu prema njegovom projektu, potom u Berlin, ali su je nacisti raspustili po dolasku na vlast 1933. Emigrirao je 1937. u SAD i u Čikagu je osnovao školu 'Novi Bauhaus', zasnovanu na istim principima, a 1938. postao je profesor Harvardskog univerziteta. Projektovao je više zgrada u SAD i napisao teorijsko delo 'Sinteza u arhitekturi'.

1897. Rođen je američki filmski režiser italijanskog porekla Frenk Kapra (Frank Capra), trostruki dobitnik Oskara, autor sjajnih komedija sa satiričnom notom. Napisao je memoare 'Ime iznad naslova'. Filmovi: 'Donovanova afera', 'Mlada generacija', 'Zabranjeno', 'Američka ludost', 'Gorak čaj generala Jena', 'Dogodilo se jedne noći' (Oskar), 'Gospodin Dids ide u grad' (Oskar), 'Izgubljeni horizonti', 'Upoznajte Džona Dua', 'Arsenik i stare čipke', 'Ne možete to poneti sa sobom' (Oskar), 'Ovo je divan život', 'Država Unije', 'Džep pun čuda'.

1899. U Hagu je održana prva međunarodna konferencija za obustavljanje trke u naoružanju i sprečavanje ratova.

1911. Umro je austrijski kompozitor i dirigent Gustav Maler (Mahler), direktor Državne opere u Beču, koji je pod uticajem Ludviga van Betovena (Ludwig, Beethoven) i Riharda Vagnera (Rićard Wagner) stvarao komozicije izrazitog dramskog naboja i snažnih emocija. Dela: 10 simfonija, ciklusi solo pesama za glas i orkestar 'Pesma o zemlji', 'Pesme mladića-putnika', 'Dečakov čudotvorni rog', 'Pesme o mrtvoj deci'.

1919. Rođena je engleska balerina Margaret Hukam (Hookham), poznata kao Margot Fontejn (Fonteyn), jedna od najvećih u 20. veku, koja je svakom liku davala posebnu dramsku snagu. Sa izvanrednim uspehom širom sveta igrala je niz uloga u klasičnim baletima poput 'Žizele', 'Labudovog jezera', 'Začarane lepotice'.

1920. Rođen je poljski rimokatolički sveštenik Karol Vojtila (Wojtyla), koji je pod imenom Jovan Pavle II (Iohannes Paulus) 1978. postao prvi neitalijanski papa posle 455 godina. Tokom njegovog pontifikata do aprila 2005. dogodile su se dramatične promene u istočnoj Evropi posle pada Berlinskog zida, kojima je on doprineo.

1941. Poglavnik ustaške Nezavisne Države Hrvatske Ante Pavelić potpisao je u Drudom svetskom ratu sa italijanskim fašističkim vođom Benitom Musolinijem (Mušolini) ugovor kojim je Italiji predao Gorski Kotar i delove Dalmacije i hrvatskog Primorja i prihvatio italijanskog princa za hrvatskog kralja.

1944. Savezničke jedinice su u Drugom svetskom ratu isterale nemačke trupe iz italijanskog manastira Monte Kasino. Manastir je potpuno razoren - srednjovekovni verski objekat je tretiran kao legitimni vojni cilj, jer su Nemci iz njega dejstvovali.

1954. Stupila je na snagu evropska konvencija o ljudskim pravima.

1973. Umrla je američka pacifistkinja Dženet Renkin (Jeanette Rankin), prva žena koja je postala član Kongresa SAD. Kao ubeđeni antimilitarista, u američkom parlamentu jedina je glasala protiv objave rata Japanu posle bombardovanja Perl Harbura 1941.

1974. Indija je izvršila prvu nuklearnu probu u pustinji u Radžastanu, postavši šesta zemlja koja je izvela nuklearnu eksploziju.

1980. Stotine hiljada ljudi preuzelo je kontrolu nad južnokorejskim gradom Kvangdžu, posle nereda u kojem su jedinice vojne hunte ubile najmanje 200 prodemokratskih demonstranata.

1980. Erupcijom vulkana u državi Vašington na zapadu SAD stvoren je oblak pepela dug 4.000 i širok 1.600 kilometara.

1981. Umro je američki pisac jermenskog porekla Vilijam Sarojan (William Saroyan), koji je naglašeno originalnom tehnikom pripovedanja najviše pisao o životu američkih 'malih ljudi', često jermenskih i drugih doseljenika. Verovao je da su hrabrost i humor najdelotvornija sredstva za savladavanje životnih nedaća. Rođen je u Kurdistanu 1908, detinjstvo je proveo u sirotištu, a zatim emigrirao u SAD, gde je stekao reputaciju najvećeg humaniste savremene američke literature. Dela: zbirke priča 'Zovem se Aram', 'Pet zrelih krušaka', 'Smeli mladić na letećem trapezu', 'Mama, ja te volim', 'Tata, ti si lud', 'Jedan dan u popodnevu sveta', romani 'Ljudska komedija', 'Doživljaji Veslija Džeksona', 'Predmet smeha', drame 'Vreme vašeg života' (Pulicerova nagrada 1939.), 'Moje srce je u gori'.

1990. U Beču su zapadnonemački kancelar Helmut Kol (Kohl) i istočnonemački premijer Lotar de Mezijer (Lothar, Maiziere) potpisali sporazum o monetarnoj uniji, što je bio prvi korak ka ujedinjenju Nemačke.

1992. Visoki komesarijat UN za izbeglice saopštio je da je zbog rata iz Jugoslavije izbeglo milion i 300 hiljada ljudi što je stvorilo najveću izbegličku krizu u Evropi od Drugog svetskog rata.

1995. Umro je ruski baletski igrač Aleksandar Godunov, koji je posle emigriranja iz SSSR stekao svetsku slavu.

1996. Romano Prodi postao je premijer 55. italijanske vlade od Drugog svetskog rata. Deset godina kasnije (2006) Prodi je ponovo postao
premijer 61. italijanske vlade.

1996. Pod pritiskom medjunarodne zajednice ratni lider bosanskih Srba Radovan Karadžić povukao se sa mesta predsednika Republike Srpske. Dužnost predsednika preuzela je potpredsednica Biljana Plavšić. Medjunarodni sud za ratne zločine u Hagu optužio je u novembru 1995.
Karadžića za ratne zločine i genocid.

1998. Vlada SAD podnela veliku tužbu protiv Majkrosoft korporacije, najjače softverske kompanije na svetu, zbog monopola.

1999. Vlada u Sijera Leoneu i pobunjenici dogovorili su prekid vatre, čime su okoncane sedmogodišnje surove borbe.

1999. Nemačka je suspendovala letove bespilotnih aviona u agresiji NATO na Jugoslaviju, dan pošto je oborena i četvrta njena letilica za izviđanje.

2000. Savet bezbednosti UN jednoglasno je usvojio embargo na oružje protiv Etiopije i Eritreje, kao posledicu ponovnog zahuktavanja njihovog dvogodišnjeg pograničnog rata.

2005. Umro je Frenk Goršin, američki glumac i veliki imitator.
Quote
08.04.2014, 19:37
Poruka: #19
Nije na vezi
Dogodili se u Maju
Dogodilo se na dan - 19. maj


1536. Odrubljena je glava Ani Bolen (Anne Boleyn), drugoj ženi engleskog kralja Henrija VIII (Henry), četiri dana pošto je sud 'ustanovio' da je kriva za preljubu i incest.

1635. Francuska je u Tridesetogodišnjem ratu (1618-1648) objavila rat Španiji.

1649. Prvi put je upotrebljen naziv 'Komonvelt', kojim je Oliver Kromvel (Cromwell) označio englesku republiku. Na imperijalnoj konferenciji 1926. usvojen je naziv 'Komonvelt nacija', koji se od 1931. koristi umesto naziva Britanska imperija.

1762. Rođen je nemački filozof Johan Gotlib Fihte (Johann Gottlieb Fićte), istaknuti predstavnik nemačke klasične idealističke filozofije, profesor univerziteta u Jeni i Eglangenu, rektor Berlinskog univerziteta. Smatrao je da je sloboda osnova ljudske egzistencije, a ostvarenje produbljene ljudskosti u okviru slobodne zajednice osnovna smisao postojanja i ličnosti i čovečanstva. U 'Govorima nemačkoj naciji' 1807. i 1808. doprineo je jačanju otpora Nemaca francuskom caru Napoleonu I, ali i buđenju nemačkog šovinizma. Dela: 'Pokušaj kritike sveg otkrivenja', 'Osnova celokupne teorije nauke', 'Osnova prirodnog prava prema principima teorije nauke', 'Sistem teorije morala prema principima teorije nauke'.

1802. Napoleon Bonaparta (Bonaparte) ustanovio je u Francuskoj Orden legije časti za civilne i vojne zasluge.

1825. Umro je francuski socijalista utopista Klod Anri Sen Simon (Claude-Henri Saint), koji smatrao da tradicionalnu državu valja zameniti industrijskim društvom i da aristokrati, vojnici i birokrati treba da ustupe mesto industrijalcima, radnicima i seljacima. Dela: 'Industrijski sistem', 'Industrija ili politički, moralni i filozofski razgovori u interesu svih ljudi odanih korisnom radu i nezavisnosti', 'Pisma ženevskog građanina savremenicima', 'Novo hrišćanstvo', 'Stari i novi politički sistem'.

1861. Rođena je australijska pevačica Helen Porter Mičel (Mitćell), poznata kao Neli Melba (Nellie), jedan od najvećih koloraturnih operskih soprana krajem 19. i početkom 20. veka. S velikim uspehom decenijama je nastupala u gotovo svim najvećim operskim kućama u svetu, uključujući londonski Kovent Garden i njujoršku Metropoliten operu.

1864. Umro je američki pisac Natanijel Hotorn (Nathaniel Hawthorne), jedan od prvih značajnijih američkih romansijera. U romanima i pripovetkama prikazao je moralno-religioznu puritansku tradiciju i njeno opadanje u Novoj Engleskoj. Pisao je u pesimističnom maniru, pri čemu su ga zaokupljale teme greha, prestupa i oholosti. Ispoljavao je sklonost ka apstrakciji i alegoriji, pa su njegovi likovi više ovaploćenje moralnih načela nego žive ličnosti. Dela: romani 'Skarletno slovo', 'Kuća sa sedam zabata', 'Blajdelska romansa', 'Mermerni faun', pripovetke 'Dvaput ispričane priče', 'Živopisne priče za decu'.

1890. Rođen srpski karikaturista Petar 'Pjer' Križanić, jedan od rodonačelnika srpske i jugoslovenske karikature, pisac i esejista, jedan od osnivača 'Ošišanog ježa'. U Beograd je došao 1922. i zaposlio se u 'Novom listu', a 1923. je prešao u 'Politiku'.

1890. Rođen je vijetnamski državnik Ngujen Tat Tan, poznat kao Ho Ši Min, predsednik Demokratske Republike Vijetnam (Severni Vijetnam) od proglašenja 1945. do smrti 1969. i vođa borbe protiv japanske armije, francuskih kolonijalnih trupa i američke invazione vojske. Od 1917. radio je u Francuskoj, gde je 1920. postao član Komunističke partije Francuske, a 1930. osnovao je Komunističku partiju Vijetnama. U Drugom svetskom ratu, kad je Japan okupirao Vijetnam, stvorio je jak oslobodilački pokret, jezgro buduće armije, koja je nanela odlučujuće poraze Francuzima i potom Amerikancima, zahvaljujući čemu su Severni i Južni Vijetnam ujedinjeni 1976.

1898. Umro je engleski državnik Vilijam Juert Gledston (William Ewart Gladstone), koji je kao vođa liberala između 1868. i 1894. četiri puta bio premijer Velike Britanije. Legalizovao je 1871. radničke sindikate i 1884. izvršio tzv. treću parlamentarnu reformu. Pokušao je da reši irsko pitanje na osnovu irske samouprave, ali su ga u tome omeli liberali-unionisti i konzervativci. Protivio se nadiranju Austro-Ugarske na Balkan i zalagao za nacionalna prava balkanskih naroda i pomogao Crnoj Gori da dobije Ulcinj.

1906. Zvanično je otvoren tunel Simplon ispod Alpa između Italije i Švajcarske, dug 19,77 kilometara.

1912. Umro je poljski pisac Boleslav Prus (Boleslaw), najznačajniji poljski realista. U delima je pisao o borbi Poljaka protiv germanizacije, a u listu 'Kurijer varšavski' objavljivao je vrlo čitane hronike. Učestovao je u ustanku protiv kmetskog sistema koji je 1863. podigla revolucionarna stranka 'Crvenih'. Dela: romani 'Lutka', 'Val se vraća', 'Mrtva straža', 'Emancipovana žena', 'Faraon', zbirke pripovedaka 'Stanar potkrovlja', 'Jakubov san', 'Balska haljina', 'Prokleta sreća', 'Sitnice', 'Večernje pripovetke'.

1925. Rođen je američki borac za građanska prava afričkog porekla Malkolm Litl (Malcolm Little), poznat kao Malkolm Eks (X), vođa američkih crnaca. Bio je vatreni propovednik rasnog ponosa i crnačkog nacionalizma. Ubijen je u Njujorku u februaru 1965. dok je govorio okupljenim pristalicama.

1928. Rođen je kambodžanski diktator Salot Sar, poznat kao Pol Pot, jedan od najsurovijih vođa u istoriji, tokom čije je vladavine Kambodžom za nepune četiri godine pobijeno između milion i dva miliona ljudi. Predvodeći gerilsku armiju 'Crvenih Kmera', porazio je proamerički režim generala Lon Nola u aprilu 1975, ili 'nulte godine', kako su je označili novi vlastodršci. 'Brat broj jedan', kako su ga nazivale pristalice, odmah je silom potpuno ispraznio prestonicu Pnom Pen i ostale gradove, oteravši u radne logore širom zemlje čak i bolesne iz kreveta, stare, žene i decu. U tim mučilištima, poznatim kao 'polja smrti', ljudi su svakodnevno masovno likvidirani ili umirali od gladi i bolesti sve do pred kraj decembra 1978. kad je maoistički režim 'Crvenih Kmera' zbačen vijenamskom okupacijom Kambodže.

1930. Bele žene u Južnoj Africi dobile su pravo glasa.

1935. U saobraćajnom udesu poginuo je engleski pukovnik Tomas Edward Lorens (Thomas Edward Lawrence), nazvan Lorens od Arabije, arheolog, istraživač, pisac i ratnik. Istakao se u borbama na Bliskom istoku i Saudijskoj Arabiji u Prvom svetskom ratu, kad je okupio Arape, neprijateljski raspoložene prema Otomanskom carstvu. Spretno koristeći želju Arapa za slobodom, ostvario je mnoge ciljeve britanske kolonijalne politike.

1945. Više od 40 američkih bombardera napalo je Tokio u Drugom svetskom ratu.

1974. Tesnom većinom Valeri Žiskar d' Esten pobedio je Fransoa Miterana na predsedničkim izborima u Francuskoj.

1989. Usred krvavih studentskih demonstracija u Pekingu smenjen je generalni sekretar Komunističke partije Kine Džao Cijang, jer se usprotivio vanrednim merama i primeni sile protiv demonstranata.

1992. Proglašen je Zakon o vojsci Srpske Republike u Bosni i Hercegovini, čime je stvoren pravni okvir za vojsku koja je posle povlačenja Jugoslovenske narodne armije ostala da štiti Srbe u BiH.

1992. Dvojica lekara koji su obavili autopsiju predsednika SAD Džona Kenedija (John Kennedy), ubijenog 1963, potvrdila su da je on pogođen s dva metka ispaljena spreda i iz suprotnog pravca, što je oborilo zvaničnu verziju o jednom atentatoru.

1993. Kod Medeljina se srušio kolumbijski avion 'Boing 727', što nije preživeo niko od 132 putnika i člana posade.

1994. Umrla je bivša američka 'prva dama' Žaklina Kenedi Onazis (Jacqueline Kennedy Onašis), supruga predsednika SAD Džona Kenedija ubijenog 1963. u atentatu. Pet godina kasnije udala se za grčkog brodovlasnika Aristotela Onazisa (Aristotle), kojeg je takođe nadživela.

1997. U Bangladešu je ciklon usmrtio najmanje 350 ljudi i više od milion ljudi pretvorio u beskućnike.

1998. Indonežanski studenti upali su u zgradu parlamenta u Džakarti, zahtevajući ostavku šefa države Suharta.

1999. Avioni NATO otpočeli su napade na zatvor u Istoku, koje su ponovili narednih dana, usmrtivši najmanje 100 zatvorenika, a u bombardovanju civilnih ciljeva u Gnjilanu ubijeno je najmanje pet ljudi.

2000. Maskirani ljudi upali su u zgradu parlamenta Fidžija i zarobili poslanike i članove vlade, uključujući premijera te ostrvske pacifičke zemlje. Vođa udara objavio je da je vladajuća koalicija diskrimisala domorodačko stanovništvo, favorizujući etničke Induse.

2000. Kina i Evropska unija postigle su sporazum o trgovini kojim je otvoren put Kini u Svetsku trgovinsku organizaciju. Kina je naredne godine primljena u STO.

2003. Indonežanska vojska započela je ofanzivna dejstva na baze separatističke pobunjeničke grupe Pokret za slobodni Aceh. Napadi su označili prekid primirja koji su potpisale obe strane u decembru 2002. godine i predstavljaju najveću vojnu operaciju od aneksije Istočnog Timora 1975. godine.

2004. U napadu dva američka helikoptera na iračko selo Makar el Dib blizu granice sa Sirijom ubijen je 41 civil, uključujući 15 dece.
Quote
08.04.2014, 19:37
Poruka: #20
Nije na vezi
Dogodili se u Maju
Dogodilo se na dan - 20. maj

1349. Državni sabor u srpskom prestonom gradu Skoplju usvojio je prvi deo Dušanovog zakonika, odnosno 'Zakonik blagovjernago cara Stefana', kako je glasio zvaničan naziv, kojim su utvrđena opšta načela uređenja tada najmoćnije države na jugoistoku Evrope. Pored odredaba ustavnog karaktera, Zakonik je regulisao prava staleža, štiteći i najniže staleže, i imao je kazneno-pravne i procesno-pravne odredbe i odredbe iz porodičnog i naslednog prava. Zakonik je 1354. dopunjen na Državnom saboru u Serezu. Rađen je na osnovu običajnog prava, crkvenog zakonodavstva i romejskog (vizantijskog) prava. Proklamovao je načelo zakonitosti: zakon je jači i od suprotne volje vladara. Sačuvano je 25 prepisa, ali original nije. Najstariji prepis iz 14. veka sačuvan je u srpskom manastiru u Strugi (sada je u Moskvi). Prizrenski prepis iz 15. veka je u prizrenskoj episkopiji.

1498. Portugalski moreplovac Vasko da Gama (Vasco) uplovio je u luku Kalikat na jugozapadu Indije, pošto je prethodno prvi uspeo da oplovi oko Afrike.

1506. Umro je španski moreplovac italijanskog porekla Kristofer Kolumbo (Cristoforo Colombo), koji je 1492. otkrio Ameriku, ali je do smrti verovao da je otkrio istočne obale Indije. Posle više pokušaja u Portugaliji i Španiji, sklopio je pogodbu sa španskim kraljevskim parom Fernandom V i Isabelom I (Isabel) o finansiranju ekspedicije. Obećana mu je desetina robe koju donese, vlasništvo nad osminom zemlje koju otkrije, dobio je tri jedrenjaka, zvanje admirala okeana i vice kralja zemalja koje osvoji. Isplovio je 3. avgusta 1492. i 12. oktobra iste godine stigao do ostrvca Gvanahani (Votling) u grupi Bahamskih ostrva, zatim na Kubu i Haiti. Na drugom putovanju, od 1493. do 1496, otkrio je Dominiku, Gvadelup, Portoriko i Jamajku, na trećem od 1498. do 1500. Trinidad i obale Južne Amerike (ušće reke Orinoko), a na četvrtom od 1502. do 1504. Honduras. Uprkos ogromnih zasluga za Španiju, koja je stekla bogate kolonije, mimoišla su ga obećana priznanja i nagrade i umro je u bedi.

1799. Rođen je francuski pisac Onore de Balzak (Honore, Balzac), začetnik evropskog realizma, autor oko stotinu knjiga s više od 2.000 likova. Prikazao je široku galeriju tipova iz svih društvenih sredina, raznih temperamenata i karaktera, koje pokreću raznolike pobude - od novca do vlasti, od ljubavi i idealizma do slepih nagona i brutalne eksploatacije. U umetničkoj obradi ostavili su trag gigantski obim dela i relativno kratak spisateljski rad od samo 19 godina, tokom kojeg je prodavao i nenapisane ili nezavršene knjige i često stvarao pod pritiskom rokova. Romani pod zajedničkim nazivom 'Ljudska komedija' imaju i vrednost socioloških studija i duboka su socijalna kritika francuskog društva. Dela: romani 'Evgenija Grande', 'Čiča Gorio', 'Gopsek', 'Izgubljene iluzije', 'Seljaci', 'Rođaka Beta', 'Golicave priče', 'Šuani'.

1806. Rođen je engleski filozof i ekonomista Džon Stjuart Mil (John Stuart Mill), jedan od tvoraca liberalne političke teorije. U logici je usavršio istraživanja uzročnih odnosa među pojavama, a u etici zastupao utilitarizam polazeći od učenja engleskog filozofa Džeremija Bentama (Jeremy Bentham). U ekonomiji je poslednji značajan predstavnik engleske klasične škole - poznat je po teoriji troškova proizvodnje. Njegovo najznačajnije delo 'O slobodi' na srpski je prvi preveo, napisao predgovor i objavio 1867. godine knez Petar Karađorđević, kasnije srpski kralj Petar I. Ostala dela: 'Sistem logike', 'Utilitarizam', 'O predstavničkoj vladi', 'Principi političke ekonomije', 'Ogist Kont i pozitivizam', 'Potčinjenost žena'.

1834. Umro je francuski general i državnik Markiz od Lafajeta (Marquis La Fayette), koji se od 1777. do 1781. uz američke koloniste borio za oslobođenje Severne Amerike od Britanaca. U Francuskoj revoluciji zalagao se za načelo ustavne monarhije. Kao komandant Nacionalne garde u julu 1791. naredio je da se na Marsovom polju puca u Parižane koji su protestovali što je kralj Luj XVI (Louis) ostao na prestolu, a kad se revolucija okrenula protiv kralja, napustio je komandu nad Centralnom armijom i 1792. promenio stranu. Bio je neaktivan tokom vladavine Napoleona I, a u Julskoj monarhiji uspostavljenoj 1830. opet je komandovao Nacionalnom gardom.

1896. Umrla je nemačka pijanistkinja Klara Šuman (Clara Sćumann), jedan od najvećih klavirskih majstora 19. veka. Širom Evrope popularisala je dela Roberta Šumana, za kojeg se udala 1840, zatim Ludviga van Betovena (Ludwig, Beethoven), Frederika Šopena (Fryderyk Chopin), Johanesa Bramsa (Johannes Brahms), Feliksa Mendelsona (Felix Mendelšohn). Kao vrhunski interpretator suprotstavljala se isključivo virtuozitetu u korist doživljenog i produhovljenog tumačenja dela.

1908. Rođen je američki filmski glumac Džejms Mejtland Stjuart (James Maitland Stewart), čiju je glumu odlikovala izuzetna uverljivost. Filmovi 'Mister Smit u Senatu', 'Filadelfijska priča' (Oskar), 'Konopac', 'Vinčester 73', 'Priča o Glenu Mileru', 'Najveća predstava na svetu', 'Prozor na dvorište', 'Čovek koji je znao previše', 'Vrtoglavica', 'Anatomija jednog ubistva', 'Čovek koji je ubio Liberti Valansa', 'Jesen Čejena', 'Parada ludaka'.

1915. Rođen je izraelski general i političar Moše Dajan, pobednik u ratu protiv Arapa u junu 1967, u kojem je Izrael, posle vojnih provokacija Egipta, za šest dana zaposeo Sinaj, Gazu, Zapadnu obalu i Golansku visoravan. U 14. godini postao je član 'Hagane', ilegalne jevrejske vojne organizacije, a u sastavu britanskih snaga od 1937. do 1941. borio se protiv Arapa u rodnoj Palestini. U Drugom svetskom ratu 1941. izgubio je oko u bici protiv trupa francuske marionetske vlade u Siriji. Od 1953. do 1958. bio je načelnik Generalštaba izraelske armije, a od 1959. do 1964. ministar poljoprivrede i jedan od prvaka vladajuće partije 'Mapaj', iz koje je izašao 1965. Ministar odbrane bio je 1967. i ponovo 1973. i 1974, kad je podneo ostavku. Šef diplomatije postao je 1977, ali se 1979. povukao zbog neslaganja s premijerom Menahemom Beginom o politici prema Arapima.

1920. Ubijen je meksički predsednik Venustijano Karansa (Venustiano Carranza), kojeg je nasledio Adolfo de la Uerta (Huerta).

1922. Najmanje 90 ljudi je poginulo kad je britanski brod 'Egipat' potonuo kod ostrva Ušant naspram francuske severozapadne obale, posle sudara u gustoj magli s francuskim brodom 'Sena'. Sa 'Egiptom' je na morsko dno otišlo i zlato i srebro u vrednosti milion funti.

1927. Mirom u Džedi potpisanim s kraljem Ibn Saudom, Velika Britanija je priznala nezavisnost Saudijske Arabije.

1956. Eksplodirala je prva hidrogenska bomba bačena iz aviona, koju su Amerikanci izbacili iznad pacifičkog ostrva Bikini.

1956. Umro je engleski pisac i karikaturista Maks Birbom (Max Beerbohm), majstor satire i ironije. Dela: roman 'Zulejka Dobson', kritike 'Božićnji venac', 'Dela Maksa Birboma'.

1980. U Kvebeku je na referendumu o nezavisnosti od Kanade 60 odsto birača glasalo protiv otcepljenja.

1985. Trojica izraelskih vojnika razmenjena su za 1.150 Libanaca i Palestinaca u izraelskim zatvorima.

1990. U Rumuniji je na prvim demokratskim slobodnim izborima posle 45 godina pobedio Front nacionalnog spasa.

1992. Moskva je upozorila protiv stranog mešanja u sukob Jermena i Azera u oblasti Nagorno Karabah.

1995. Zairska vlada podigla je karantin u regionu pogođenom smrtonosnim Ebola virusom, koji je odneo oko 300 života i izazvao paniku i van Zaira.

1997. U Kinšasu, glavni grad Konga (bivši Zair), trijumfalno je ušao novi predsednik te afričke zemlje Loran Kabila (Laurent), posle pobede njegovih snaga u sedmomesečnom građanskom ratu i zbacivanja predsednika Mobotua Sese Seka koji je pobegao u inostranstvo.

1999. U napadu aviona NATO ubijena su najmanje četiri pacijenta u bolnici 'Dr Dragiša Mišović' u Beogradu. Dva projektila uništila su odeljenja za neurologiju, za dečje plućne bolesti i za ginekologiju i operacione sale na neurologiji, ginekologiji i hirurgiji. Napad je potom u sedištu NATO u Briselu opisan kao 'greška', uz tvrdnju da je reč samo o jednoj laserski vođenoj bombi koja je eksplodirala 'oko 500 metara od centra ciljanog područja'.

1999. Protivavionci 250. brigade protivvazdušne odbrane Vojske Jugoslavije - koji su nepuna dva meseca ranije oborili američki 'F-117A' - pogodili su iznad Surčina kod Beograda, na 5.000 metara visine, 'veliki cilj', koji se potom srušio u Spačvansku šumu u Hrvatskoj, objavili su kasnije jugoslovenski mediji. Prema tom izvoru, prateći radio saobraćaj u vazduhu VJ je saznala da je oboren famozni strateški bombarder 'B-2A', što su u proleće 2000. potvrdili i ruski obaveštajni izvori. Navodno je reč o prvoj iz serije najskupljih letilica američkog ratnog vazduhoplovstva nazvanoj 'Duh Misurija', 'stelt' (nevidljive) tehnologije kao i 'F-117A', predatoj u decembru 1993. 509. bombarderskom Vingu u bazi Vajtmen. 'Duh Misurija', koji je 13 dana ranije razorio kinesku ambasadu u Beogradu, pogođen je pri povratku u grupi s još dva aviona, s kojima je razorio bolnicu 'Dr Dragiša Mišović'. NATO o tome ništa nije saopštio.

2002. Istočni Timor proglasio je nezavisnost pošto je misija Ujedinjenih nacija koja je upravljala bivšom portugalskom kolonijom od 1999, kad su tu ostrvsku državu napustile indonežanske snage koje su je nezakonito okupirale, predala vlast lokalnoj vladi.

2004. Pripadnici 'Božje armije otpora' u Ugandi, ekstremne hrišćanske organizacije bez precizne političke platforme, masakrirali su više od 40 ljudi u jednom selu na severu zemlje.
Quote


Skoči na Forum:

Boemi | Kontakt | Povratak na Vrh | Lite (Arhivski) Oblik


Powered By smboemi.com Boemi Forum, © 2008-2018Boemi Forum.

Sva prava zadrzana Boemi Forum